Vrele letnje noći i problemi sa spavanjem: Kako da se naspavamo?
Spavanje u vrelim letnjim noćima često se pretvara u noćnu moru. Po celu noć vrtimo se u krevetu i kad nekako i zaspimo vrućina nas ponovno sustigne i probudi.
Foto: Pixabay
Kako vrućine utiču na naš san, objašnjava fiziolog prof. dr Dragan Hrnčić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, piše RTS.
Ovih dana većina se žali da lošije spava, što zbog promenljivog vremena, što zbog vrućina. Profesor Dragan Hrnčić priznaje da i sam slabije spava nego obično.
"U letu smo i očekuju nas još i veće temperature, tako da zapravo moramo biti spremni da će takve vremenske prilike, pre svega visoke temperature i vrućine, uticati na naše spavanje. U smislu da ćemo kraće da spavamo, da će nam biti teže da zaspimo i da ćemo se češće buditi tokom noći", navodi profesor.
Napominje da vrućine ne pogoduju spavanju tokom noći, jer da bismo spavali kvalitetno, poželjno je da prostorija u kojoj boravimo bude rashlađenija u odnosu na prostoriju u kojoj boravimo tokom dana.
Naše telo tokom spavanja spušta temperaturu za nekih dva do tri stepena, kada počne da se luči hormon spavanja, melatonin.
"S obzirom na to da teže zaspimo i da teže dolazimo do dubokih faza spavanja, a za kvalitetan i zdrav san je neophodno da imamo određenu količinu dubokog spavanja. E, upravo to duboko spavanje jako teško ostvarujemo u toku vrelih letnjih noći, a pospešujemo i produžavamo nešto duže trajanje onih REM faza u kojima se zapravo dešavaju snovi", objašnjava dr Hrnčić.
Zato su nam tokom letnjih noći snovi življi, vividni, puni boja, čak i nekih noćnih mora.
Ko je osetljiviji na poremećaj sna
Hronični bolesnici su obično podložniji svim promenama vemenskih prilika koje zahtevaju od našeg organizma da se na njih adaptira, što podrazumeva i povećanu potrošnju energije.
Hronični bolesnici imaju smanjen "fiziološki rezervoar", što je za njih dodatni stres.
"Zbog toga je jako bitno da prilagode svoju terapiju. Hronični bolesnici koji dugo vremena uzimaju određenu terapiju, otprilike znaju kako da te stvari nivelišu", napominje doktor.
Tokom hladnijih noći ćemo bolje spavati jer tokom letnjih dana imamo jedan paradoks, a to je da smo pospani tokom dana, a lošije spavamo tokom noći.
To nas uvodi u začarani krug da jedna loša noć traži da nadoknadimo tokom dana taj san, a vrelina tokom dana nas dodatno iscrpljuje, širi krvne sudove, dovodi do pada krvnog pritiska i generalno zbog povećane fizičke aktivnosti nas čini dodatno umornim.
"Hladno vreme, s druge strane, pospešuje kvalitet spavanja i zapravo možemo da kažemo da ovih nekoliko dana ćemo nešto bolje spavati", dodaje dr Hrnčić.
Šta je potrebno za kvalitetan san
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i lekara su da je neophodno sedam do osam sati dnevno spavanja, u zavisnosti od starosne grupe naravno, ili hroniciteta koji osoba ima.
Međutim, jako je važno da spavanje bude usklađeno sa biološkim ritmovima, tim cirkadijalnim ritmom i da pokušamo da oko 11-12 sati uveče odemo na spavanje i da se trudimo da u prostoriji stvorimo uslove za spavanje – da zamračimo prostoriju i da je rashladomo, preporučuje profesor Hrnčić.
"Postoje ljudi koji dobro funkcionišu i sa kraćom količinom spavanja, ali onda ćemo imati posledice u toku dana da ćemo biti pospani, gubitak koncentracije, manja radna učinkovitost. Tako da ukoliko se hronično izlažemo smanjenoj količini spavanja tokom noći, ona nam predstavlja faktor rizika za brojne oboljenja", ističe on.
Deci je potrebno više sna jer, kao što se obično kaže, deca rastu dok spavaju, što je tačno jer se hormon rasta luči tokom sna.
Uticaj nedostatka sna
Nema organskog sistema koji ne zahteva određeni period odmora koji dobije tokom spavanja i određeni period oporavka.
Nedostatak spavanja narušava funkcionisanje svih organskih sistema u tom fizičkom smislu.
"U mentalnom smislu postajemo razdražljiviji, može da dovede do brojnih psihijatrijskih manifestacija, a s druge strane utiče i na našu percepciju sveta oko nas", napominje dr Hrnčić.
Studije su pokazale upravo da ukoliko imate loš kvalitet spavanja ili jednu neprospavanu noć, broj nesreća na radu značajno raste posle takve noći. To se vidi i posle naglih vremenskih promena i svega onoga što može da utiče na kvalitet spavanja.
"Radni učinak je svakako značajno slabiji i zbog toga neke kompanije zapravo u svetu i dozvoljavaju određen period odmora, čak i spavanje u toku radnog vremena za osobe kojima je to potrebno. Taj smenski rad je nešto što predstavlja jako veliki zdravstveni problem", naglašava profesor.
Šta da radimo da bismo bolje spavali
Postoji dosta toga što možemo da uradimo kako bismo na prirodan način povećali kvalitet sna i da se izborimo sa letnjim temperaturama.
Jako je bitno da smanjimo stepen fizičke aktivnosti neposredno pre spavanja, naročito leti, jer fizička aktivnost podiže temperaturu tela.
Da prostoriju u kojoj spavamo rashladimo što je moguće bolje. Da poseljina bude pamučna i prozračna. Nikako da ne jedemo dva sata pre odlaska na spavanje. Naravno, ne treba piti kafu u večernjim časovima i mogu se piti određene vrste čaja.
"Naročito je važno da prostorija u kojoj budemo, bude zamračena. Ipak u gradskoj sredini kakva je i Beograd, ali i u drugim sredinama, zapravo postoji nešto što se zove zagađenje svetlošću. Jako velika količina svetlosti noću ulazi u naše prostorije u kojima spavamo i smanjuje količinu melatonina koja je neophodna za kvalitetno spavanje", napominje dr Dragan Hrnčić.
Dobro je i da prostorije budu klimatizovane, ali preporučljivo je da klima ne bude u prostoriji u kojoj spavamo i da nema direktnog uticaja hladnog vazduha, zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
1
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Komentari 5
Žile Vinjak
Realista
Niki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar