Istraživački tim iz Švajcarske savezne laboratorije za nauku o materijalima i tehnologiju (Empa) i federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih sada je podneo zahtev za patent za ovaj proces, saopštila je Empa.
U principu, "lemljenje" rana funkcioniše na isti način kao i lemljenje dva metala: potreban je lem koji se topi na niskoj temperaturi i koji se može koristiti za spajanje dva dela, objavio je Swissinfo.
U slučaju metala, obično se koristi mešavina metala sa bakrom. Za lečenje rana istraživači su razvili proteinsku želatinsku pastu koja služi kao lem. Pasta sadrži dve vrste nanočestica: takozvane nanočestice titanijum nitrida, koje pretvaraju svetlost u toplotu kada se pasta ozrači laserom i ona se zagreva.
Druga vrsta nanočestica su čestice bizmut vanadata, koje deluju kao neka vrsta termometra, saopštila je Empa, navodeći da te čestice emituju svetlost određene talasne dužine u zavisnosti od temperature i tako omogućavaju preciznu kontrolu temperature u realnom vremenu.
U laboratorijskim testovima sa različitim uzorcima tkiva organa, kao što su, na primer, pankreas ili jetra, istraživači su postigli brzo, stabilno vezivanje rana.
Testovi su takođe bili uspešni na tkivima mokraćne cevi, jajovoda i creva, navela je Empa.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Small Methods".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar