Antibiotska era započela je pronalaskom penicilina i to otkriće predstavlja jedno od najvećih dostignuća medicine 20. veka.
Foto: 021.rs (Prof. dr Miodrag Krstić/Lična arhiva)
Antibiotici su doprineli značajnom smanjenju (stope) smrtnosti od bakterijskih infekcija, a mnoge fatalne bolesti su postale izlečive, čime se produžio životni vek ljudi.
Međutim, duboko ukorenjena u tom terapeutskom uspehu su i neželjena dejstva antibiotika na mikrobiom, složenu zajednicu mikroorganizama (raznovrsne bakterije, gljivice i virusi) koji žive u našem organizmu. Oni pomažu u varenju hrane, jačaju naš imunološki sistem, pa čak utiču i na naše mentalno blagostanje.
Kada antibiotici poremete ovu delikatnu ravnotežu koja postoji između njih, može doći do neželjenih efekata kao što su dijareja izazvana antibioticima, takozvani antibiotski kolitis... Na ovu temu govori prof. dr Miodrag Krstićem, gastroenterohepatolog sa Klinike za gastroenterologiju, UKCS Beograd.
Koja su to neželjena dejstva antibiotika?
Kratkoročne posledice su dobro poznate. Nakon primene antibiotika očekivano je eliminisanje štetnih bakterija koje izazivaju infekciju. Međutim, taj proces često dovodi i do eliminisanja dobrih bakterija, jer antibiotici nisu selektivni lekovi. Umesto dobrih, preterano se nagomilavaju štetne bakterije i upravo taj disbalans neretko dovodi do privremenih gastrointestinalnih smetnji, uključujući proliv, mučninu ili nadimanje.
Iako je tretman antibioticima često neizbežan, sve više istraživanja naglašava važnost promišljenog i ograničenog korišćenja ovih lekova.
Antibiotici su nam neophodni, ali uz njih idu i neželjena dejstva. Kako onda rešiti ovaj problem?
Postoji nekoliko strategija koje nam mogu biti od pomoći. Najpre se savetuje racionalna upotreba antibiotika. Lekari bi trebalo da pažljivo razmotre potrebu za antibioticima pre nego što ih propišu. Treba ih primenjivati samo u slučaju bakterijskih infekcija i to na osnovu urađenog antibiograma, umesto rutinskog korišćenja.
Nadalje, uzimanje nekih probiotika može da prevenira nastanak antibiotske dijareje. Važno je da istaknemo da nisu svi probiotici isti. Po najnovijim smernicama Svetske gastroenterološke organizacije iz 2023. godine, prva preporuka za prevenciju antibiotske dijareje su jedinstvena probiotska kvasnica Saccharomyces boulardii ili bakterijski probiotik Lactobacillus rhamnosus GG. Bulardi je jedini probiotik koji se može uzimati istovremeno uz antibiotik, jer je probiotska kvasnica koja jedina nije podložna razgradnji delovanjem antibiotika.
Svi ostali probiotici moraju da se uzimaju odvojeno od antibiotika. Brojne kliničke studije ukazuju na njegovu sposobnost da smanji rizik od dijareje povezane s antibioticima. Može se primenjivati istovremeno, bez pravljenja vremenskog razmaka od 2 do 4 sata i nastaviti sve vreme dok traje terapija antibioticima.
Nije bitan samo pravilan odabir probiotskog soja nego i način pakovanja probiotika. Probiotik koji je u specijalnom aTECH pakovanju ima deklarisanu količinu probiotskih ćelija na kraju roka upotrebe, a ne u trenutku pakovanja. Na ovaj način proizvođač može da garantuje stabilnost, odnosno efikasnost probiotskog preparata. Od svih probiotskih preparata registrovanih u Srbiji, jedino Bulardi® kompanije Abela Pharm ispunjava i taj kriterijum.
Važno je da svi, i lekari i pacijenti, budu obavešteni o značaju odgovornog korišćenja antibiotika. Institucije, kao što je Probiotic Excellence Center®, koje aktivno sprovode edukaciju, objavljuju vodiče dobre prakse, izrađuju smernice, ali i organizuju brojna predavanja, igraju ključnu ulogu u širenju svesti o očuvanju mikrobioma. Ključ je u edukaciji, jer se samo na taj način osigurava da svi, kako lekari, tako i pacijenti, budu informisani o značaju odgovornog korišćenja antibiotika i očuvanja mikrobioma.
Uz primenu ovih strategija, moguće je umanjiti negativne efekte antibiotika na mikrobiom i podržati oporavak nakon terapije.
Poruka za kraj: Upotreba antibiotika je od izuzetnog značaja. Važno je naglasiti koliko su nam neophodni u lečenju ozbiljnih infekcija, ali istovremeno razvijati svest o potrebi za očuvanjem delikatne ravnoteže u mikrobiomu. Ovo se postiže racionalnom primenom antibiotika, edukacijom lekara i pacijenata, te korišćenjem proverenih probiotskih sojeva koji su klinički ispitani i nalaze se u svetskim smernicama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
