U današnjem svetu, gde se sve više ljudi suočava sa stanjima poput osteoartritisa, važno je razumeti kako ova bolest utiče na naše telo i kako se može upravljati njenim simptomima.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - Vladimir Harhaji)
U boljem razumevanju ove tematike pomaže jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, prof. dr Vladimir Harhaji.
Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zglobova koje u prvom redu zahvata hrskavicu, ali i koštane krajeve kosti koji sačinjavaju zglob i okolna meka tkiva.
Kod najvećeg broja pacijenata osteoartritis počinje postepeno i napreduje sporo. U početnim fazama ova bolest se leči lekovima i fizikalnom terapijom.
Kasnije se leči injekcijama kortikosteroida, PRP-om, matičnim ćelijama i preparatima hijaluronske kiseline. U krajnjem slučaju, kada je hrskavica zgloba u potpunosti istrošena, a funkcionisanje pacijenta značajno otežano, preostaje jedino operativno lečenje. Kada su u pitanju zglob kuka i kolena, operacija podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba.
Osteoartritis se češće javlja kod žena. Sve veći broj pacijenata mlađih od 40 godina dolazi kod lekara zbog pojave prvih simptoma osteoartritisa. Procene su da u svetu više stotina miliona stanovnika boluje od nekog oblika osteoartritisa.
Kako osteoartritis utiče na moj život?
U početku, osteoartitisi su najčešće praćeni blagim bolovima, oticanjem zglobova i osećajem punoće odnosno napetosti u zglobu i oko njega. Ovi simptomi ne ograničavaju pacijente u obavljanju svakodnevnih životnih i radnih aktivnosti. Ponekad, početak može biti i teži, sa izraženim otokom, crvenilom zgloba, toplinom i jakim bolovima. Takvi pacijenti tada neretko odlaze na odeljenja urgentne hirurgije jer im je značajno otežan život i rad.
Vremenom, kako bolest napreduje, simptomi u vidu bolova, otoka i otežanog pokretanja zgloba postaju učestaliji i izraženiji.
Dijagnostika osteoartritisa
Kada se pacijent javi na pregled zbog tegoba u vidu bolova u zglobu, oticanja, sa ili bez crvenila i topline zgloba, potrebno je prvo obaviti detaljan razgovor sa pacijentom. Informacije koje su nama lekarima potrebne su: kada je sve počelo, kako je počelo, da li su se vremenom tegobe menjale, odnosno pogoršavale, da li neko u porodici ima slične probleme, da li je bilo neke povrede i slično.
Posle ovoga, pristupa se kliničkom pregledu. Ono što je prisutno pri pregledu osteoartritisom zahvaćenog zgloba je u prvom redu otok, toplina, crvenilo, bol na pritisak i ograničena pokretljivost.
Od dodatne dijagnostike na raspolaganju su nam ultrazvučni pregled zgloba ili češće rendgenski snimak, a kod nejasnih slučajeva radi se i magnetna rezonanca koja će dati najpreciznije informacije o stanju na hrskavici, ali i na ostalim strukturama zgloba.
Da li se osteoartritis leči?
Odgovor na ovo pitanje je DA, osteoartitisi se leče, ali ne mogu da se izleče. Savremena medicina još uvek nema način da promene na hrskavici zgloba zahvaćenog osteoartritisom vrati na stanje pre početka ove bolesti. Ono što možemo da radimo jeste da u početnim fazama smanjimo i eliminišemo tegobe, da ojačamo postojeću hrskavicu i usporimo njeno propadanje. Sve ovo olakšava svakodnevno životno funkcionisanje i odlaže potrebu za operativnim lečenjem.
U prvom redu pacijentima se prepisuju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kreme sa protiv upalnim delovanjem, proizvodi sa hondroitin i glukozamin sulfatom (Exedol kapsule) i fizikalni tretman. Studije su pokazale da kombinacija sastojaka iz Exedol kapsula smanjuju subjektivne tegobe, ublažava upalnu reakciju i usporava gubljenje hrskavice zgloba. U kasnijim fazama se u sam zglob mogu ubrizgavati preparati hijaluronske kiseline, kortikosteroidi (rezervisani za akutne u jako bolne upale zgloba), ali i biološki preparati tipa PRP-a, matičnih ćelija.
Pacijentima koji su hrskavicu zgloba izgubili u potpunosti preporučuje se operativno lečenje.
Predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" Zoran Ilić ocenio je da je "prazna lista čekanja za skener možda moguća, ako se bude angažovao svaki aparat u svakoj bolnici u Srbiji".
Migrena je bolest koja pogađa oko milijardu ljudi širom sveta, a u Srbiji, kako je pokazalo istraživanje, 16,53 odsto zaposlenih pati od te neurološke bolesti.
Državni sekretar ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je danas da u ovom trenutku nedostaju krvne grupe: A, nulta pozitivna i sve negativne krvne grupe.
Jedan pacijent koji je završio u Kliničko-bolničkom centru u Splitu požalio se medijima da ova bolnica svojim pacijentima naplaćuje gledanje televizije.
Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je danas, petog dana akcije besplatnih preventivnih pregleda do 17 sati u nekoj od više od 200 zdravstvenih ustanova pregledano oko 29.380 građana.
Rezerve krvi u Institutu za transfuziju krvi Srbije ima za svega dan i po, a strahuju se da se zalihe neće povećati ni tokom vikenda, rekla je Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi.
Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti i Svetska zdravstvena organizacija objavili su danas plan, koji se odnosi na čitavu Afriku, za borbu sa epidemijom majmunskih boginja.
U nedelju od 8 do 17 časova u svim zdravstvenim ustanova širom Srbije, domovima zdravlja i bolnicama, biće po peti put ove godine organizovani besplatni preventivni pregledi.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek rekao je da je za lečenje retkih bolesti planirano 7,2 milijarde dinara za ovu godinu, kao i da broj lekova za retke bolesti bude veći za 20%.
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
.jpg "Prvi put u SAD: Pacijent zaražen ptičjim gripom bez kontakta sa bolesnim životinjama")
