Postporođajna depresija kao tema stigmatizovana, porodilje nailaze na nerazumevanje i osudu
Žene koje boluju od postporođajne depresije nailaze na nerazumevanje i osudu, kako društva, tako i sopstvene porodice, izjavila je psihijatrica Instituta za mentalno zdravlje Maja Milosavljević.
Foto: Pixabay
Ona je ukazala na to da se mali broj žena javlja zdravstvenim ustanovama za pomoć.
Ona je u serijalu razgovora Stigma objasnila da je postporođajna depresija poremećaj raspoloženja, odnosno preterano tužno raspoloženje koje se javlja u periodu posle porođaja.
Uočeno je, međutim, da se depresija jednako učestalo javlja i tokom trudnoće, naglasila je Milosavljević i precizirala da žene koje su imale depresiju tokom trudnoće u 50 odsto slučajeva razviju i postporođajnu depresiju.
Prema njenim rečima, koncept peripartalne ili perinatalne depresije podrazumeva depresivni poremećaj u toku trudnoće i prve četiri nedelje posle porođaja, a šire gledano i u prvih godinu dana nakon porođaja.
Milosavljević je navela da su karakteristike postporođajne depresije izrazito osećanje tuge, bezvoljnost, osećanje beznađa, nisko samopoštovanje i samovrednovanje i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti kojima se porodilja nekada radovala.
Osim toga, porodilja može imati i poremećaj spavanja, od preterane pospanosti, do potpune nesanice, zatim poremećaj apetita, seksualne želje, pad funkcionalnosti, smanjenje kvaliteta života i poremećaj odnosa sa partnerom, bebom, pa i društvom u celini.
Milosavljević ukazuje da porodice najčešće nemaju razumevanja za postporođajnu depresiju, jer očekuju od porodilje da bude raspoložena posle porođaja, smatrajući da joj je to najsrećniji period u životu.
Prema njenim rečima, postoji i nešto što se zove postporođajno tugovanje ili postpartalni bluz koji se javlja u prve dve nedelje posle rađanja. Kako je objasnila, to je fiziološko stanje prirodnog i normalnog procesa povezanog sa poremećajem hormona, novom roditeljskom ulogom i umorom.
"Porodica se nekako sa tim i snađe, ali ako to traje dugo i ako je vrlo intenzivno toliko da remeti funkcionalnost žene, to retko tako prepoznaje", predočila je Milosavljević.
Ona smatra da je tema postporođajne depresije veoma stigmatizovana i to objašnjava neznanjm.
"Što je manje znanja, to je veća stigma zato što ima tu mnogo prostora za razne predrasude, mitove, prepričavanja", predočila je Milosavljević.
Prema njenom stavu, potrebno je prosvećivanje, prihvatanje i razumevanje da je postporođajna depresija stanje koje može da se desi svakome.
To ne znači da je žena loša, niti da je manje vredna ili razmažena, već da nije kriva zbog toga što joj se dešava, jer je po sredi kliničko stanje koje treba da se leči, poručila je Milosavljević.
Institut za mentalno zdravlje je jedini takav institut u Srbiji i na Balkanu i jedini ima kabinet za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju.
Lečenje je individualno, pa se za svaku pacijentkinju kreira poseban program koji uključuje i psihoterapiju i socioterapiju, ali i lekove kada je to potrebno.
"Oporavak je vrlo brz i vrlo uspešan, ukoliko se lečenje započne na vreme. Što se duže prolongira, teže su komplikacije, lošija je povezanost majke i bebe, a time je i oporavak je duži", naglasila je Milosavljević.
Kako je napomenula, u celom svetu taj poremećaj se dešava kod dvadesetak procenata porodilja, ali samo 10 do 15 odsto njih dođe do lekara i zatraći pomoć.
"To su podaci iz 2018. godine iz Amerike, a mi ni nemamo takve podatke, nemamo na naciolnalnom nivou registar postporođajne depresije", rekla je Milosavljević.
Prema njenom mišljenju, razlog nedolaska i nejavljanja zdravstvenoj službi jeste strah da je žena loša majka, da će joj zdravstveni ili socijalni radnici oduzeti dete zato što je loša majka ili da će, ukoliko sutra dođe do razvoda, suprug to pokrenuti na sudu kao temu, pa će joj oduzeti decu.
Milosavljević tvrdi da je medicinska dokumentacija strogo poverljiva i da u nju ima uvid samo sud, mimo pacijenta, tako da ono što se dešava u Institutu tamo i ostaje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nedostatak joda u ishrani
31.03.2025.•
0
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je jedan od uzroka oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja.
Sve više mladih u Holandiji traži eutanaziju zbog depresije
30.03.2025.•
2
Broj ljudi koji su umrli eutanazijom u Holandiji prošle godine je porastao za 10 odsto, pokazali su novi podaci, a nadzorno telo pozvalo je lekare na veliki oprez u slučajevima psihičkih bolesti.
Meksiko zabranio brzu hranu u školama
30.03.2025.•
0
Meksiko je uveo zabranu brze hrane u školama širom zemlje, čime vlada nastoji da reši rastući problem gojaznosti i dijabetesa u toj zemlji.
Problemi sa zubima: Zanemarivanje može dovesti do teških infekcija i ozbiljnijih problema
29.03.2025.•
0
Pokvareni zubi kod čoveka nisu samo estetski problem -oni značajno utiču na celokupno zdravlje čoveka i stanje organizma.
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
3
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Komentari 1
RL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar