O tome zašto do njih dolazi, kako ih sprečiti i šta raditi ako se pojave, razgovarali smo sa doktorkom Mirjanom Stojšić.
Zašto dolazi do putničke dijareje?
Putnička dijareja je pojava proliva i bolova u stomaku kod osoba koje se nalaze na putovanju ili su se upravo vratile sa puta.
Prouzrokovana je bakterijama, a javlja se zbog konzumiranja kontaminirane hrane ili vode tokom putovanja.
Pored dijareje, javljaju se grčevi u stomaku, a povremeno i mučnina, povraćanje i povišena temperatura. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali posebno su osetljivi deca i starije osobe.
Kako sprečiti putničku dijareju?
Rizik od nastanka putničke dijareje može se smanjiti. Savetuje se da se pije samo flaširana voda, a ne voda iz slavine. Jesti dobro termički obrađenu hranu i izbegavati sirovo ili nedovoljno obrađeno meso i morske plodove.
Jesti dobro oprano i oguljeno voće, a ne sirovo povrće ili salate. Treba voditi računa o higijeni, često prati ruke sapunom i vodom ili koristiti sredstva za dezinfekciju ruku.
Uzimanje probiotika pre i tokom putovanja može biti
rešenje za putničku dijareju. Na taj način se sačuva crevna flora, pa i ako dođete u dodir sa bakterijama koje izazivaju bolest, ukoliko imate dovoljan broj dobrih bakterija u crevima, same one će se izboriti i istisnuti loše.
Kada treba da počnemo da uzimamo probiotik?
Savet je da se
probiotik počne uzimati sedam dana pre putovanja i da se koristi u toku samog putovanja.
Međutim, važno je napomenuti da nisu svi probiotici isti, pa treba birati odgovarajući soj u zavisnosti od razloga zbog kog se koristi.
Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomices boulardii su dva soja koja su pokazala obećavajuće rezultate u smanjenju rizika od putničke dijareje. Potrebno je i da bude dovoljna količina bakterija i gljivica u samom
probiotskom preparatu.
Takođe, kada putujete, važno je odabrati probiotske proizvode koji ne zahtevaju posebne uslove čuvanja. Prednost treba dati probiotskim preparatima koji su označeni kao "stabilni" ili "prikladni za putovanja" kako biste osigurali dovoljan broj dobrih mikroorganizama.
Šta raditi ako se pojavi?
Najčešće se javlja drugog, trećeg dana na putovanju. Uglavnom prolazi sama od sebe i traje u proseku dva do tri, eventualno sedam dana. Ukoliko traje duže treba se javiti gastroenterologu.
Osnovno u lečenju je nadoknada tečnosti, soli i šećera, a za to se danas preporučuju rastvori za rehidraciju. Nakon toga osoba treba da počne da jede uobičajenu hranu, jedino treba izbegavati proizvode sa laktozom, odnosno mleko i mlečne proizvode, jer kod upale creva imamo smanjenu toleranciju na mlečni šećer, pa to može samo pogoršati proliv. Posle te faze, treba uzimati
probiotike, dobre bakterije, kojima vraćamo crevnu floru i normalizujemo je.
Da li je kod dece potrebna neka posebna ishrana?
Najčešće roditelji pribegavaju raznim dijetama u tim slučajevima i time produbljuju loše stanje deteta jer ono onda odbija tu dijetalnu hranu, mnogi kažu laku ishranu, koja najčešće podrazumeva kuvani krompir i pirinač.
Sada se smatra da dete treba da jede hranu koju je jelo i ranije. Nema potrebe ni za kakvim specijalnim dijetama, pogotovo što deca gube apetit tokom bolesti, pa ako im se ponudi neukusna hrana, onda još manje jedu i, tako gladni, zbog procesa koje to izaziva u organizmu, osećaju mučninu i počinju da povraćaju. Tako da se dijetalnom ishranom loše stanje samo pogorša.
Ako se deca doje, ne prekidati dojenje. Jedino ako je proliv obimniji, a dete starije od dve godine, može se savetovati da ne koristi mleko i mlečne proizvode ili koristiti mleko bez laktoze.
Kao i uvek kada je dete bolesno, ne treba ga izlagati direktno sunčevim zracima i bilo bi poželjno da odmara.
Da li probiotici iz jogurta mogu biti korisni i dovoljni?
Jogurt ne može da zameni probiotik. Vi, prvo, ne znate koliko ima tih dobrih bakterija u čaši jogurta. Takođe, kada konzumirate te mlečne proizvode koji su nastali pomoću nekih dobrih bakterija, kao što su kiselo mleko ili jogurt, kada dospeju u digestivni trakt, broj tih dobrih bakterija se drastično smanji zbog želudačne kiseline kao i enzima za varenje. S druge strane, probiotski sojevi u preparatima su zaštićeni, tako da ne budu uništeni.
Celu emisiju "Zdravi sat" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu:
