Foto: 021.rs (AbelaPharm promo - dr Ivana Nedeljković)
Tim povodom prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog Kliničkog centra Srbije, govori o tome na koji način možemo da utičemo na smanjenje pojave bolesti srca i krvnih sudova.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, povećanog oboljevanja i invaliditeta, one povećavaju troškove, predstavljaju socioekonomsko opterećenje i smanjuju kvalitet života.
Klinička slika je veoma raznovrsna, tok je podmukao, nekad iznenadan i posledice nisu samo problem pojedinca, nego cele porodice i šire društvene zajednice.
Klasični faktori rizika su hipertenzija, visok holesterol, pušenje, dijabetes i gojaznost. Iako se ovi faktori rizika mogu menjati, za razliku od godina starosti i genetike, oni u značajnoj meri učestvuju u rizicima od smrti: pоvišеn кrvni pritisак (13%), upоtrеbа duvаnа (9%), pоvišеn nivо šеćеrа u кrvi (6%), fizičка nеакtivnоst (6%), i prекоmеrnа tеlеsnа mаsа i gојаznоst (5%).
Smanjenje faktora rizika smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali i od drugih hroničnih stanja, uključujući određene vrste raka. Savetuje se promena stila života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja), kontrola krvnog pritiska i holesterola, rano otkrivanje i lečenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, uprkos svim merama, podaci pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti u 51,8% slučajeva u Srbiji.
Zbog nedovoljno uspešnog napretka, istraživanja su usmerena na pronalaženje novih ranih faktora za razvoj ateroskleroze, a naša obaveza je da ova znanja prenosimo i pacijentima i naizgled zdravim osobama u cilju očuvanja zdravlja i kvaliteta života.
Studije su izdvojile homocistein, aminokiselinu, čiji povišeni nivoi u krvi mogu doprineti razvoju i napredovanju ateroskleroze. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa oštećenjem zidova krvnih sudova, hroničnom upalom krvnih sudova, nakupljanjem holesterola i drugih lipida u zidovima arterija, a mogu da izazovu agregaciju trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka (tromba) unutar arterija, pa tako dovedu do srčanog i moždanog udara.
Povišeni nivoi homocisteina su često udruženi sa drugim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i pušenje. Kombinacija ovih faktora rizika dodatno povećava verovatnoću za neželjene kardiovaskularne događaje.
Nivo homocisteina je važno pratiti i kod osoba sa diabetes melitusom (tip 2) koji je i sam po sebi jedan od najjačih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa insulinskom rezistencijom i lekovima koji se koriste za povišen šećer i pritisak.
Za smanjenje nivoa homocisteina preporučuju se promene u ishrani i suplementacija vitaminima B (kao što su folna kiselina, vitamin B6 i vitamin B12). Najvažnija je konsultacija sa lekarom i kardiologom za individualne preporuke zasnovane na laboratorijskim analizama krvi i odabiru pravog leka, jer nisu svi preparati isti.
Najpovoljnija je primena aktivnog oblika folne kiseline, 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF), koji telo lako koristi. Kada su nivoi folata dovoljni, telo može efikasno da reguliše homocistein, što dovodi do nižih koncentracija u krvi. Pored folata blagotvorna je primena vitamina B6 i B12.
Povezanost homocisteina i aspirina – značaj primene folne kiseline uz aspirin
Acetilsalicilna kiselina, obično poznata kao aspirin, je lek koji je široko korišćen zbog svojih prednosti u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti.
Odnos između nivoa aspirina i homocisteina u telu je složen i veoma važan. Aspirin može ometati pretvaranje homocisteina u cistein, što može dovesti do povišenih nivoa homocisteina.
Isto tako, homocistein je nezavisni faktor rizika za nastanak rezistencije na aspirin, zbog čega se često pribegava povećanju doze čime se, na žalost, povećava i rizik od krvarenja. 1/3 osoba sa kardiovaskularnim poremećajima je rezistentna na aspirin. Aspirin povećava izbacivanje folate, pa tako povećava nivo homocisteina. Ove interakcije se sprečavaju primenom vitamina D3, B1, B6 i B12.
Mesto D vitamina u prevenciji
Vitamin D može uticati na kardiovaskularno zdravlje kroz nekoliko mehanizama, kao što su njegovi efekti na regulaciju krvnog pritiska, upalu i funkciju krvnih sudova. Studije sugerišu da osobe sa nižim nivoima vitamina D mogu biti izložene većem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Svojim pacijentima koji su u riziku od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, kao i onima koji koriste aspirin, lekove za pritisak i šećer, preporučujem CardioVitamin® FD3. On sadrži 800μg aktivnog oblika folne kiseline, 1000 IU vitamina D3 i vitamine B1, B6, B12.
Ovi aktivni sastojci doprinose normalnom metabolizmu homocisteina, stvaranju kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, smanjenju umora i iscrpljenosti. Aktivan oblik folne kiseline iz CardioVitamin® FD3 kapsula sa aspirinom deluje sinergistički na poboljšanje funkcije zidova krvnih sudova, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita od neželjenih događaja, kao što su infarkt i moždani udar.
Naša obaveza je da procenimo i sprečimo vitaminske deficite i visok nivo homocisteina i da svojim pacijentima prepišemo CardioVitamin® FD3 - proizvod koji voli naš kardiovaskularni sistem.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
Genetika se retko može svesti na jednostavno pravilo da jedan gen uzrokuje određeni zdravstveni problem. Ipak, novo istraživanje otkrilo je ono što bi moglo biti redak izuzetak.
Članovi američkog Savetodavnog komiteta za imunizacije, koje je imenovao američki ministar zdravstva Robert F. Kenedi mlađi najavili su da će da glasaju za ukidanje obavezne vakcinacije novorođenčadi protiv hepatitisa B.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštila je, uoči Dana borbe protiv side, da je tokom 2024. godine HIV infekciju registrovana kod 1,3 miliona ljudi, dok je 630.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om.
