Odakle nam umnjaci i zašto ih polako gubimo
Umnjaci su treći molari koji se nalaze u zadnjem delu usta.
Foto: Pixabay
Slični su ostalim kutnjacima, ali ponekad mogu biti nešto manji i poslednji se pojavljuju od 32 stalna zuba - obično između 17. i 25. godine. Nemaju svi ljudi sva četiri umnjaka, a često se dešava i da se vade jer izazivaju dodatne probleme pri izbijanju. Zbog toga je i potpuno opravdano pitanje - čemu nam služe?
Kao što imamo mnogo sličnosti sa onima sa kojima smo u srodstvu, ljudi dele brojne osobine sa svojim daljim rođacima - primatima. Majmuni, gorile i šimpanze svi imaju umnjake.
Pre nekoliko miliona godina, ljudski preci imali su veće vilice i zube od nas danas. Primera radi australopithecus afarensis, koji je dobio nadimak po poznatom fosilu Lusi, živeo je pre tri do četiri miliona godina.
Vilica i zubi bili su znatno veći i deblji od naših. Posedovali su tri velika molara sa jakim slojem gleđi. Lobanje fosila od najranijih ljudi takođe pružaju dokaze o prisustvu snažnih mišića za žvakanje.
Promene u ishrani
Naučnici smatraju da su mnogo snažnije vilice i zubi bili potrebni zato što je hrana koju su naši preci jeli, poput sirovog mesa i biljaka, bila mnogo teža za žvakanje od današnje hrane.
Na osnovu mikroskopskih tragova na fosilizovanim zubima naučnici dobijaju dosta dobar uvid u to šta su naši izumrli preci jeli.
Današnja hrana je mnogo mekša nego ona u prošlosti. Brojni su faktori - razvoj poljoprivrede, kuvanje i skladištenje hrane. Mekša i lakša hrana za žvakanje znači da zubi imaju manje izazovan posao.
Rezultat toga jeste da su vilice modernog čoveka evoluirale da budu manje, a lica uža od naših izumrlih predaka, jer naši obroci više ne zahtevaju velike i snažne zube.
Imajući u vidu ove promene koje su se dešavale tokom miliona godina, treći molari, odnosno umnjaci, nisu više toliko važni kao nekada.
Nedostajući umnjaci
Kod oko 25 odsto ljudi danas barem jedan umnjak nedostaje, odnosno uopšte se nije formirao. Iako se dešava da kod nekih ljudi određeni zubi uopšte ne izrastu, to je mnogo ređe nego sa umnjacima.
Pročitaj još
Naučnici nisu sigurni zašto se ovo tačno dešava, ali pretpostavljaju da ima veze sa genima koje nasleđujemo od roditelja.
Neki stručnjaci smatraju i da je manjak umnjaka prednost za moderne ljude sa manjim vilicama. Zasigurno je lakše smestiti manje zuba u manju vilicu.
Zbog manjka prostora, umnjaci često mogu da se zaglave unutar vilične kosti i nikada ne izbiju ili tek delimično. Takođe, mogu i da nepravilno krenu da izlaze zbog čega stvaraju dodatne probleme, pa moraju hirurški da se izvade.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako efikasno lečiti afte?
16.04.2025.•
0
Afte su bolne ranice koje se pojavljuju u ustima, a bol se najviše javlja pri žvakanju ili kada se jede začinjena hrana.
Naučnici razvijaju žvaku koja bi mogla da štiti od gripa
14.04.2025.•
1
Američki istraživači razvijaju žvakaću gumu sa biljnim sastojcima koji neutrališu viruse u ustima i grlu, uključujući viruse gripa i herpesa.
Stručnjaci savetuju: Evo kada prestati sa konzumiranjem alkoholnih pića
13.04.2025.•
6
Konzumiranje alkoholnih pića među kojima prednjače pivo i vino, široko je rasprostranjena.
Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
13.04.2025.•
1
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Naučnici otkrili: Aorta funkcioniše kao "drugo srce"
13.04.2025.•
0
Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta - najveća arterija u telu - funkcioniše kao "drugo srce", jer aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića.
Otkrivena iznenađujuća veza između šećera i raka pluća
13.04.2025.•
0
Kada je u pitanju rizik od raka pluća prvo se pomisli na pušenje ili zagađenje vazduha, ali naučnici su otkrili intrigantnu vezu između ove bolesti i kvaliteta ishrane.
Dijabetes tipa 2 može da menja mozak kao Alchajmerova bolest
13.04.2025.•
0
Novo istraživanje sa Univerziteta Nevade (UNVL) u Las Vegasu pokazalo je da dijabetes tipa 2 može da utiče na memoriju i druge kognitivne funkcije.
Istraživanje pokazalo: Svaka treća osoba ima mizokineziju
13.04.2025.•
0
Osećaj stresa izazvan gledanjem kako se drugi ljudi vrpolje je neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak jednu od tri osobe, pokazalo je jedno istraživanje.
Alkoholizam u Kini leče ugradnjom "čipa za otrežnjenje"
13.04.2025.•
0
Nedavno je prvi put u istočnokineskoj provinciji Anhui u telo alkoholičara uspešno ugrađen specijalni "čip za otrežnjenje" koji bi trebalo značajno da smanji žudnju pacijenata za alkoholom.
SZO objavio prve globalne smernice za borbu protiv meningitisa
12.04.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prve globalne smernice za dijagnozu i lečenje meningitisa i njegovih posledica.
Vitamini koje ne treba uzimati istovremeno: Lekarka objašnjava koje kombinacije izbegavati
10.04.2025.•
3
Kultura zdravstvene zaštite sve je prisutnija i čini se da je na policama više dijetetskih suplemenata nego ikada ranije, ali lekari upozoravaju na to da je kombinacija nekih vitamina čak i štetna.
Batut: Imunizacija u aprilu i maju za decu koja nisu primila MMR vakcinu
09.04.2025.•
0
Institut "Batut" saopštio je da se u više domova zdravlja u aprilu i maju sprovodi akcija dopunske imunizacije za decu koja nisu primila vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR).
Šta nedostatak sna može učiniti mozgu: Počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije
06.04.2025.•
0
Usled nedostatka sna mozak počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije, pokazala je nedavna studija objavljena u "The Journal of Neuroscience".
VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
03.04.2025.•
1
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Broj obolelih od gripa u Srbiji smanjen za 10 odsto u odnosu na prošlu nedelju
03.04.2025.•
0
U poslednjih sedam dana marta u Srbiji je zabeleženo 7.879 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Testirano više od 93.000 beba: Od početka skrininga SMA otkrivena kod 10 mališana
01.04.2025.•
0
Od početka obaveznog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) u septembru 2023, testirano je 93.269, a dijagnoza je utvrđena kod 10 beba, saopštilo je udruženje SMA Srbija.
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
5
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Komentari 1
Mi glas iz naroda
Posluśajte Nestorovića on zna svu istinu ovog sveta.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar