Svaka osma žena u Srbiji u riziku od karcinoma dojki: Evo zašto su preventivni pregledi bitni
Karcinom dojke je vrsta raka koja je itekako izlečiva, ali samo ukoliko se na vreme otkrije, navodi za 021.rs specijalista radiologije dr Tanja Ilić iz Poliklinike Best Medica.
Upravo iz ovog razloga, navodi dr Ilić koja se godinama uskostučno bavi radiologijom dojke, bitno je da žene tokom svog života idu i na preventivne ultrazvučne preglede dojki, kao i na ginekološke preglede.
Poliklinika Best Medica je povodom Meseca žena i Meseca borbe protiv malignih bolesti organizovala specijalne akcije za žene.
Akcije podrazumevaju ultrazvučni pregled dojki i pazušnih jama koje u ovoj zdravstvenoj instituciji radi sagovornica portala 021.rs dr Tanja Ilić, dok akcija koja traje do 18. marta obuhvata ginekološki pregled sa ultrazvukom, Papa test, bris i kolposkopiju.
Karcinom dojke: Bolest od koje može bolovati svaka osma žena u Srbiji
Kako objašnjava specijalista radiologije dr Tanja Ilić za 021.rs, Srbija je druga u Evropi po broju preminulih od karcinom dojke.
"To znači da je svaka osma žena u riziku da, ukoliko dovoljno dugo živi, razvije karcinom dojke. Na godišnjem nivou 4.600 žena u Srbiji oboli, dok njih 1.600 i umre od ove bolesti. To znači da se još uvek žene javljaju u kasnom stadijumu, kada je već bolest uznapredovala, a zbog čega su upravo bitni ti preventivni pregledi, kako bi se karcinom otkrio na vreme. Ovi pregledi jednako su bitni kao i posete stomatologu, na primer", navodi ona.
Doktorica dalje objašnjava da "na vreme" znači da je tumor otkriven kada je manji od jednog centimetra.
"To znači da tumor nije dao metastaze u pazušne jame i da je bolest lokalizovana, te da će i samo operacija dovesti do izlečenja. Zbog toga se pri ultrazvučnom pregledu, gledaju i pazušne jame - jer je to prvo mesto na koje se širi karcinom dojke, a posle toga i na natključne i potključne limfne čvorove, a zatima i na jetru, pluća, kosti", objašnjava dr Ilić.
Ko je u riziku od dobijanja karcinoma dojke?
Sagovornica 021.rs objašnjava da na razvitak karcinoma dojke utiču pre svega ženski pol i starost.
"Smatra se da, ukoliko žena dovoljno dugo živi, ima veliku verovatnoću da oboli od karcinoma dojke. Što se tiče vrste tumora, postoje razne i za neke je sasvim sigurno da su genetski predisponirani, dok za druge taj faktor nije presudan. Tu dolaze i drugi faktori rizika, kao što su rana prva menstruacija i kasna menopauza, odnosno što je duže žena u generativnom periodu i što joj duže jajnici rade, veća je verovatnoća da će proizvesti određene mutacije i da će doći do karcinoma dojki", objašnjava dr Tanja Ilić iz Poliklinike Best Medica.
Dodaje i da su drugi faktori i veće dojke, gojaznost, stres, alkohol. Objašnjava da je nastanak ove vrste bolesti zavisi od više faktora, koji se multipliciraju i jedan drugog potenciraju.
Doktorica Ilić objašnjava da bi se sa početkom ultrazvučnih pregleda dojki i aksila jednom godišnje trebalo početi oko tridesete godine.
"Dojke kod mladih žena su u tom periodu jako žlezdane i tu je ultrazvuk kao metoda mnogo senzitivnija. Ukoliko žena u porodici ima više obolelih članova porodice, ranije se kreće sa tim pregledima, oko 25. godine, a dinamiku kreira sam radiolog", objašnjava sagovornica 021.rs.
Bitno je i naglasiti da za žene nije bitno da li imaju u svojoj porodici istoriju oboljenja od karcinoma dojke sa majčine ili sa očeve strane.
"Nije važno da li je sa jedne ili sa druge strane jer mi nasleđujemo pola gena od oba roditelja. Nije važno ni da li je samo karcinom dojke u pitanju, već i da li je žena u porodici imala ginekološke tumore, naročito karcinome jajnika, karcinom štitaste žlezde je u istoj srodnosti, pankreasa, kod muškaraca karcinom prostate", objašnjava dr Ilić.
Ultrazvukom se mogu otkriti brojne promene
Sagovornica portala 021.rs dr Ilić objašnjava da se ultrazvukom dojki i pazušnih jama mogu otkriti brojne benigne i maligne promene u ovim predelima tela.
"Postoje promene koje tim pregledom možemo otkriti i u pazušnim jamama, a koje se možda i ne odnose samo na bolesti dojki. Svakako, protokol je takav da uvek uz pregled dojki radimo i pregled aksila. Kod onkoloških pacijenata kod kojih je već lečena bolest karcinoma dojke, pregledamo i deo tela ispod i iznad ključne kosti", kaže ova doktorica.
Dodaje da preventivni ultrazvučni pregledi treba da se rade na godinu dana, dok posle 40. godine pregledi treba da se kombinuju i sa mamografom (koji se radi na dve godine). Dakle, pregledi treba da se rotiraju i da se jedne godine rade ultrazvukom, a sledeće mamografom.
Dr Ilić dodaje da je najbolje da se ovakvi pregledi obavljaju u prve dve nedelje menstrualnog ciklusa kod žena, kada je tkivo dojke najpogodnije za pregled, dok za žene u menopauzi ovaj period nije bitan jer ne postoje hormonske oscilacije.
"Metode ultrazvukom i mamografom su dve metode koje prikazuju potpuno različite stvari, a jedna drugu dopunjuju. Nijedna sama po sebi nije savršena, a teoretski se zna da je mamografija zlatni standard za otkrivanje karcinoma dojki, naročito u početnoj fazi kada se ultrazvukom ne može videti. Mamografom se može uočiti i karcinom od pet milimetara, koji je ustvari prekanceroza koja bi se za nekoliko godina pretvorila u tumor, a koja već u tom momentu može biti operisana", objašnjava dr Ilić.
Pored ultrazvuka i mamografije, radiolog kod mladih žena, koje imaju u porodici istoriju oboljenja od karcinoma dojke, može uvrstiti i protokol praćenja i pregled dojki preko magnetne rezonance.
"U svakom slučaju, teži se da protokoli praćenja i dinamika pregleda budu personalizovani, odnosno individualno prilagođeni", ističe dr Ilić.
Dodaje i da je bitno da žene barem jednom mesečno urade samopregled dojki i pazušnih jama, kako bi pratile i vodile računa i o ovom delu tela.
"Tokom samopregleda bitno je obratiti pažnju na promene u dojkama i pazušnim jamama. Ukoliko se nešto i napipa, treba obratiti pažnju na to da li je čvor tvrd i nepokretan na poglozi, što je moguć znak da je maligni, a ukoliko loptice beže ispod površine, one su uglavnom benigne. Važno je obratiti pažnju i na bilo kakve spoljašnje promene u izgledu dojki i pazušnih jama", ističe dr Ilić.
Kako zakazati pregled?
Akcija ultrazvučnog pregleda dojki i pazušnih jama (aksila) u Poliklinici Best Medica, koje obavlja specijalista radiologije sa višegodisnjim iskustvom dr Tanja Ilić traje celog marta, a pregled košta 3.000 dinara.
Akcija ginekološki pregled sa ultrazvukom, Papa testom, brisom i kolposkopijom trajaće do 18. marta i košta 6.500 dinara.
"Dame, brinite o svom zdravlju", poručuju iz ove zdravstvene ustanove, a za više informacija možete kontaktirati ovu zdravstvenu ustanovu pozivom na broj telefona 066/6300-700 ili 021/2-300-500.
Detaljne usluge lekara specijalista i uputstva kako zakazati termin mogu se pronaći na sajtu Poliklinike Best Medica OVDE.
Ova zdravstvena ustanova takođe ima pokriven veliki broj specijalnosti namenjen lečenju dece, ali i starijih od 18 godina, kao što su ginekolog, gastroenterolog, nutricionista, urolog i drugo.
Radno vreme je od ponedeljka do petka od 8 do 20 časova, a subotom do 14 časova, dok je nedelja neradan dan.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
3
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.