Gde se u Evropi mladi najčešće opijaju?
Više od trećine adolescenata, uzrasta između 15 i 16 godina u EU priznalo je da ima epizode teškog opijanja, čak dva puta više od odraslih.
Foto: Pixabay
Pošto se rani početak konzumiranja alkohola povezuje sa opijanjem i u kasnijim periodima života, to predstavlja ozbiljan zdravstveni problem na Starom kontinentu.
U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 odsto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana, a to je priznalo svega 18,7 odsto odraslih, odnosno, u proseku svaki peti ispitanik.
To znači da dva puta više adolescenata preteruje u alkoholu u odnosu na odrasle.
Euronews je istražio koje države imaju najvišu stopu opijanja među adolescentima i kako se razlike u konzumaciji alkohola između mladih i odraslih razlikuju u Evropi.
U Danskoj se opijalo najviše mladih
Procenat tinejdžera koji su imali teške epizode opijanja, što se definiše kao konzumacija pet ili više pića u jednoj prilici, u 2019. godini varirao je od osam odsto na Islandu do 59 odsto u Danskoj.
Procentualno najmanji broj mladih ljudi koji su imali epizode teškog opijanja zabeležen je na Islandu i u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, ali je zato u Danskoj taj broj bio najveći.
Stručnjaci smatraju da to možda ima veze sa regulativom. Naime, u Danskoj adolescenti ranije dobijaju pristup alkoholu u odnosu na ostale nordijske zemlje, a i policijske kontrole koje se tiču alkohola su manje stroge, pokazuje izveštaj "Stanje zdravlja u Evropskoj uniji" za 2022. godinu.
U Danskoj čak i šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je starosna granica u drugim državama 18 godina, mada postoje planovi da se ograniči prodaja pića sa više od šest odsto alkohola za osobe uzrasta između 16 i 18 godina.
Samo u pet zemalja procenat mladih koji je imao epizode teškog opijanja bio je manji od 25 odsto - a to su pomenute nordijske zemlje i Portugalija.
Pored Danske, još četiri zemlje zabeležile su zabrinjavajuće rezultate i procenat veći od 45 odsto, a to su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska.
U odnosu na evropski prosek, manje mladih ljudi ima priliku da se opija u Francuskoj i Španiji (34 odsto), kao i Italiji (35 odsto).
Starosne i rodne razlike
Broj epizoda teškog opijanja veći je kod adolescenata, nego kod odraslih u gotovo svim zemljama širom Evrope, sem na Islandu i Norveškoj. Razlike značajno variraju - od -16 procentnih poena na Islandu do 35 u Slovačkoj. U Evropskoj uniji, u proseku je razlika procenata starijih i mladih koji se opijaju u oko 19 procentnih poena.
Samo Island i Norveška imali su negativne brojke, što ukazuje da je teško opijanje češće među odraslima, nego kod mladih uzrasta 15 i 16 godina.
Posle Slovačke, mladi su prednjačili u odnosu na odrasle još i u Austriji (33 procentna boda), Italiji (31) i Bugarskoj (29).
U svim državama, muškarci su češće nego žene imali epizode teškog opijanja. Prema podacima iz 2019. u proseku je 26,6 odsto muškaraca priznalo da je preteralo u alkoholu barem jednom mesečno, u poređenju sa 11,4 odsto žena.
Međutim, to ne važi za adolescente, jer je u Evropskoj uniji 38,1 odsto dečaka imalo takvu epizodu u poređenju sa 36,8 devojčica.
Teško se opijalo više dečaka nego devojčica u 17 zemalja, dok su u 13 država u preterivanju sa alkoholom prednjačile devojčice.
Studije ukazuju da se rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu povezati sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. Takođe se mogu objasniti rodnim razlikama u pogledu zaposlenosti i visine prihoda.
Međutim, deluje da se te varijable ne mogu primeniti na adolescente, jer se poslednjih decenija opijanje manje povezuje sa muževnošću, nego što je to bio slučaj u prošlosti, a to pokazuje i studija iz 2019, koja je sprvedena na Univerzitetu u Stokolmu.
Opijanje je takođe jedan od indikatora koji pokazuje koliko često adolescenti piju alkohol.
Udeo onih koji su se opijali više puta među 15-godišnjacima je u 2018. godini varirao od sedam odsto u Irskoj do 42 odsto u Danskoj, dok je evropski prosek bio 22 procenta.
Više od četvrtine (27 odsto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj više puta je iskusilo opijanje, odnosno najmanje dva puta u životu.
Udeo petnaestogodišnjaka koji su se više puta napili opao je u većini zemalja Evropske unije u poslednje dve decenije i to sa 41 odsto na 24 odsto za dečake i sa 29 odsto na 20 odsto za devojčice u periodu od 1998. do 2018.
Uprkos tom smanjenju, brojke su i dalje pokazivale da se više od 30 odsto mladih više puta opilo i to u nekoliko zemalja tokom 2018.
Zašto sve manje mladih pije?
Euronews piše da se razlozi za takve tendencije mogu pripisati tehnološkom napretku, društvenim normama, porodičnim relacijama i rodnom identitetu, kao i trendovima u pogledu zdravlja, fitnesa, blagostanja i načina života, navodi se u poglavlju "Trendovi i obrasci u konzumiranju alkohola" izveštaja "Sprečavanje bezopasne upotrebe alkohola" Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Oni ukazuju da:
- Pošto su mladi ljudi danas uglavnom uključeni u virtuelnu komunikaciju preko društvenih mreža, imaju manje prilika za konzumaciju alkohola.
- Mladi ljudi možda žele da kontrolišu unos alkohola kako bi izbegli narušavanje svog imidža na društvenim mrežama.
- Manji je društveni pritisak da se konzumira alkohol.
Pročitaj još
Da li opijanje u mladosti predviđa buduće navike u pogledu konzumacije alkohola?
Ukratko - da. nekoliko studija je pokazalo da se rano opijanje povezuje sa češćom konzumacijom alkohola u poznijim godinama života, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Koristeći longitudinalne podatke iz Sjedinjenih Američkih Država istraživači su demonstrirali da pijenje alkohola u detinjstvu, odnosno između 15. i 18. godine, predviđa buduću konzumaciju, a efekat je bio čak primetniji kod žena.
Šteta i rizici
Izveštaj sugeriše da je teško periodično opijanje adolescenata povezano sa nizom štetnih posledica po zdravlje, uključujući gubljenje svesti, povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih bolesti.
Upotreba alkohola u adolescenciji takođe se povezuje sa lošijim uspehom u školi, ali i isključenošću iz društva i vršnjačkim maltretiranjem.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako efikasno lečiti afte?
16.04.2025.•
0
Afte su bolne ranice koje se pojavljuju u ustima, a bol se najviše javlja pri žvakanju ili kada se jede začinjena hrana.
Naučnici razvijaju žvaku koja bi mogla da štiti od gripa
14.04.2025.•
1
Američki istraživači razvijaju žvakaću gumu sa biljnim sastojcima koji neutrališu viruse u ustima i grlu, uključujući viruse gripa i herpesa.
Stručnjaci savetuju: Evo kada prestati sa konzumiranjem alkoholnih pića
13.04.2025.•
6
Konzumiranje alkoholnih pića među kojima prednjače pivo i vino, široko je rasprostranjena.
Naučnici otkrili vezu između dugovečnosti i elokvencije
13.04.2025.•
1
Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije - sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.
Naučnici otkrili: Aorta funkcioniše kao "drugo srce"
13.04.2025.•
0
Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta - najveća arterija u telu - funkcioniše kao "drugo srce", jer aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića.
Otkrivena iznenađujuća veza između šećera i raka pluća
13.04.2025.•
0
Kada je u pitanju rizik od raka pluća prvo se pomisli na pušenje ili zagađenje vazduha, ali naučnici su otkrili intrigantnu vezu između ove bolesti i kvaliteta ishrane.
Dijabetes tipa 2 može da menja mozak kao Alchajmerova bolest
13.04.2025.•
0
Novo istraživanje sa Univerziteta Nevade (UNVL) u Las Vegasu pokazalo je da dijabetes tipa 2 može da utiče na memoriju i druge kognitivne funkcije.
Istraživanje pokazalo: Svaka treća osoba ima mizokineziju
13.04.2025.•
0
Osećaj stresa izazvan gledanjem kako se drugi ljudi vrpolje je neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak jednu od tri osobe, pokazalo je jedno istraživanje.
Alkoholizam u Kini leče ugradnjom "čipa za otrežnjenje"
13.04.2025.•
0
Nedavno je prvi put u istočnokineskoj provinciji Anhui u telo alkoholičara uspešno ugrađen specijalni "čip za otrežnjenje" koji bi trebalo značajno da smanji žudnju pacijenata za alkoholom.
SZO objavio prve globalne smernice za borbu protiv meningitisa
12.04.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prve globalne smernice za dijagnozu i lečenje meningitisa i njegovih posledica.
Vitamini koje ne treba uzimati istovremeno: Lekarka objašnjava koje kombinacije izbegavati
10.04.2025.•
3
Kultura zdravstvene zaštite sve je prisutnija i čini se da je na policama više dijetetskih suplemenata nego ikada ranije, ali lekari upozoravaju na to da je kombinacija nekih vitamina čak i štetna.
Batut: Imunizacija u aprilu i maju za decu koja nisu primila MMR vakcinu
09.04.2025.•
0
Institut "Batut" saopštio je da se u više domova zdravlja u aprilu i maju sprovodi akcija dopunske imunizacije za decu koja nisu primila vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR).
Šta nedostatak sna može učiniti mozgu: Počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije
06.04.2025.•
0
Usled nedostatka sna mozak počinje da razgrađuje sopstvene zdrave ćelije, pokazala je nedavna studija objavljena u "The Journal of Neuroscience".
VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
03.04.2025.•
1
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Broj obolelih od gripa u Srbiji smanjen za 10 odsto u odnosu na prošlu nedelju
03.04.2025.•
0
U poslednjih sedam dana marta u Srbiji je zabeleženo 7.879 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Testirano više od 93.000 beba: Od početka skrininga SMA otkrivena kod 10 mališana
01.04.2025.•
0
Od početka obaveznog skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) u septembru 2023, testirano je 93.269, a dijagnoza je utvrđena kod 10 beba, saopštilo je udruženje SMA Srbija.
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
5
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Komentari 2
usput
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar