Gde se u Evropi mladi najčešće opijaju?
Više od trećine adolescenata, uzrasta između 15 i 16 godina u EU priznalo je da ima epizode teškog opijanja, čak dva puta više od odraslih.
Foto: Pixabay
Pošto se rani početak konzumiranja alkohola povezuje sa opijanjem i u kasnijim periodima života, to predstavlja ozbiljan zdravstveni problem na Starom kontinentu.
U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 odsto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana, a to je priznalo svega 18,7 odsto odraslih, odnosno, u proseku svaki peti ispitanik.
To znači da dva puta više adolescenata preteruje u alkoholu u odnosu na odrasle.
Euronews je istražio koje države imaju najvišu stopu opijanja među adolescentima i kako se razlike u konzumaciji alkohola između mladih i odraslih razlikuju u Evropi.
U Danskoj se opijalo najviše mladih
Procenat tinejdžera koji su imali teške epizode opijanja, što se definiše kao konzumacija pet ili više pića u jednoj prilici, u 2019. godini varirao je od osam odsto na Islandu do 59 odsto u Danskoj.
Procentualno najmanji broj mladih ljudi koji su imali epizode teškog opijanja zabeležen je na Islandu i u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, ali je zato u Danskoj taj broj bio najveći.
Stručnjaci smatraju da to možda ima veze sa regulativom. Naime, u Danskoj adolescenti ranije dobijaju pristup alkoholu u odnosu na ostale nordijske zemlje, a i policijske kontrole koje se tiču alkohola su manje stroge, pokazuje izveštaj "Stanje zdravlja u Evropskoj uniji" za 2022. godinu.
U Danskoj čak i šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je starosna granica u drugim državama 18 godina, mada postoje planovi da se ograniči prodaja pića sa više od šest odsto alkohola za osobe uzrasta između 16 i 18 godina.
Samo u pet zemalja procenat mladih koji je imao epizode teškog opijanja bio je manji od 25 odsto - a to su pomenute nordijske zemlje i Portugalija.
Pored Danske, još četiri zemlje zabeležile su zabrinjavajuće rezultate i procenat veći od 45 odsto, a to su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska.
U odnosu na evropski prosek, manje mladih ljudi ima priliku da se opija u Francuskoj i Španiji (34 odsto), kao i Italiji (35 odsto).
Starosne i rodne razlike
Broj epizoda teškog opijanja veći je kod adolescenata, nego kod odraslih u gotovo svim zemljama širom Evrope, sem na Islandu i Norveškoj. Razlike značajno variraju - od -16 procentnih poena na Islandu do 35 u Slovačkoj. U Evropskoj uniji, u proseku je razlika procenata starijih i mladih koji se opijaju u oko 19 procentnih poena.
Samo Island i Norveška imali su negativne brojke, što ukazuje da je teško opijanje češće među odraslima, nego kod mladih uzrasta 15 i 16 godina.
Posle Slovačke, mladi su prednjačili u odnosu na odrasle još i u Austriji (33 procentna boda), Italiji (31) i Bugarskoj (29).
U svim državama, muškarci su češće nego žene imali epizode teškog opijanja. Prema podacima iz 2019. u proseku je 26,6 odsto muškaraca priznalo da je preteralo u alkoholu barem jednom mesečno, u poređenju sa 11,4 odsto žena.
Međutim, to ne važi za adolescente, jer je u Evropskoj uniji 38,1 odsto dečaka imalo takvu epizodu u poređenju sa 36,8 devojčica.
Teško se opijalo više dečaka nego devojčica u 17 zemalja, dok su u 13 država u preterivanju sa alkoholom prednjačile devojčice.
Studije ukazuju da se rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu povezati sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. Takođe se mogu objasniti rodnim razlikama u pogledu zaposlenosti i visine prihoda.
Međutim, deluje da se te varijable ne mogu primeniti na adolescente, jer se poslednjih decenija opijanje manje povezuje sa muževnošću, nego što je to bio slučaj u prošlosti, a to pokazuje i studija iz 2019, koja je sprvedena na Univerzitetu u Stokolmu.
Opijanje je takođe jedan od indikatora koji pokazuje koliko često adolescenti piju alkohol.
Udeo onih koji su se opijali više puta među 15-godišnjacima je u 2018. godini varirao od sedam odsto u Irskoj do 42 odsto u Danskoj, dok je evropski prosek bio 22 procenta.
Više od četvrtine (27 odsto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj više puta je iskusilo opijanje, odnosno najmanje dva puta u životu.
Udeo petnaestogodišnjaka koji su se više puta napili opao je u većini zemalja Evropske unije u poslednje dve decenije i to sa 41 odsto na 24 odsto za dečake i sa 29 odsto na 20 odsto za devojčice u periodu od 1998. do 2018.
Uprkos tom smanjenju, brojke su i dalje pokazivale da se više od 30 odsto mladih više puta opilo i to u nekoliko zemalja tokom 2018.
Zašto sve manje mladih pije?
Euronews piše da se razlozi za takve tendencije mogu pripisati tehnološkom napretku, društvenim normama, porodičnim relacijama i rodnom identitetu, kao i trendovima u pogledu zdravlja, fitnesa, blagostanja i načina života, navodi se u poglavlju "Trendovi i obrasci u konzumiranju alkohola" izveštaja "Sprečavanje bezopasne upotrebe alkohola" Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Oni ukazuju da:
- Pošto su mladi ljudi danas uglavnom uključeni u virtuelnu komunikaciju preko društvenih mreža, imaju manje prilika za konzumaciju alkohola.
- Mladi ljudi možda žele da kontrolišu unos alkohola kako bi izbegli narušavanje svog imidža na društvenim mrežama.
- Manji je društveni pritisak da se konzumira alkohol.
Da li opijanje u mladosti predviđa buduće navike u pogledu konzumacije alkohola?
Ukratko - da. nekoliko studija je pokazalo da se rano opijanje povezuje sa češćom konzumacijom alkohola u poznijim godinama života, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Koristeći longitudinalne podatke iz Sjedinjenih Američkih Država istraživači su demonstrirali da pijenje alkohola u detinjstvu, odnosno između 15. i 18. godine, predviđa buduću konzumaciju, a efekat je bio čak primetniji kod žena.
Šteta i rizici
Izveštaj sugeriše da je teško periodično opijanje adolescenata povezano sa nizom štetnih posledica po zdravlje, uključujući gubljenje svesti, povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih bolesti.
Upotreba alkohola u adolescenciji takođe se povezuje sa lošijim uspehom u školi, ali i isključenošću iz društva i vršnjačkim maltretiranjem.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ovo su znaci da pijete previše kafe
22.12.2024.•
0
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Prošle nedelje više od 6.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.12.2024.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Lončar: Nema više lista čekanja za operaciju katarakte
20.12.2024.•
8
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
18.12.2024.•
7
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Da li držite mobilni telefon pored kreveta dok spavate? Evo kako to utiče na kvalitet sna
17.12.2024.•
3
Mobilni telefoni su u našim životima svaki dan, u našim rukama tokom dana, a većina ljudi drži svoje mobilne telefone blizu sebe čak i dok spavaju.
Terapija inovativnim lekovima za rak dojke dostupna u još 30 bolnica širom Srbije
16.12.2024.•
1
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Grip, respiratorni, adenovirusi i kovid: Evo kako da se zaštitite od zimskih virusa koji cirkulišu
16.12.2024.•
0
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Ako koristite slušalice: Evo kako i koliko često bi trebalo da ih čistite
15.12.2024.•
1
Iako su slušalice neizostavan deo svakodnevnog života, mnogi ljudi ih ne čiste redovno, što može uticati na kvalitet zvuka i zdravlje ušiju.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji porastao za 24,8 odsto
15.12.2024.•
0
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo više od 1.100 uboda pčela
15.12.2024.•
0
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Postoji veza između vitamina D i depresije: Ovo je idealna doza
14.12.2024.•
3
Neka istraživanja sugerišu vezu između depresije i drugih mentalnih zdravstvenih problema i nedostatka vitamina D.
Dečaku iz Srbije transplantirani jetra i bubreg u Italiji o trošku RFZO
13.12.2024.•
3
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
Pulmolog Ivan Kopitović: Kako se rešiti kašlja?
13.12.2024.•
0
Prof. dr Ivan Kopitović, pulmolog iz Sremske Kamenice, donosi nam svoje iskustvo u pomaganju pacijentima sa disajnim tegobama.
I zimi možemo da dehidriramo: Ovo su simptomi
12.12.2024.•
2
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Da sva deca skaču: Mali i veliki heroji rame uz rame
11.12.2024.•
0
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Sve više ovčijih boginja u vrtićima u Beogradu: Očekivana pojava u ovo doba godine, ovo su simptomi
11.12.2024.•
0
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
Kako možete da ubrzate metabolizam? Evo nekoliko saveta
10.12.2024.•
0
Metabolizam igra ključnu ulogu u tome koliko efikasno naše telo pretvara hranu u energiju.
Italija ukinula novčane kazne onima koji su odbili da se vakcinišu protiv kovida
10.12.2024.•
2
Italijanska vlada ukinula je novčane kazne u iznosu od 100 evra za ljude koji su odbili da prime obavezne vakcine protiv kovida19, navodi se u saopštenju.
Cirkonijumske krunice vs. porcelan: Koji je materijal bolji za zubnu krunicu?
09.12.2024.•
0
U prošlosti su stomatolozi koristili zlato, metalne legure i porcelan za izradu zubnih krunica.
Nepoznata i smrtonosna bolest širi se u Kongu među decom i neuhranjenima, umrla 31 osoba
09.12.2024.•
1
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je od posledica za sada nepoznate bolesti koja se širi u Kongu među decom i hronično neuhranjenima, preminulo njih 31.
Doktorka objašnjava: Šta se dešava kada antibiotici prestanu da deluju?
09.12.2024.•
0
U poslednjih nekoliko godina, lekari širom sveta suočavaju se sa sve većim izazovom: infekcije koje su nekada bile lako izlečive sada postaju ozbiljna pretnja.
Komentari 2
usput
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar