Studija: 37 stepeni nije više granica normalne temperature

Više i ne razmišljamo o tome. U glavi nam je ostalo da je telesna temperatura do 37 stepeni Celzijusa normalna, a da smo bolesni kada je ona preko te vrednosti, i tako je već 150 godina.
Studija: 37 stepeni nije više granica normalne temperature
Foto: Pixabay
Da li baš tako? Nove studije sugerišu druge vrednosti.
 
Ovaj standard od 37 stepeni je predložio još nemački lekar dr Karl Vunderlih u 19. veku. On je prikupio podatke od milion merenja koje je obavilo 25.000 osoba i pronašao da se opseg temperature (kada su oni bili zdravi) kretao od 36,22 do 37,5 stepeni. Utvrđena vrednost od 37 stepeni je bila aritmetička sredina svih merenja koje je obavio. 
On je tada utvrdio još jednu granicu, odnosno temperaturu nakon koje se smatra da osoba ima groznicu i postavio ju je na 38 stepeni.
 
Međutim, nova studija, u kojoj su analizirani podaci o telesnoj temperaturi više od 126.000 osoba između 2008. i 2017. godine, dovela je u pitanje ovu, 150 godina staru vrednost. Istraživanje je otkrilo da je prosečna temperatura ljudskog tela 36,6 stepeni, što predstavlja značajno odstupanje od ranijeg standarda.
 
Na očitavanje telesne temperature može uticati nekoliko faktora.
Zašto postoji ova razlika i da li to ima bilo kakve implikacije za dijagnostikovanje infekcija i njihovo lečenje? 
 
Deo istraživača smatra da se razlika može pripisati neskladu u merenju između metoda koje je koristio dr Vunderlih i savremene medicinske prakse. Na primer, poznato je da je dr Vunderlih koristio termometre dužine stopala ispod pazuha da bi izmerio temperaturu, što može dati drugačije rezultate u poređenju sa današnjim, modernim načinima merenja telesne temperature.
 
Pored toga, na očitavanje telesne temperature takođe može uticati nekoliko faktora, kao što su lokacija merenja, doba dana, uslovi okoline i nedavna konzumacija hrane ili pića. Čak, tačnost očitavanja temperature može varirati od termometra do termometra, u zavisnosti od njihove kalibracije. Sve to može uticati na razlike u ovim merenjima i mnogi naučnici upravo njih smatraju odgovornim.
 
Postajemo li zaista hladniji?
 
Nasuprot tome, neki stručnjaci tvrde da su ljudi zaista postali hladniji u poslednjih vek i po. Postoji studija o telesnoj temperaturi koja tvrdi da napredak u zdravstvenoj zaštiti i ukupnom zdravlju je doprineo ovom trendu. Poboljšano lečenje infekcija, poboljšana stomatološka nega i razvoj lekova kao što su statini i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su možda smanjili učestalost zapaljenja niskog stepena, a zatim snizili prosečnu temperaturu. 
Kako god bilo, naučnici se slažu da 37 stepeni više ne treba smatrati standardom za temperaturu ljudskog tela.
  • PERA

    23.10.2024 00:07
    temperatura
    Kad se aktivno bavim trčanjem a malo stariji sam, temperatura mi je često oko 38 C po nekoliko sati posle trčanja, isto puls mi je u mirovanju 50, ako ga dignem na 192 dugo vremena treba da se vrati u normalu, to je verovatno zbog godina 58 :-)
  • MK

    07.11.2023 10:17
    nejasno
    Šta ste hteli da kažete? Oduvek se znalo da je 36,6 normalna prosečna temperatura, to nije nikakvo novo otkriće, a da je preko 37 znak da se nešto dešava, što ne mora značiti odmah bolest. U poslednje vreme lekari toliku temperaturu ne smatraju povišenom, ali je 36.6 još uvek prosek!
  • Boban

    06.11.2023 16:23
    Mera
    36,5 je oduveka bila polazna mera. Ne valja ispod, ne valja iznad.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Tri neophodna koraka za lečenje alergija

Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.

Zašto su važni pregledi urina

Rezultati osnovnog pregleda urina pokazuju stanje naših bubrega, njegovih izvodnih kanala i mokraćne bešike, a ti rezultati važni su za sve, naročito za trudnice i hronične bolesnike.