Alergije se smatraju najčešćim poremećajem imunskog sistema. Nastaju kao reakcija rane preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim alergenom.
Foto: Pixabay
Prema trenutnim literaturnim podacima oko 25 odsto svetske populacije pati od nekog oblika alergije, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj procenat dostiže i 40 procenata.
Polen različitih biljnih vrsta, uglavnom drveća i korova, smatra se jednim od najčešćih inhalacionih izazivača alergijskih reakcija, pa je broj osoba koji se susreću sa neprijatnim simptomima sezonske (polenske) alergije u stalnom porastu.
Procenjeno je da svaka peta osoba, nezavisno od godina starosti, ima simptome polenske alergije u vidu crvenih i suznih očiju, kijanja, curenja vodenog sekreta iz nosa i natečenost nosne sluznice, nadražajnog suvog kašlja ili otežanog disanja.
Period polinacije (ili oprašivanja) biljaka zavisi od vrste i klimatskih uslova. Iako kalendar cvetanja biljaka obuhvata period od sredine januara do kraja oktobra, suva i topla prolećna jutra se karakterišu velikom koncentracijom polena i zadaju velike probleme osobama sklonim alergijama.
Izbegavanje okidača koji doprinose nastanku alergije (alergeni), primena antihistaminika, nazalnih ili sistemskih dekongestiva predstavlja najčešću terapijsku opciju za lečenje polenske alergije. Simptomi senzonske alergije su često uporni, dosadni, iscrpljujući, mogu trajati danima i nedeljama, pa dugotrajna primena antihistaminika i/ili nazalnih dekongestiva u vidu kapi/sprejeva za "otpušivanje nosa" može doprineti nastaku pratećih neželjenih efekata (pospanost, glavobolja, zamor i suva usta tokom primene antihistaminika, dok bi primena kapi/sprejeva trebala biti ograničena na od tri do pet dana u cilju izbegavanja nastanka nadražaja i pojačanog otoka sluzokože nosa).
U poslednje vreme velika pažnja se poklanja primeni aktivnih principa iz hrane biljnog porekla, koji posredstvom imunomodulatnog i antiinflamatornim delovanja mogu ublažiti simptome polenske alergije. Kvercetin je najproučavaniji i najzastupljeniji flavonoid u našoj svakodnevnoj ishrani. Prisutan je u pojednom voću i povrću, uključujući: luk, kapar, jabuke, bobičasto voće, crni i zeleni čaj, itd.
Važno je istaći da se kvrcertin vrlo slabo rastvara u vodi, ima kratko polu-vreme eliminacije i intenzivan efekat prvog prolaza kroz jetru, što finalno rezultuje niskom biorasploživošću. Ovakve karaktistike značajno ograničavaju primenu suplemenata koji u svom sastavu sadrže kvercetin.
Kako bi se prevazišla prepreka niske bioraspoloživosti i kako bi se omogućila bolja iskoristljivost, prednost se daje formulacijama kvercetina u vidu fitozoma. Dodatno, kompleksiranje sa fosfolipidima poboljšava rastvorljivost i resorpciju iz gastointestinalnog trakta. Finalno, dijetetski suplementi koji u svom sastavu sadrže kvercetin komleksiran sa fosfolipidima u fitozomalnom obliku omogućavaju i do 20 puta veću bioraspoloživost, a samim tim i veću terapijsku efikasnost.
Kvercetin pokazuje značajna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja su potvrđena brojnim istraživanjima. Važno je napomenuti da kvrcetin ima i antialergijski potencjal koji ostavruje inhibicijom enzima i inflamatornih medijatora. Inhibicuju aktivacije mastocita kvercetin omogućava putem inhibicije oslobađanja histamina, leukotrijena i prostaglanida, što poslednično dovodi do ublažavanja simptoma alergije.
Kvercetin se smatra odličnim kandidatom iz grupe dijetetskih suplemenata koji se može suprotstaviti upornim simptomima polenske alergije. Savetuje se profilaktička primena kvercetina pre izlaganja alergenima. Imajući u vidu da se radi o bioflavonoidu sa vrlo bezbednim profilom i retkim neželjenim efektima, pored profilaktičke primene preporučuje se primena kvercitina u dozi od 250 do 500 miligrama tokom cele sezone alergija. Oprez je potreban tokom istovreme primene sa hinolonskim antibioticima i varfarinom.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
Genetika se retko može svesti na jednostavno pravilo da jedan gen uzrokuje određeni zdravstveni problem. Ipak, novo istraživanje otkrilo je ono što bi moglo biti redak izuzetak.
Članovi američkog Savetodavnog komiteta za imunizacije, koje je imenovao američki ministar zdravstva Robert F. Kenedi mlađi najavili su da će da glasaju za ukidanje obavezne vakcinacije novorođenčadi protiv hepatitisa B.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštila je, uoči Dana borbe protiv side, da je tokom 2024. godine HIV infekciju registrovana kod 1,3 miliona ljudi, dok je 630.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om.
