Tri bolesti koje se često pogrešno dijagnostikuju

Određene bolesti čak i lekari teško prepoznaju, što otežava dijagnozu, a samim time i lečenje.
Tri bolesti koje se često pogrešno dijagnostikuju
Foto: Pixabay
Iako je lako dijagnostikovati neka zdravstvena stanja na temelju popisa specifičnih simptoma ili dijagnostičkih testiranja, druga je teže utvrditi jer oponašaju druge bolesti.
Lajmska bolest
Lajmsku bolest uzrokuje borelija, bakterija iz roda Borelia Burgdorferi, koja može da preživi u raznim tkivima dugi niz godina i uzrokuje hroničnu povratnu bolest, godinama nakon ugriza krpelja i akutnog stadijuma rane bolesti, čiji se simptomi sele u tkiva, oponašajući različite bolesti.
 
Lajmska bolest obično se pojavljuje u fazama koje se mogu i preklapati, dok neki ljudi nemaju simptome tipične rane faze. Razvija se u tri stadijuma, a u zavisnosti od stadijuma, može zahvatiti kožu, neurološki, koštano-mišićni i cirkulatorni sistem.
 
Početni simptomi ranog stadijuma često su slični simptomima gripe: visoka temperatura ili osećaj vrućine i drhtavice, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor i gubitak energije, otečeni limfni čvorovi.
 
Međutim, takođe su simptomi i multiple skleroze, zbog čega ova dva stanja čak i lekari često mešaju. Lajmska bolest deli simptome s još nekoliko drugih stanja, uključujući fibromialgiju i gripu.
 
Apneja u snu
 
Pojam "apneja" označava prestanak disanja, zbog čega apneja u snu predstavlja grupu poremećaja spavanja u kojima disanje prestaje na kraći period. Iako "prestanak disanja" zvuči poprilično dramatično, ovaj poremećaj nije uvek lako prepoznati. Osobe koje boluju od apneje u snu obično nisu svesne simptoma koji se javljaju tokom spavanja - hrkanje, teško disanje, gušenje, naglo buđenje.
 
Lekari često apneju u spavanju zamene s depresijom. Naime, loše raspoloženje česta je pojava kod ljudi koji imaju problema sa spavanjem i pate od nesanice, a upravo se to najčešće događa kad imamo apneju. Njihovo loše raspoloženje može oponašati simptome depresije, a najnovija studija pokazuje da otprilike 73 odsto pacijenata s apnejom oseća simptome depresije.
 
Celijakija
 
Celijakija je hronična, autoimuna bolest koja se javlja kod genetski predisponiranih osoba. Usled patofiziološke reakcije na gluten nastaje tzv. enteropatija - upala i oštećenje sluzkože tankog creva - zbog čega je drugi naziv za bolest glutenska enteropatija. Ova bolest pogađa oko jedan odsto osoba na svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da učestalost poslednjih godina dodatno raste.
Iako se može činiti jednostavnim dijagnostikovati celijakiju, zapravo je reč o bolesti kojoj može biti potrebno od šest do 10 godina da se tačno dijagnostikuje. Problem je taj što simptomi mogu ukazivati ​​na bilo koji drugi gastrointestinalni problem.
 
S obzirom na to da ne postoji pravi test za sindrom iritabilnog creva, upravo je to najčešća pogrešna dijagnoza. Nacionalna fondacija za svest o celijakiji procenjuje da 83 odsto ljudi ima celijakiju a da to ne znaju.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Bolnica u Švedskoj greškom uklonila 33 materice

Tokom prošle i ove godine zbog pogrešne dijagnoze Univerzitetske bolnice u Švedskoj kod 33 žene operacijom je uklonjena materica, zbog čega je glavni lekar te bolnice izrazio duboko žaljenje.

Istorijsko dostignuće: Egipat iskorenio malariju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas potvrdila da u Egiptu više nema malarije, što je dostignuće koje je agencija Ujedinjenih nacija za javno zdravlje pozdravila kao "zaista istorijsko".