U današnjem svetu, gde se sve više ljudi suočava sa stanjima poput osteoartritisa, važno je razumeti kako ova bolest utiče na naše telo i kako se može upravljati njenim simptomima.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - Vladimir Harhaji)
U boljem razumevanju ove tematike pomaže jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, prof. dr Vladimir Harhaji.
Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zglobova koje u prvom redu zahvata hrskavicu, ali i koštane krajeve kosti koji sačinjavaju zglob i okolna meka tkiva.
Kod najvećeg broja pacijenata osteoartritis počinje postepeno i napreduje sporo. U početnim fazama ova bolest se leči lekovima i fizikalnom terapijom.
Kasnije se leči injekcijama kortikosteroida, PRP-om, matičnim ćelijama i preparatima hijaluronske kiseline. U krajnjem slučaju, kada je hrskavica zgloba u potpunosti istrošena, a funkcionisanje pacijenta značajno otežano, preostaje jedino operativno lečenje. Kada su u pitanju zglob kuka i kolena, operacija podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba.
Osteoartritis se češće javlja kod žena. Sve veći broj pacijenata mlađih od 40 godina dolazi kod lekara zbog pojave prvih simptoma osteoartritisa. Procene su da u svetu više stotina miliona stanovnika boluje od nekog oblika osteoartritisa.
Kako osteoartritis utiče na moj život?
U početku, osteoartitisi su najčešće praćeni blagim bolovima, oticanjem zglobova i osećajem punoće odnosno napetosti u zglobu i oko njega. Ovi simptomi ne ograničavaju pacijente u obavljanju svakodnevnih životnih i radnih aktivnosti. Ponekad, početak može biti i teži, sa izraženim otokom, crvenilom zgloba, toplinom i jakim bolovima. Takvi pacijenti tada neretko odlaze na odeljenja urgentne hirurgije jer im je značajno otežan život i rad.
Vremenom, kako bolest napreduje, simptomi u vidu bolova, otoka i otežanog pokretanja zgloba postaju učestaliji i izraženiji.
Dijagnostika osteoartritisa
Kada se pacijent javi na pregled zbog tegoba u vidu bolova u zglobu, oticanja, sa ili bez crvenila i topline zgloba, potrebno je prvo obaviti detaljan razgovor sa pacijentom. Informacije koje su nama lekarima potrebne su: kada je sve počelo, kako je počelo, da li su se vremenom tegobe menjale, odnosno pogoršavale, da li neko u porodici ima slične probleme, da li je bilo neke povrede i slično.
Posle ovoga, pristupa se kliničkom pregledu. Ono što je prisutno pri pregledu osteoartritisom zahvaćenog zgloba je u prvom redu otok, toplina, crvenilo, bol na pritisak i ograničena pokretljivost.
Od dodatne dijagnostike na raspolaganju su nam ultrazvučni pregled zgloba ili češće rendgenski snimak, a kod nejasnih slučajeva radi se i magnetna rezonanca koja će dati najpreciznije informacije o stanju na hrskavici, ali i na ostalim strukturama zgloba.
Da li se osteoartritis leči?
Odgovor na ovo pitanje je DA, osteoartitisi se leče, ali ne mogu da se izleče. Savremena medicina još uvek nema način da promene na hrskavici zgloba zahvaćenog osteoartritisom vrati na stanje pre početka ove bolesti. Ono što možemo da radimo jeste da u početnim fazama smanjimo i eliminišemo tegobe, da ojačamo postojeću hrskavicu i usporimo njeno propadanje. Sve ovo olakšava svakodnevno životno funkcionisanje i odlaže potrebu za operativnim lečenjem.
U prvom redu pacijentima se prepisuju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kreme sa protiv upalnim delovanjem, proizvodi sa hondroitin i glukozamin sulfatom (Exedol kapsule) i fizikalni tretman. Studije su pokazale da kombinacija sastojaka iz Exedol kapsula smanjuju subjektivne tegobe, ublažava upalnu reakciju i usporava gubljenje hrskavice zgloba. U kasnijim fazama se u sam zglob mogu ubrizgavati preparati hijaluronske kiseline, kortikosteroidi (rezervisani za akutne u jako bolne upale zgloba), ali i biološki preparati tipa PRP-a, matičnih ćelija.
Pacijentima koji su hrskavicu zgloba izgubili u potpunosti preporučuje se operativno lečenje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
