Od ovih bolesti samo u Beogradu boluje 400.000 ljudi.
Prof. dr Sanja Mazić, šefica Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nedavno je izjavila da se ministarstva zdravlja i sporta upravo bore za to da se lekar sportske medicine vrati u primarnu zdravstvenu zaštitu i dobije svoju dijagnozu koja će biti individualno propisivanje fizičke aktivnosti.
U razgovoru za
"Danas" prof. dr Mazić kaže da očekuje da ova inicijativa urodi plodom i da će odluka biti doneta, naglašavajući da bi fizička aktivnost ostvarila svoje puno dejstvo i bila lek, neophodno je da bude individualno dozirana i kontrolisana.
"Ova najezda hronično nezaraznih bolesti (kardiovaskularne, maligne, respiratorne i dijabetes) govori o potrebi da lekari sportske medicine ne treba samo da se bave vrhunskim sportistima i generalno sportistima, nego treba da pokušaju da pomognu ljudima da primene fizičku aktivnost kao terapijsko sredstvo. Neko tu terapiju mora da propiše, a kao i svuda u medicini računa se da će onaj koji se time bavi i edukovan je, to na najbolji način uraditi. Zato je i pokrenuta inicijativa da lekari sportske medicine daju programe dozirane fizičke aktivnosti, u smislu prevencije i terapije, opštoj populaciji. Nadam se da će uskoro o tome biti pozitivno odlučeno", navodi sagovornica beogradskog lista.
Prema njenim rečima, trenutno u Srbiji postoji ne tako veliki broj lekara specijalista sportske medicine, svega oko 150. Za ovu vrstu poziva lekari se edukuju na beogradskom, kragujevačkom, niškom i novosadskom univerzitetu.
"Većina njih trenutno radi nešto drugo. Neki rade kao lekari opšte prakse, neki volontiraju u sportskim klubovima ili rade neke druge poslove. Mi se nadamo da će se, u momentu kada se oni budu vratili u sistem, mnogo više njih ipak odlučiti za primarnu zdravstvenu zaštitu u odnosu na rad koji nije vezan za njihovu usku struku", ističe prof. dr Mazić, odgovarajući na pitanje da li je trenutan broj lekara sportske medicine dovoljan.
Ističe da ni sportski klubovi u našoj zemlji nemaju svi profesionalne lekare sportske medicine.
"Samo najveći sportski klubovi, poput Crvene zvezde i Partizana, i to fudbalski, imaju profesionalne lekare sportske medicine. U svim drugim oblastima neke kolege su praktično volonterski ili poluvolonterski tamo i svojom ekspertizom pomažu, pri čemu nisu uvek u pitanju lekari sportske medicine, već tu puno pomažu i ortopedi, fizijatri, dakle specijalisti koji razumeju pokret i koji mogu da pomognu jednom sportskom klubu", dodaje profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Magična formula - 150 minuta
Magična formula za minimalnu dnevnu dozu zdravlja kada je u pitanju fizička aktivnost glasi 150 minuta nedeljno, ili 30 minuta dnevno, istakla je prof. dr Mazić na nedavnom skupu, posvećenom zdravlju.
"Bitna je doza fizičke aktivnosti, a doza je vezana sa intenzitetom. Poenta je da se ne 'vučemo' dok hodamo, već moramo da hodamo brže, da se zadišemo. Šetnja satima po tržnim centrima nije fizička aktivnost koja pomaže zdravlju", dodala je ona.
Istakla je da je fizička aktivnost lek koji deluje na sve bolesti, a koji se sasvim jednostavno upotrebljava.
"Ako sedimo duže od osam sati u cugu, ne postoji nikakva fizička aktivnost koja može to da nadoknadi. I zato je uvek imperativ da mora da se prave pauze, da se ustane, da se naprave čučnjevi, sklekovi...nešto vrlo jednostavno. Bitno je da to ljudi shvate. Druga stvar je ako imamo kardiovaskularne bolesti, tada se treba posavetovati sa lekarom", naglasila je dr Mazić.
Komentari 3
/
Jovan
Milanče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar