Doktorka objašnjava zašto nas boli glava pre nevremena
Nedostatak negativnih jona u prostoru u kojem provodimo vreme razlog je za glavobolje, vrtoglavice i malaksalost pred početak oluje i u toku nje.
Foto: Pixabay
To je FoNetu rekla specijalistkinja opšte medicine Biserka Obradović.
Da bismo se dobro osećali, ona tvrdi da je potrebno da u jednom kubnom centimetru prostora bude više od 1.500 negativnih jona. U sobama koje se malo provetravaju, kancelarijama i sličnim prostorima ima 50 negativnih jona, u selima oko 1.000, na planinama od 1.500 do 5.000, dok je pored vodopada i do 50.000 jona u jednom kubnom centimetru.
Obradović je objasnila da su tegobe, usled nedostatka negativnih jona, posebno izražene kod hroničnih bolesnika, starijih ljudi i dece, jer im je hormonski sistem u disbalansu.
Pominjući ljude osetljivije na vremenske promene, koje je označila kao meteoropate, ona je obrazložila da se kod njih u većim količinama luči hormon stresa.
"Oni se mnogo teže privikavaju na vremenske promene, pa njihova glavobolja ili neka hronična bolest, poput migrene ili astme, traju mnogo duže nego kod drugih", ukazala je Obradović.
Kako je precizirala, jedan od klimatskih faktora koji utiče loše na zdravlje ljudi, usled promena vremena, jeste i atmosferski pritisak.
"Pred promenu vremena atmosferski pritisak je povišen, ali onda padne kada usledi lepo vreme i tada se loše osećamo, jer je ljudski organizam u najvećem procentu sastavljen od vode koja izlaže pritisku obolela mesta u težnji da izađe napolje", rekla je Obradović.
Prema njenim rečima, ta mesta su uglavnom kod reumatičara zglobovi, ali jedan od čestih problema su i upaljeni sinusi, kada vazduh izlaže pritisku sluzokožu sinusa.
Osim toga, kako je ukazala, tada se u većim količinama luči hormon stresa, pogotovo kod meteoropata, a u manjim količinama endorfin, poznat i kao hormon sreće.
Samim tim, tvrdi Obradović, smanjuje se prag za bol, tako da neki bol nižeg intenziteta, uoči i tokom promena vremena osećamo mnogo intenzivnije.
Možda još veći zdravstveni problemi nastaju kada oluja prođe, ocenila je ona i navela da je tada vazduh prepun vlage, pošto dolazi do isparavanja, što je "idealno" vreme za toplotni udar.
"Kada se organizam nađe u toploj sredini teži da oda višak toplote, a to čini tako što se šire krvni sudovi, znoji se i samim tim pritisak pada", rekla je Obradović i dodala da ljudski organizam ne može da isparava kada u atmosferi ima mnogo vodene pare.
Dodatni problem predstavlja i neadekvatna ili slabo porozna odeća, koja ne dopušta da organizam isparava, pa dolazi do glavobolje, vrtoglavice, malaksalosti, a na kraju može doći i do kolapsa, što se proteklih dana dešavalo po gradskim autobusima.
"Problem kod kolapsa je taj što ljudi uglavnom pogrešno reaguju i ne ukazuju prvu pomoć na prikladan način", smatra Obradović.
Kada se neko onesvesti, većina ljudi ga stavi da sedne, polivaju ga vodom, umesto da ga stave da legne i da mu podignu ekstremitete, kako bi mu krv došla do mozga.
"Mozak je osetljiv na nedostatak kiseonika i zbog toga je zapravo i došlo do kolapsa", predočila je Obradović.
Da bi se predupredila pojava tegoba usled promene vremena, naročito oluja, Obradović savetuje da se nosi prikladna garderoba i unosi mnogo više vode nego inače. Smatra da bi bilo dobro da se na svakih 20 minuta unosi po jedna čaša vode, kada su ljudi na suncu izloženi ekstremno visokim temperaturama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Lekari savetuju: Četiri simptoma koje muškarci stariji od 40 godina ne bi trebalo da ignorišu
06.03.2025.•
0
Bez obzira da li je razlog strah, poricanje, minimiziranje simptoma ili pogrešno shvaćena muškost, posledice izbegavanja medicinske pomoći postaju sve ozbiljnije.
Vitamin C: Neophodan kada smo prehlađeni, ali je i mnogo više od toga
06.03.2025.•
0
Najnovija istraživanja pokazuju da je i u razvijenim zemljama često prisutna hipovitaminoza odnosno nedostatak C vitamina.
Komentari 1
a ona štetočina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar