Putnička dijareja je čest zdravstveni problem među putnicima svih uzrasta, od kojih su najosetljivija deca.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Nina Ristić)
Ovaj problem se javlja kod oko 20 miliona putnika svake godine. Procenjuje se da je od 50 do čak 80 odsto ljudi imalo putničku dijareju bar jednom u životu.
Tradicionalno ovaj problem je povezivan sa destinacijama poput Severne Afrike, Bliskog istoka, Jugoistočne Azije i sl.
Međutim, danas se zna da je putnička dijareja česta i kod putnika u zemljama poput Crne Gore, Grčke, Turske, Bugarske ili Hrvatske prevashodno u letnjim mesecima.
Iako se ovaj problem ređe javlja u severnijim i hladnijim krajevima, bitno je istaći da putnička dijereja može da se javi i na "pretpostavljeno sigurnim" destinacijama, poput banja i planina. O ovom problemu govori dr Nina Ristić.
Putnička dijareja, je zapravo akutna infektivna dijareja, zarazno oboljenje, koje se prenosi feko-oralnim putem, tj. preko kontaminirane hrane, vode ili drugih tečnosti (npr. sirovo ili nedovoljno pečeno meso i morski plodovi, sirovo voće i povrće, voda iz slavine, led, nepasterizovano mleko i drugo mlečni proizvodi).
Vreme od izlaganja do početka simptoma je obično dva-tri dana. Uzročnici mogu da budu bakterije, virusi ili paraziti. Putničku dijareju nešto češće izazivaju bakterije (npr. Escherichia coli, Salmonela itd), iako su najčešći uzročnici akutne infektivne dijareje kod dece u Evropi virusi (npr. rotavirus, adenovirus, norovirus).
Osim neophodnog infektivnog uzročnika, nastanku putničke dijareje mogu da doprinesu faktori koji smanjuju odbrambenu sposobnost organizma. Stres, lokalna hrana i voda i poremećen dnevni telesni ritam mogu da poremete rad dobrih bakterija u našim crevima koje su prva linija odbrane od infekcije.
Putnička dijareja može početi naglo tokom putovanja ili ubrzo nakon što se vratite kući. Ona obično kratko traje i do potpunog oporavka dolazi u roku od nedelju dana. Ipak, tokom jednog putovanja možete imati više epizoda putničke dijareje. Glavni simptom - dijareja, nastaje naglo i karakteriše je promena u broju (tri ili više) i/ili konzistenciji.
Znaci i simptomi mogu trajati duže i biti ozbiljniji ako je dijareja uzrokovana određenim bakterijama ili parazitima, tada se javljaju visoka temperatura, krvave stolice i/ili jak bol u trbuhu. Putnička dijareja je posebno opasna za malu decu i bebe zbog mogućeg ozbiljnog gubitka tečnosti – dehidracije, do koje dolazi zbog upornog povraćanja i/ili velikog broja stolica, visoke telesne temperature i neadekvatnog unosa tečnosti.
Znaci dehidracije mogu da budu suva usta ili plač bez suza, smanjena zapremina urina ili manje mokrih pelena kod odojčadi i male dece, kao i ubrzan srčani rad, ali i neuobičajena slabost, pospanost i nereagovanje. Dehidracija uzrokovana dijarejom može izazvati ozbiljne komplikacije, prema tome ukoliko dete uporno povraća, ima telesnu temperature 39C i više, veliki broj stolica ili krvave stolice, kao i pomenute znake dehidracije treba da se hitno obratite lekaru.
Ako se pitate zašto stanovnici zemalja visokog rizika obično ne dobijaju dijareju, razlog je najverovatnije u tome što su već razvili imunitet na najzastupljenije uzročnike. Iako su šanse da dobijete putničku dijareju uglavnom određene mestom na koje putujte, određene grupe ljudi su ipak pod većim rizikom:
Adolescenti i mladi: iako razlozi nisu jasni, moguće je da ovim osobama nedostaje stečeni imunitet, da su više avanturistički nastrojeni ili manje oprezni u izboru hrane i pića.
Deca sa oslabljenim imunitetom zbog osnovne bolesti ili lekova koji suzbijaju imunitet, kao što su kortikosteroidi, koji povećavaju osetljivost na infekcije.
Deca sa šećernom bolešću, zapaljenskim bolestima creva ili teškim oboljenjem bubrega, jetre ili srca, koja su takođe sklonija infekcijama ili imaju teže infekcije.
Deca koje uzimaju blokatore sekrecije želudačne kiseline ili antacide, jer kiselina u želucu pomaže uništavanju patogenih mikroorganizama.
Premda bi poželjna strategija za sprečavanje putničke dijareje i kod dece i kod odraslih bilo izbegavanje kontaminirane hrane i tečnosti, to je u praksi veoma teško izvodljivo. Neki od saveta koji mogu pomoći u smanjenju rizika uključuju:
Ne konzumirajte hranu od uličnih prodavaca.
Izbegavajte nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, uključujući sladoled.
Izbegavajte sirovo ili nedovoljno kuvano meso, ribu i školjke.
Jedite hranu koja je dobro kuvana i servirana topla, a izbegavajte tečnu hranu na sobnoj temperaturi, kao što su sosevi i ponude na bazi švedskog stola.
Birajte voće i povrće koje možete sami da ogulite, kao što su banane, pomorandže i avokado, izbegavajte salate i voće koje ne možete da ogulite (npr. grožđe, bobice).
Izbegavajte vodu iz česme, bunara ili potoka. Ako treba da konzumirate lokalnu vodu, kuvajte je tri minuta, pustite da se voda prirodno ohladi i čuvajte je u čistoj poklopljenoj posudi.
Izbegavajte lokalno napravljene kocke leda ili mešane voćne sokove napravljene sa vodom iz česme.
Za pravljenje formule za bebe koristite flaširanu ili prokuvanu vodu.
Naručite tople napitke, kao što su kafa ili čaj, i uverite se da je voda tokom pripreme provrla.
Slobodno pijte konzervisana ili flaširana pića u originalnim pakovanjima, ali obrišite svaku limenku ili bocu pre nego što popijete ili sipate.
Koristite flaširanu vodu za pranje zuba.
Proverite da li su posuđe i pribor čisti i suvi pre upotrebe.
Perite ruke često i uvek pre jela, ako pranje nije moguće, koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola sa najmanje 60% alkohola.
Ne dozvolite deci da stavljaju stvari, uključujući svoje prljave ruke u usta.
Ako je moguće, sprečite bebe da puze po prljavim podovima.
Terapija putničke dijareje se sastoji od nadoknade tečnosti (peroralne rehidracije) i primene probiotskih preparata. Primena antibiotika je retko potrebna za lečenje putničke dijareje, i rezervisana je samo za teže oblike bakterijskih dijareja. Prema tome, osim pomenutih preventivnih mera najbolji način da se spreči putnička dijareja je primena probiotskih preparata.
Probiotici su živi mikroorganizmi koji kada se korsite u odgovarajućoj dozi doprinose zdravlju domaćina. Na osnovu mnogobrojnih studija sada znamo da nije svejedno koji se probiotski preparat koristi.
Bulardi® junior u svom sastavu ima pet milijardi ćelija probiotske kvasnice Saccharomyces boulardii. Zahvaljujući veličini svoje ćelije, Saccharomyces boulardii poput sunđera upija i vezuje za sebe sve patogene i izbacuje ih iz organizma.
Upravo zbog svog jedinstvenog mehanizma delovanja, pogodan je za primenu kod dijareja različitih indikacija, ne samo kod putničke. Bulardi® junior je prvi izbor i kod akutne infektivne i antibiotske dijareje, jer je kao gljivica otporna na delovanje antibiotika, pa se može uzimati u isto vreme sa njiim, što nije slučaj kod drugih probiotskih preparata.
Da bi se sprečila pojava putničke dijareje savetuje se preventivno uzimanje 1-2 kapsule dnevno bar tri dana pre puta i sve vreme trajanja putovanja, i za decu i za odrasle.
Probiotski preparati sadrže žive mikroorganizme i oni su osetljivi na ambijentalne uslove, zato im je i potrebna dodatna zaštita. Kada govorimo o preparatima namenjen za upotrebu kod dece kvalitet i bezbednost probiotskih preparate su od posebnog značaja.
Svaki blister probiotskog preparata kompanije Abela pharm proizvedenog u Probiotic Excellence Centntru je zaštićen a-tech pakovanjem koje štiti probiotski preparate od ekstremnih ambijentalnih uslova tokom leta i garantuje efikasnost preparate sve do kraja roka upotrebe.
Za nezaboravno i bezbrižno letovanje cele porodice, gde god da putujete, neka obavezni deo vaše putne apoteke bude Bulardi® junior.
Stručnjaci upozoravaju da bi konzumacija jaja pripremljenih na visokim temperaturama, poput prženih jaja, mogla povećati rizik od srčanih bolesti i raka.
Vitamini B kompleksa su veoma važni za organizam. Nalaze se u mesu, ribi, jajima, iznutricama, mleku, u žitaricama, hlebu, zelenom povrću (kelju, spanaću, kupusu, karfiolu), u orašastim plodovima.
Evropska komisija kaznila je danas sa 426,6 miliona evra izraelsku farmaceutsku grupu Teva zbog, kako je rečeno, "zloupotrebe dominantnog položaja" za svoj lek protiv multipla skleroze, Kopakson.
Endokrinološkinja dr Snežana Polovina rekla je da je svaki drugi građanin Srbije ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin.
SZO saopštila je da je više od osam miliona ljudi obolelo od tuberkuloze, što je najveći broj zaraženih od kada je zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija počela da vodi evidenciju.
U Pakistanu je pokrenuta kampanja za vakcinaciju protiv dečije paralize širom zemlje, nakon porasta broja novih slučajeva, što je ugrozilo višegodišnje napore da se bolest zaustavi.
Pacijent Zoran Josifović, star 54 godine, kojem je na Institutu za kardiovaskularne bolesti (IKVB) Dedinje 5. oktobra urađena transplantacija srca otpušten je danas kući.
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Ministarstvo za brigu o porodici saopštilo je da će oko 600 porodica koje imaju članove obolele od retkih bolesti dobiti vaučere u toku sledeće nedelje, na kućne adrese.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković izjavila je da je od 2019, kada su kupljena dva pokretna mamografa, u Vojvodini pregledano skoro 25.000 žena i otkriveno oko 200 slučajeva karcinoma dojke.
Tokom prošle i ove godine zbog pogrešne dijagnoze Univerzitetske bolnice u Švedskoj kod 33 žene operacijom je uklonjena materica, zbog čega je glavni lekar te bolnice izrazio duboko žaljenje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas potvrdila da u Egiptu više nema malarije, što je dostignuće koje je agencija Ujedinjenih nacija za javno zdravlje pozdravila kao "zaista istorijsko".
