Gde se u Evropi mladi najčešće opijaju?
Više od trećine adolescenata, uzrasta između 15 i 16 godina u EU priznalo je da ima epizode teškog opijanja, čak dva puta više od odraslih.
Foto: Pixabay
Pošto se rani početak konzumiranja alkohola povezuje sa opijanjem i u kasnijim periodima života, to predstavlja ozbiljan zdravstveni problem na Starom kontinentu.
U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 odsto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana, a to je priznalo svega 18,7 odsto odraslih, odnosno, u proseku svaki peti ispitanik.
To znači da dva puta više adolescenata preteruje u alkoholu u odnosu na odrasle.
Euronews je istražio koje države imaju najvišu stopu opijanja među adolescentima i kako se razlike u konzumaciji alkohola između mladih i odraslih razlikuju u Evropi.
U Danskoj se opijalo najviše mladih
Procenat tinejdžera koji su imali teške epizode opijanja, što se definiše kao konzumacija pet ili više pića u jednoj prilici, u 2019. godini varirao je od osam odsto na Islandu do 59 odsto u Danskoj.
Procentualno najmanji broj mladih ljudi koji su imali epizode teškog opijanja zabeležen je na Islandu i u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, ali je zato u Danskoj taj broj bio najveći.
Stručnjaci smatraju da to možda ima veze sa regulativom. Naime, u Danskoj adolescenti ranije dobijaju pristup alkoholu u odnosu na ostale nordijske zemlje, a i policijske kontrole koje se tiču alkohola su manje stroge, pokazuje izveštaj "Stanje zdravlja u Evropskoj uniji" za 2022. godinu.
U Danskoj čak i šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je starosna granica u drugim državama 18 godina, mada postoje planovi da se ograniči prodaja pića sa više od šest odsto alkohola za osobe uzrasta između 16 i 18 godina.
Samo u pet zemalja procenat mladih koji je imao epizode teškog opijanja bio je manji od 25 odsto - a to su pomenute nordijske zemlje i Portugalija.
Pored Danske, još četiri zemlje zabeležile su zabrinjavajuće rezultate i procenat veći od 45 odsto, a to su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska.
U odnosu na evropski prosek, manje mladih ljudi ima priliku da se opija u Francuskoj i Španiji (34 odsto), kao i Italiji (35 odsto).
Starosne i rodne razlike
Broj epizoda teškog opijanja veći je kod adolescenata, nego kod odraslih u gotovo svim zemljama širom Evrope, sem na Islandu i Norveškoj. Razlike značajno variraju - od -16 procentnih poena na Islandu do 35 u Slovačkoj. U Evropskoj uniji, u proseku je razlika procenata starijih i mladih koji se opijaju u oko 19 procentnih poena.
Samo Island i Norveška imali su negativne brojke, što ukazuje da je teško opijanje češće među odraslima, nego kod mladih uzrasta 15 i 16 godina.
Posle Slovačke, mladi su prednjačili u odnosu na odrasle još i u Austriji (33 procentna boda), Italiji (31) i Bugarskoj (29).
U svim državama, muškarci su češće nego žene imali epizode teškog opijanja. Prema podacima iz 2019. u proseku je 26,6 odsto muškaraca priznalo da je preteralo u alkoholu barem jednom mesečno, u poređenju sa 11,4 odsto žena.
Međutim, to ne važi za adolescente, jer je u Evropskoj uniji 38,1 odsto dečaka imalo takvu epizodu u poređenju sa 36,8 devojčica.
Teško se opijalo više dečaka nego devojčica u 17 zemalja, dok su u 13 država u preterivanju sa alkoholom prednjačile devojčice.
Studije ukazuju da se rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu povezati sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. Takođe se mogu objasniti rodnim razlikama u pogledu zaposlenosti i visine prihoda.
Međutim, deluje da se te varijable ne mogu primeniti na adolescente, jer se poslednjih decenija opijanje manje povezuje sa muževnošću, nego što je to bio slučaj u prošlosti, a to pokazuje i studija iz 2019, koja je sprvedena na Univerzitetu u Stokolmu.
Opijanje je takođe jedan od indikatora koji pokazuje koliko često adolescenti piju alkohol.
Udeo onih koji su se opijali više puta među 15-godišnjacima je u 2018. godini varirao od sedam odsto u Irskoj do 42 odsto u Danskoj, dok je evropski prosek bio 22 procenta.
Više od četvrtine (27 odsto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj više puta je iskusilo opijanje, odnosno najmanje dva puta u životu.
Udeo petnaestogodišnjaka koji su se više puta napili opao je u većini zemalja Evropske unije u poslednje dve decenije i to sa 41 odsto na 24 odsto za dečake i sa 29 odsto na 20 odsto za devojčice u periodu od 1998. do 2018.
Uprkos tom smanjenju, brojke su i dalje pokazivale da se više od 30 odsto mladih više puta opilo i to u nekoliko zemalja tokom 2018.
Zašto sve manje mladih pije?
Euronews piše da se razlozi za takve tendencije mogu pripisati tehnološkom napretku, društvenim normama, porodičnim relacijama i rodnom identitetu, kao i trendovima u pogledu zdravlja, fitnesa, blagostanja i načina života, navodi se u poglavlju "Trendovi i obrasci u konzumiranju alkohola" izveštaja "Sprečavanje bezopasne upotrebe alkohola" Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Oni ukazuju da:
- Pošto su mladi ljudi danas uglavnom uključeni u virtuelnu komunikaciju preko društvenih mreža, imaju manje prilika za konzumaciju alkohola.
- Mladi ljudi možda žele da kontrolišu unos alkohola kako bi izbegli narušavanje svog imidža na društvenim mrežama.
- Manji je društveni pritisak da se konzumira alkohol.
Da li opijanje u mladosti predviđa buduće navike u pogledu konzumacije alkohola?
Ukratko - da. nekoliko studija je pokazalo da se rano opijanje povezuje sa češćom konzumacijom alkohola u poznijim godinama života, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Koristeći longitudinalne podatke iz Sjedinjenih Američkih Država istraživači su demonstrirali da pijenje alkohola u detinjstvu, odnosno između 15. i 18. godine, predviđa buduću konzumaciju, a efekat je bio čak primetniji kod žena.
Šteta i rizici
Izveštaj sugeriše da je teško periodično opijanje adolescenata povezano sa nizom štetnih posledica po zdravlje, uključujući gubljenje svesti, povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih bolesti.
Upotreba alkohola u adolescenciji takođe se povezuje sa lošijim uspehom u školi, ali i isključenošću iz društva i vršnjačkim maltretiranjem.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Važnost B vitamina za očuvanje zdravlja: Preporučuje se trudnicama, ali ne samo njima
01.11.2024.•
0
Vitamini B kompleksa su veoma važni za organizam. Nalaze se u mesu, ribi, jajima, iznutricama, mleku, u žitaricama, hlebu, zelenom povrću (kelju, spanaću, kupusu, karfiolu), u orašastim plodovima.
Evropska komisija kaznila farmaceutsku grupu Teva sa 426 miliona evra
31.10.2024.•
2
Evropska komisija kaznila je danas sa 426,6 miliona evra izraelsku farmaceutsku grupu Teva zbog, kako je rečeno, "zloupotrebe dominantnog položaja" za svoj lek protiv multipla skleroze, Kopakson.
Sve smo deblji: Svaki peti građanin Srbije ima teži oblik gojaznosti
31.10.2024.•
7
Endokrinološkinja dr Snežana Polovina rekla je da je svaki drugi građanin Srbije ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin.
Više od osam miliona ljudi boluje od tuberkuloze
29.10.2024.•
0
SZO saopštila je da je više od osam miliona ljudi obolelo od tuberkuloze, što je najveći broj zaraženih od kada je zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija počela da vodi evidenciju.
U Pakistanu ponovo pokrenuta vakcinacija protiv dečije paralize
28.10.2024.•
1
U Pakistanu je pokrenuta kampanja za vakcinaciju protiv dečije paralize širom zemlje, nakon porasta broja novih slučajeva, što je ugrozilo višegodišnje napore da se bolest zaustavi.
Pacijent kojem je urađena transplantacija srca na Institutu "Dedinje" otpušten kući
27.10.2024.•
3
Pacijent Zoran Josifović, star 54 godine, kojem je na Institutu za kardiovaskularne bolesti (IKVB) Dedinje 5. oktobra urađena transplantacija srca otpušten je danas kući.
Britanski regulator odobrio lek za Alchajmerovu bolest, ali država ga neće plaćati
27.10.2024.•
0
Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA) odobrila je lek Kisunla za Alchajmerovu bolest, ali vlada ga neće platiti.
Ako spadate u neku od ovih grupa ljudi - nije preporučljivo da jedete belanca
27.10.2024.•
0
Uloga jaja u ishrani često se ističe zbog njegovih mnogobrojnih prednosti, ali postoje slučajevi u kojima konzumacija belanaca nije preporučljiva.
Sve više ljudi širom sveta umire samo, zemlje postavljaju ministre za usamljenost
27.10.2024.•
3
Svake godine hiljade Južnokorejaca, uglavnom sredovečnih muškaraca, umiru tiho i sami i odvojeni od porodice i prijatelja.
Zimsko računanje vremena od nedelje: Časovnici se vraćaju sat unazad, a kako utiče na organizam?
26.10.2024.•
17
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Sezona prehlada u jeku: Kako ih sprečiti na prirodan način?
26.10.2024.•
0
Sa dolaskom zime i padom spoljnih temperatura ulazimo u sezonu kada je povećana podložnost prehladama i virusima koji ih izazivaju.
Antidepresiv povučen iz prodaje u SAD: Pronađene kancerogene čestice
26.10.2024.•
1
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) povukla je iz prodaje više od 7.000 flašica duloksetina, antidepresiva koji se prodaje pod imenom Kimbalta.
Sledeće nedelje vaučere za lekove i rehabilitaciju obolelih od retkih bolesti dobija 600 porodica
25.10.2024.•
2
Ministarstvo za brigu o porodici saopštilo je da će oko 600 porodica koje imaju članove obolele od retkih bolesti dobiti vaučere u toku sledeće nedelje, na kućne adrese.
U Vojvodini od 2019. pokretnim mamografima pregledano 25.000 žena
24.10.2024.•
2
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković izjavila je da je od 2019, kada su kupljena dva pokretna mamografa, u Vojvodini pregledano skoro 25.000 žena i otkriveno oko 200 slučajeva karcinoma dojke.
Nestašica leka za obolele od kancera: RFZO kaže da stiže sledeće nedelje
24.10.2024.•
1
Lek "litalir", koji koriste oboleli od kancera, trebalo bi da stigne u apoteke do 1. novembra, rekli su u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Bolnica u Švedskoj greškom uklonila 33 materice
23.10.2024.•
4
Tokom prošle i ove godine zbog pogrešne dijagnoze Univerzitetske bolnice u Švedskoj kod 33 žene operacijom je uklonjena materica, zbog čega je glavni lekar te bolnice izrazio duboko žaljenje.
Zbog sve više gojazne dece: Direktori meksičkih škola će biti kažnjeni ako ne ukinu brzu hranu
22.10.2024.•
0
Direktori škola u Meksiku su od Vlade dobili rok od šest meseci da postepeno ukinu brzu hranu u školama ili će dobiti novčane kazne.
Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
21.10.2024.•
0
Gazirana voda je izvrstan osvežavajući napitak koji hidrira telo, ali ima i druge povoljne zdravstvene učinke.
Istorijsko dostignuće: Egipat iskorenio malariju
20.10.2024.•
2
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas potvrdila da u Egiptu više nema malarije, što je dostignuće koje je agencija Ujedinjenih nacija za javno zdravlje pozdravila kao "zaista istorijsko".
Još jedno istraživanje analiziralo da li povremeni post produžava život - ovo su zaključci
20.10.2024.•
5
Smanjenje unosa kalorija i preskakanje obroka mogu biti uspešna strategija za produženje godina života, mada, kako naučnici kažu - postoji "caka".
Sa tržišta povučena serija leka Diklofenak HF
20.10.2024.•
0
Serija leka Diklofenak HF 50 mg u pakovanju od 20 gastrorezistentnih tableta povučena je dobrovoljno sa tržišta, obavestila je Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Hemofarm.
Komentari 2
usput
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar