Evo zašto je dobro imati pundravce
Uprkos tome što se često uzima kao nepristojno i nervozno ponašanje ili da jednostavno ne obraćate pažnju, vrpoljenje i treskanje nogom dok sedite izgleda da ima pozitivan efekat na zdravlje.
Foto: Pixabay
Vrpoljenje, lupkanje prstima po stolu i tapkanje nogom dok sedimo može da pomogne u održanju zdrave telesne mase, kontrolisanju stresa i možda čak i da produži život.
"Ukoliko sedite, to nije dobro za vas. Ali ako sedite i vrpoljite se, to zapravo može da smanji dugoročni rizik po zdravlje", otkriva za BBC nutritivna epidemiološkinja Dženet Kejd sa Univerziteta u Lidsu.
Obično se vrpoljenje definiše u rečnicima kao nemirno ili nervozno ponašanje, ali stručnjak za gojaznost Džejms Levin, profesor u renomiranoj klinici "Mejo", kaže da je bolje definisati kao neurološki programirani ritmično pomeranje dela tela.
"Faktor vrpoljenja" je spoljna manifestacija urođenog impulsa da se pomeramo.
Vrpoljenje protiv gojaznosti
Širom sveta se stopa gojaznosti utrostručila od 1975. godine. Delom je za to zaslužna sedentarna priroda mnogih radnih mesta. Sedenje tokom dužih vremenskih perioda usporava metabolizam, utiče na sposobnost tela da reguliše nivo šećera, krvni pritisak i da razlaže masti.
Sve je više dokaza da impuls za vrpoljenjem može da pomogne da nesvesno regulišemo svoju težinu tako što se pomeramo. Sitna pomeranja mogu da imaju veliki uticaj, objašnjava Levin.
Tokom ispitivanja svojih pretpostavki utvrdio je da se vitkiji radnici u kancelarijama češće vrpolje, ustaju i pomeraju tokom dana u odnosu na gojazne. To može da označava i biološku predispoziciju na pomeranje.
Vrpoljenje, čak i tapkanje stopala, može da pomogne u sagorevanju viška energije koja bi se uskladištila kao salo.
Jedna manja studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja povećavaju potrošnju kalorija za 29 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja ili ležanjem. Vrpoljenje tokom stajanja je čak i efikasnije i povećava potrošnju za 38 odsto.
Međutim, iako pomeranja poput vrpoljenja doprinose povećanoj potrošnji energije, ona nisu zamena za kretanje ili vežbe.
U još jednoj manjoj studiji Levin je ispitao uticaj vrpoljenja na ljudsku fiziologiju tako što je 16 vitkih kandidata unosilo dodatnih 1.000 kalorija dnevno tokom osam nedelja. Eksperiment je pokazao da su oni koji su se redovno vrpoljili bili otporniji na sticanje masnih naslaga.
Studija je pokazala da povećan unos hrane može da pokrene povećanu potrošnju energiju kroz vrpoljenje i to čak do 700 kalorija na dan.
Pojačana koncetracija
Postoji veza između kretanja i kognitivnog učinka, navodi neurolog Maksvel Melin sa Univerziteta u Los Anđelesu i Kalifornijskog instituta za tehnoški medicinski naučni program.
Osobe koje se vrpolje imaju tendenciju da odlutaju, što može da ih zbuni u školi i poslu. Ali vrpoljenje može da pruži i fiziološku stimulaciju koja može da pomogne u koncetraciji.
U jednom eksperimentu, ljudi koji su se vrpoljili tokom telefonskog poziva zapamtili su 29 odsto više detalja, što ukazuje da fizička aktivnost može da pomogne kongitivnim performansama.
Istraživanje koje je sprovela profesorka Ketrin Isbister sa Univerziteta u Santa Kruzu da ljudi često tokom razgovora biraju neki predmet da se igraju njime, poput spajalica, vidžeta ili uzmu da savijaju papire.
U nekim slučajevima, vrsta kretanja takođe utiče na dobro obavljanje zadataka. Melin navodi primer profesionalnih tenisera koji tapkaju lopticu pre serviranja: "Ne moraju da tapkaju lopticu pre serve, ali mnogima ta rutina pomaže da se koncetrišu."
Duži život?
Uprkos tome što ne postoje čvrsti dokazi da vrpoljenje direktno utiče i na duži životni vek, stručnjaci znaju da hronični stres može da ga skrati, a sedentarni način života povećava skoro sve rizike od prevremene smrti - kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, ali i doprinosi razvoju depresije i anksioznosti.
Vrpoljenje može da pomogne sa stresom. U jednoj studiji, 42 muškarca su stavljena u stresnu situaciju, a nakon toga im je dat aritmetički zadatak koji treba da reše ispred dvoje ljudi.
Istraživači su otkrili da su oni koji su se vrpoljili i ispoljavali specifična ponašanja, poput češanja, grickanja usana i diranja lica, pretrpeli manji nivo stresa. U međuvremenu, utvrđeno je da tapkanje nogu dok se sedi može da pomogne krvnim sudovima i potencijalno spreči razvoj arterijskih oboljenja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
2
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar