O ovim infekcijama, koje se često i ponavljaju, razgovarali smo sa doktorom Žarkom Dimitrićem, specijalistom urologije.
Koliko su urinarne infekcije česte i ko je u većem riziku da oboli?
Oko pola miliona ljudi godišnje u Srbiji oboli od nekog oblika urinarne infekcije, pa se i u Klinički centar Vojvodine javlja veliki broj pacijenata sa ovim problemima. Najčešći je cistitis (infekcija mokraćne bešike), potom upala prostate, a zatim ostale bakterijske infekcije urinarnog trakta.
Najčešće su to akutne infekcije mokraćne bešike koje se znatno češće javljaju kod žena i to u odnosu 3:1 u odnosu na muškarce, pogotovo kod seksualno aktivnih žena i žena u menopauzi.
Čak polovina žena bar jednom u životu ima infekciju urinarnog trakta, a skoro trećina onih koje su je imale, imaju i ponovljene infekcije.
Izazivači mogu biti različite bakterije (Escherichia coli među najčešćim), kao i seksualno prenosive bakterije, gljivice i virusi.
Kako se dijagnostikuje urinarna infekcija?
Ako se jave peckanje pri mokrenju, učestalo mokrenje, bol u donjem delu stomaka i duž mokraćne cevi, treba se javiti lekaru. Za dijagnozu infekcije urotrakta moraju biti ispunjena dva uslova: prisutni simptomi i pozitivan nalaz urina - bakterije u mokraći, prisustvo više leukocita, uz pozitivne nitrite. Urin se šalje i na urinokulturu.
Svako prisustvo bakterija u mokraći ne iziskuje lečenje, posebno ako nisu prisutni simptomi i bez obzira na broj izolovanih klica.
Izuzetak su: deca sa refluksom (urođena anomalija), trudnice, pacijenti prvih šest meseci nakon transplantacije bubrega, kao i pre svih ozbiljnijih i invazivnih dijagnostičkih metoda urotrakta.
Za analizu je potreban prvi jutarnji mlaz mokraće. U Higijenskom zavodu ili nekoj drugoj laboratoriji odredi se da li ima bakterija, kojih i koliko. Takođe, radi se antibiogram koji pokazuje koji antibiotici deluju na pronađenu bakteriju.
Zbog čega se urinarne infekcije ponavljaju?
Infekcije urotrakta se često ponavljaju. Mnoge su studije rađene na tu temu, ali se i danas traže odgovori na mnoga pitanja. Smatra se da neadekvatna higijena genitalne regije, upotreba neadekvatnih sredstava za intimnu negu, narušavanje vaginalne pH uz odsustvo korišćenja vaginaleta sa probiotskom florom, predstavlja jedan od razloga.
Takođe primećeni su takozvani postkoitalni cistitisi (infekcije posle odnosa) i učestali recidivi tzv. Honeymoon cistitisi kod mlađih seksualno aktivnih žena. Kod žena koje su sklone urinarnim infekcijama savetuje se pražnjenje mokraćne bešike pre odnosa, unos tečnosti i hidriranje, korišćenje prezervativa i lubrikanata, prevencija jednom dozom uroantiseptika ili antibiotika.
Kod žena u menopauzi usled nedostatka estrogena dolazi do atrofije sluznice usled čega dolazi do lakše migracije bakterija iz uretre u mokraćnu bešiku. Nošenje neadekvatnog donjeg veša (tanga gaćice), kupanje u hladnim bazenima, preterana upotreba klima uređaja su takođe faktori koji pospešuju mogućnost infekcije.
Kako se leče urinarne infekcije?
Urinarne infekcije se leče antibioticima. Uz to se mogu koristiti i neki biljni preparati, kao što je
Naturoplex, koji mogu pomoći kod urinarnih infekcija.
Savet ženama kada osete prve znake urinarne infekcije je da mogu skuvati čaj od rastavića ili peršunov čaj koji su naše bake kuvale i odmah piti veću količinu tečnosti. Mogu se koristiti probiotske vaginalete koje će na neki način sprečiti dalju migraciju bakterija. Treba otići kod lekara, a naravno, nemojte nipošto sami uzimati napamet neke antibiotike koji su ostali nakon prethodnog lečenja.
Celu emisiju "Medikus" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu.
