Na ovogodišnjem simpozijumu predstavljene su najnovije smernice i istraživanja iz oblasti gastroenterologije, neonatologije, alergologije i otorinolaringologije.
Peti naučni simpozijum sa međunarodnim učešćem, na kome su govorili stručnjaci iz prestižnih ustanova: Univerzitetskih kliničkih centara Ljubljane, Crne Gore, Tuzle, Klinike za dječje bolesti Zagreb, kao i vrhunski stručnjaci iz najvažnijih dečjih klinika iz Srbije, kao što su Institut za majku i dete "Dr Vukan Čupić", UDK Tiršova, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, GAK "Višegradska" i drugi, pratilo je više od 500 pedijatara iz Srbije i regiona.
Bulardi 100 godina od otkrića: Šta kažu nova istraživanja
"U vreme kada se informacije o probioticima šire brže nego ikada, svedoci smo kako istraživanja o ovim korisnim mikroorganizmima donose nova saznanja. Iako su probiotici deo naše medicine već decenijama, svaki dan saznajemo nešto novo. Čak i oni najispitivaniji, kakav je recimo Saccharomyces boulardii za koji znamo već punih 100 godina, umeju da nas iznenade, pa od probiotske kvasnice koja je preporuka broj jedan za dijareju dođemo do nekih novih studija koje govore o tome na koji način Bulardi može pomoći da se spreči neonatalna žutica", izjavio je doc. dr sci.spec farm. Davor J. Korčok na otvaranju ovog skupa.
Mikrobiota creva: Ključ za razumevanje depresije, Alchajmerove bolesti i autizma
Da je svet probiotika fascinantan potvrdio je i prof. dr Rok Orel, pedijatar-gastroenterolog na čelu kliničkog odeljenja za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu Pedijatrijske klinike UKC Ljubljana: "Već decenijama znamo da veza između creva i mozga ima veliki uticaj na zdravlje čoveka. Međutim, tek nedavno smo shvatili da mikrobiota creva može značajno uticati na razvoj mozga, te da je usko povezana sa mnogim bolestima poput depresije, Alchajmerove bolesti, pa čak i autizma."
Nisu svi probiotici isti: Kako odabrati prave sojeve za zdravlje dece
Doc. dr sci. Iva Hojsak, načelnica Zavoda za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i poremećaje prehrane u okviru Klinike za dječje bolesti Zagreb, istakla je u svom izlaganju da probiotici nisu isti, te da bi trebalo preporučivati samo sojeve koji su dokazano efikasni za određeno kliničko stanje. Konkretno, kada govorimo o sindromu nervoznih creva kod dece, jedina probiotska kultura koja dokazano može pomoći je Lactobacillus rhamnosuss GG.
Istraživanja pokazuju: Pol deteta utiče na sastav majčinog mleka
Interesantno predavanje imala je i prim dr sci. med. Tatjana Nikolić, pedijatar-neonatolog iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo GAK Višegradska koja je istakla da studije pokazuju da je kod dece koja se hrane mlečnim formulama prisutan značajno manji broj dobrih bifidobakterija u crevima, u odnosu na decu koja se hrane majčinim mlekom. Drugi faktori koji utiču na sastav majčinog mleka su ishrana majke, upotreba antibiotika, način porođaja, ali i vrlo zanimljivo, pol deteta i geografska lokacija na kojoj majka i beba žive.
Prevencija alergija: Značaj probiotskih kultura u praksi
Prof. dr Marina Atanasković-Marković, ass. dr sci. med. Mirjana Stojšić i prim. dr sci. med. Katarina Stanković su na interesantnom panelu podelile svoja znanja i bogato iskustvo iz prakse, pružajući dragocen uvid u ulogu koju mikrobiota ima u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti kod dece. Poseban naglasak stavljen je na značaj probiotika u sprečavanju alergija i infekcija gornjih disajnih puteva.
Tradicija se nastavlja
Za ovih pet godina, posvećenosti i edukacije u oblasti mikrobiote sa preko 50 predavača, eminentnih stručnjaka iz Srbije, regiona i Evrope, više od 2.000 učesnika imalo je priliku da razmeni nova znanja i iskustva iz kliničke prakse. Ovaj, jubilarni, V naučni simpozijum sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Probiotic excellence centra AbelaPharm, još jednom je otvorio vrata za dalju saradnju i unapređenje pedijatrijske prakse u regionu.
