U Danskoj lekari koriste analize krvi za sprečavanje spontanih pobačaja

Bolje razumevanje uzroka spontanih pobačaja i, u određenim slučajevima, pomoć u njihovom sprečavanju bili su fokus istraživanja tima lekara na čelu s danskom ginekološkinjom.
U Danskoj lekari koriste analize krvi za sprečavanje spontanih pobačaja
Foto: Pixabay
Ovo istraživanje je pokazalo da jednostavan krvni test može pojasniti zbog čega neke žene ne uspevaju da održe trudnoću.
Nemogućnost iznošenja trudnoće do kraja pogađa svaku desetu ženu u svetu. Češće se događa u razvijenijim zemljama u kojima se žene na trudnoću odlučuju u kasnijem životnom dobu.
Dr Henrijeta Svare Nilsen nedavno je s kolegama sa Univerziteta Kopenhagen objavila rad u naučnom časopisu "The Lancet" kojim je pokušala da utvrdi događa li se spontani pobačaj zbog hromosomske anomalije ili zbog nečeg drugog. Za razliku od dosadašnjih testova, ovaj se može koristiti na samom početku trudnoće, već od pete nedelje.
 
"U slučaju prekida trudnoće, majci možemo da uradimo analizu krvi da bismo otkrili genetske karakteristike fetusa", rekla je AFP-u dr Svare Nilsen.
 
Dosad se sličan test u Danskoj nudio ženama isključivo nakon tri uzastopna pobačaja i ako je trudnoća dostigla deset nedelja trudnoće ili više.
 
Danas se u klinici u Hvidovreu krvni test nudi svim ženama koje su imale spontani pobačaj, a potom su se javile na hitan prijem. Dr Svare Nilsen kaže da je više od 75 odsto njih pristalo da uradi analize. 
 
Nakon što se izoluje, a potom i sekvencira iz krvnog testa, DNK embriona ili fetusa analizira se da bi se utvrdilo nosi li hromosomsku anomaliju, zbog čega ne može da nastavi život. Odgovor je obično pozitivan u 50 do 60 odsto slučajeva.
 
"Lekari potom nastoje da ustanove da li je broj određenih hromosoma problematičniji od drugih i potom mogu da odrede rizik u budućnosti", objasnila je laboratorijska tehničarka Lene Verge.
 
Ako je hromosomska abnormalnost izostala, lekari pribegavaju pažljivom istraživanju.
 
Hormonska neravnoteža, endokrine bolesti, problemi s koagulacijom ili čak način života mogu objasniti rani prekid trudnoće. Na lekarima je da utvrde rizike i predlože terapiju.
 
Pokrenut 2020. godine, projekat pod nazivom COPL još je aktuelan i trebalo bi da omogući stvaranje jedinstvene baze podataka koja će sadržati podatke o različitim patologijama zahvaljujući podacima prikupljenim na velikom broju pacijentkinja.
 
"Dobićemo pouzdanu bazu podataka da bismo se posvetili rešavanju problema povezanih sa spontanim pobačajima, reprodukcijom, ali i zdravljem žena uopšte", rekla je dr Svare Nilsen.
 
"Spontani pobačaji su vrlo česti i događaju se u 25 odsto svih trudnoća. Međutim, mi već godinama ne obraćamo dovoljno pažnje na mehanizme koji su ih prouzrokovali, kao ni na to kako oni utiču na mentalno zdravlje parova", kaže doktorka.
 
Pre nego što je rodila svoje dvoje dece, Rike Hemingsen je imala tri spontana pobačaja. Danas je vrlo angažovana na projektu koji "daje nadu da će manje žena morati da prođe kroz ono što smo ja i brojne žene prošle".
 
"To bi dalo smisao svom bolu i tuzi koja prati svaki gubitak trudnoće", kaže Hemingsen. 
O intimnim dramama nakon spontanih pobačaja retko se govori u javnosti, a i kada se o njima govori, reakcije su često nespretne, neprikladne, beskorisne. 
 
"Činjenica da svi govore 'ma to je normalno' ne čini stvari normalnijim niti manje bolnim za osobu koja kroz sve to prolazi. No očito nas i ne podstiče da o gubitku govorimo", kaže ta mlada žena i dodaje da ova tabu tema otežava pristup odgovarajućem načinu lečenja. 
 
Dr Svare Nilsen kaže da bi na kraju rezultati studije mogli pomoći da se godišnje u svetu spreči pet odsto od 30 miliona spontanih pobačaja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje