Probiotici su sve popularniji. Uglavnom ih koristimo uz antibiotike ili kada imamo stomačne tegobe.
Foto: 021.rs (Prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović)
Preporučuju se i za jačanje imuniteta, kod iritabilnog kolona, alergija i raznih drugih stanja. Ali, šta se dešava sa probioticima tokom stajanja na polici i da li su oni pred istekom roka trajanja zaista bezbedni po naše zdravlje?
Na ovu temu danas govori prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović, jedan od dva odsto najuticajnijih naučnika sveta. Prof. Rajilić Stojanović je autorka više od 50 naučnih radova u oblasti crevne mikrobiote, probiotika i funkcionalne hrane.
Šta su probiotici?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se daju u adekvatnoj dozi, ostvaruju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. Interesantno je da je koncept probiotika začet na Balkanu, kada je nobelovac Ilija Mečnjikov dugovečnost lokalnog seoskog stanovništva povezao sa konzumacijom mlečno-kiselinskih proizvoda. Čovek je kroz istoriju ishranom unosio mikroorganizme, najčešće kroz prirodno konzervirane prehrambene proizvode.
Danas, kada u ishrani dominiraju sveže i smrznute namirnice i hemijski konzervirana hrana, nametnula se potreba za upotrebom probiotika u vidu suplemenata. Suplementacija kapsulama koje sadrže žive korisne mikroorganizme dokazano sprečava razvoj nekih bolesti i/ili ubrzava proces izlečenja.
Često čujem pitanje: "Kako je moguće da u kapsuli budu živi mikroorganizmi?". Ne samo da je moguće, već je i od izuzetne važnosti. Kada su osušeni, u formi praha, mikroorganizmi su sposobni da prežive u "stanju hibernacije" mesecima čekajući vodu. Ovaj proces je veoma očigledan pri korišćenju suvog pekarskog kvasca, koji može mesecima stajati na polici bez ikakve aktivnosti, a potapanjem u vodu počinje da raste i uz odgovarajuće sastojke pravi testo za hleb ili štrudlu. Na sličan način se ponašaju probiotski mikroorganizmi nakon unošenja u naše telo. Kada stignu u debelo crevo, koje je ciljano mesto njihovog delovanja, oni postaju aktivni.
Znači li to da od toga da li su mikroorganizmi živi zavisi efikasnost probiotika?
Da, to je zapravo ključni uslov da bi se mikroorganizam mogao smatrati probiotikom. Mikroorganizmi koje uzmemo u probiotskoj kapsuli mogu da ispolje svoje dejstvo na čoveka ako uspeju da stignu do debelog creva. Međutim, pre nego što stignu u debelo crevo probiotski mikroorganizmi moraju da prežive želudac gde je kiselina izuzetno jaka.
Enzimi koji vare hranu takođe napadaju mikroorganizme unesene hranom i uništavaju ih. Veliki broj probiotskih mikroorganizama ne preživi u našem digestivnom traktu upravo zbog jako agresivnih uslova u želucu i tankom crevu. Ali, ako smo uneli dovoljan broj, preživeli probiotski mikroorganizmi kada stignu u debelo crevo u njemu žive i transformišu nesvarenu hranu u korisne metabolite, odnosno sastojke koji pozitivno utiču na naše zdravlje.
Tu se priča o brojevima ne završava. U debelom crevu već žive različiti mikroorganizmi i svi oni se trude da dođu do hrane tj. ostataka hrane koju čovek nije svario. Da bi probiotski mikroorganizam imao ikakve šanse da učestvuje u podeli dostupnih resursa, ne sme da bude malobrojan. Zbog toga su pozitivni zdravstveni efekti vidljivi samo kada se odgovarajući mikroorganizam unese u odgovarajućoj količini.
Koliki broj mikroorganizama ćemo uneti kapsulom definiše naš izbor probiotskog proizvoda. Naime, različiti proizvođači pakuju različite količine živih mikroorganizama i to se može lako utvrditi na osnovu podataka na deklaraciji proizvoda.
Takođe, uslovi čuvanja probiotika, na koje proizvođač direktno utiče odabirom pakovanja, direktno utiču na preživljavanje probiotika na polici apoteke ili u neseseru potrošača. Naime, iako su u "stanju hibernacije", mikroorganizmi u kapsuli polako odumiru, pa se broj živih ćelija vremenom smanjuje. Najbrže odumiru mikroorganizmi koji nisu zaštićeni od uslova spoljašnje sredine, npr. kada su kapsule probiotika spakovane u staklene teglice.
Najveći stepen preživljavanja omogućava odabir odgovarajuće kombinacije plastične i metalne folije, kao i primena modernih tehnologija pakovanja poput aTECH tehnologije koju primenjuje kompanija Abela Pharm. S obzirom na to da mikroorganizmi odumiru vremenom, proizvođač treba da obezbedi da preparat tokom celog roka trajanja sadrži onu dozu mikroorganizama koja omogućava efikasnost konkretnog soja. I pred istekom roka trajanja i nakon isteka roka trajanja, probiotici su uvek bezbedni ali ukoliko njihov broj padne ispod doze potrebne za postizanje kliničkog efekta, probiotski preparat postaje neefikasan.
Znači li to da kada biramo proizvod treba da uzmemo onaj sa najviše dobrih mikroorganizama?
U principu da, ali, pored broja, jako je važno obratiti pažnju i na soj, tj. ime i prezime mikroorganizma. Važno je znati da nisu svi probiotici isti. Samo za mali broj mikroorganizama je klinički dokazano da su efikasni u određenim indikacijama. Tako postoje probiotici koji sprečavaju dijareju izazvanu antibioticima, ali i oni koji sprečavaju razvoj ekcema, ili mastitisa, ili koji utiču na raspoloženje.
Za svaku od ovih indikacija potrebno je primeniti soj koji je pokazao konkretnu efikasnost u kliničkom ispitivanju. Odgovarajući soj za indikaciju od interesa potrošaču će preporučiti edukovan farmaceut. Iako postoji puno indikacija za njihovu primenu, u široj populaciji probiotici se najčešće koriste za sprečavanje dijareje koju izazivaju antibiotici. Antibiotici ubijaju bakterije neselektivno i možemo reći da deluju kao "tepih bombardovanje".
Zbog toga se primenom antibiotika uništavaju, pored bakterija koje izazivaju bolest, i dobre bakterije crevne mikrobiote. Da bi se sprečili poremećaji crevne mikrobiote i povezani zdravstveni problemi od velikog je značaja uzimanje probiotika. Postoji nekoliko sojeva koji su efikasni za ovu indikaciju, ali je za potrošače verovatno najzgodnije da koriste probiotski kvasac - Saccharomyces boulardii, na koji antibiotici ne deluju zato što nije bakterija. Zahvaljujući činjenici da je kvasac, ovaj probiotik preživljava "tepih bombardovanje" čak i kada se uzima u isto vreme kad i antibiotik.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
