Periodično gladovanje štetno - veći vizik od kardiovaskularnih bolesti

Oni koji upražnjavaju dijetu periodičnog gladovanja tzv. "intermittent fasting" i koje dnevno konzumiraju hranu samo u intervalu od 8h imaju 91 odsto veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti.
Periodično gladovanje štetno - veći vizik od kardiovaskularnih bolesti
Foto: Pixabay
To je saopšteno na današnjem sastanku Američke asocijacije za bolesti srca, epidemiologiju i preventivu u Čikagu.
 
Pacijenti koji pate od bolesti srca i raka, koji unose hranu u intervalu većem od osam, ali manjem od 10 časova dnevno, imaju, takođe, veću smrtnost za 66 odsto u odnosu na one koji hranu dnevno unose tokom perioda dužih od 12, 14 ili 16 sati.
Do takvih nalaza o dijeti koja se smatra zdravom i efikasnom za gubljenje preterane težine, naučnici su došli proučavanjem ishrane oko 20.000 ispitanika prosečne starosti od 49 godina, rekao je jedan od učesnika u istraživanju profesor Viktor Vens Zong.
On naglašava da je analiza ishrane i zdravstveno stanje ispitanika, među kojima su podjednako bili zastupljeni žene i muskarci, trajala u proseku osam godina, ali da su neki od njih praćeni punih 17 godina.
 
Rezultati tog naučnog projekta pokazuju da dijeta periodičnog gladovanja nije donela nikakve pozitivne promene u dužini životnog veka, mada se sve do nedavno smatralo da upravo takav način ishrane doprinosi, ne samo lakom gubljenju viška telesne težine, nego i dobrom zdravlju kardio vaskularnog sistema.
 
Zong je kazao da su istraživači bili iznenađeni takvim rezultatima studije osmočasovnog konzumiranja hrane, jer su predhodne analize ukazivale na to da je ta vrsta dijete izuzetno zdrava i efikasna u procesu mršavljenja, ali i održavanja kardiovaskularnog, kao i generalnog zdravlja.
 
Dosadašnjim analizama dijete periodičnog gladovanja utvrđeno je da takav stil ishrane doprinosi normalizaciji krvnog pritiska, reguliše šećer u krvi, smanjuje mogućnost zapaljenja, doprinosi zdravlju srca i pozitivno utiče na funkcije mozga.
 
Prethodni naučni nalazi ukazuju da je za održavanje dobrog zdravlja efikasno i uzimanje hrane u dnevnom intervalu od 12 ili 16 sati, ali da je, navodno, osmočasovni period konzumiranja namirnica najefikasniji, jer doprinosi bržem smanjenju naslaga glikogena u organizmu što uzrokuje primetno efikasnije sagorevanje masti u telu.
  • Svetlana NS

    30.03.2024 12:05
    Evo ovako
    Najprirodnije je jesti kad si gladan.
  • Svaka

    21.03.2024 10:46
    Svaka
    djeta je štetna po organizam! Treba jesti po potrebi i aktivnosti,sve ostalo je pomodarstvo koje ubrzava smrtnost! Ovo osetite,kada vam se slosi,i pola njih se izvuče uz posledice,dok ima i onih koji idalje nastavljaju sa gladovanjem,sto spada u teška mentalna oboljenja.
  • Bosa

    20.03.2024 23:06
    U svemu smo kao civilizacija napredovali a ljudi nikad bolesniji od raznih bolesti i kancera, nikad deblji i depresivniji. Umerenost u svemu je zlatno pravilo! Čovek koji se svega lišava je nesrećan čovek, a ovo današnje društvo insistira na instant dijetama i rešenjima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Bolnica u Švedskoj greškom uklonila 33 materice

Tokom prošle i ove godine zbog pogrešne dijagnoze Univerzitetske bolnice u Švedskoj kod 33 žene operacijom je uklonjena materica, zbog čega je glavni lekar te bolnice izrazio duboko žaljenje.

Istorijsko dostignuće: Egipat iskorenio malariju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas potvrdila da u Egiptu više nema malarije, što je dostignuće koje je agencija Ujedinjenih nacija za javno zdravlje pozdravila kao "zaista istorijsko".