Istina je, međutim, da su naše kosti mnogo pre toga postepeno gubile čvrstoću i gustinu. O tome da li je, i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma razgovaramo govori doc. dr Radmila Matijević, šef Kabineta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju u Univerzitetskom kliničkom Centru Vojvodine u kome se godišnje uradi preko 1000 DXA pregleda.
Od malena su nas učili da je kalcijum važan za zdravlje kostiju. Međutim, sve češće slušamo o tome da još neki vitamini daju kostima čvrstinu i čine ih otpornim na prelome. Da li je to zaista tako?
Da bi nivo kalcijuma u krvi bio adekvatan, neophodna je i dovoljna količina vitamina D jer on utiče na preuzimanje kalcijuma i fosfora unetog putem ishrane.
Vitamin sunca, kako se često opisuje, ima ulogu u prevenciji depresije, modulira imuni odgovor, utiče na nivo šećera u krvi, pomaže normalno funkcionisanje mišića a neophodan je za zdravlje kostiju. Nedostatak vitamina D kod dece dovodi do pojave rahitisa a kod odraslih do smanjenog kvaliteta kosti, osteoporoze i osteoporotičnih preloma.
Koja je uloga vitamina K2?
Davne 1939. godine, svetski putnik, stomatolog po profesiji, dr. Weston A. Price se zapitao ko su najzdraviji ljudi na planeti. Odgovor je dao u svojoj knjizi, opisavši do tada neotkriveni vitamin. U svom radu Prajs je pretpostavio da ovaj vitamin nedostaje u ishrani zapadnih kultura, te da zbog toga, u poređenju sa stanovnicima Japana ili Aboridžinima na primer, osobe bele rase znatno češće oboljevaju od nekih bolesti.
Nedugo potom, već 1934. godine Nobelova nagrada je dodeljena dvojici naučnika za otkriće i hemijsku strukturu tog vitamina, koji je nazvan vitamin K.
Postoje dve varijante ovog vitamina, K1 i K2.
Donedavno, često previđen od opšte javnosti ali i od strane medicinskih stručnjaka, vitamin K2 je tek u ovom veku dobio na značaju, kada je detaljnije objašnjena njegova neverovatna uloga u očuvanju zdravlja kostiju i kardiovaskularnog sistema. Našem telu je potreban kalcijum, da bi nam kosti bile zdrave i što otpornije na prelome, kaže dr Matijević.
Vitamin D3 pomaže da se kalcijum iz creva preuzme i nađe u krvotoku, a zatim vitamin K2 pomaže da se smanji nivo kalcijuma u mekim tkivima, sprečavajući njegovo taloženje u krvnim sudovima i bubrezima, a istovremno aktivira protein koji omogućava bolju ugradnju kalcijuma u kosti i zube.
Oba ova vitamina se nalaze u prehrambenim namernicama, ali kao što je to dr Prajs tačno primetio još pre skoro 100 godina, nema ih u dovoljnoj količini u našoj ishrani. S obzirom na to da veći deo dana provodimo u sedećem položaju, da se nedovoljno bavimo fizičkom aktivnošću i previše vremena provodimo u zatvorenom prostoru, bez obrira što živimo na Suncem okupanoj geografskoj širini, vrlo često patimo od nedostatka vitamina D, te je zbog toga suplementacija vitaminom D neophodna.
Sinergistički efekat vitamina K2 i D3 nije samo puko zbrajanje njihovih pojedinačnih efekata, navodi dr Matijević. Adekvatnim doziranjem oba vitamina postiže se da se kalcijum preuzet iz creva ne taloži u krvnim sudovima izazivajući aterosklerozu, nego da se dopremi do kostiju gde je neophodan činilac koštane gustine.
Foto: AbelaPharm
Nažalost, mnogo ljudi zna koliko poguban prelom kuka može biti ne samo po pojedinca koji ga zadobije, nego i po članove njegove porodice, ali i širu društvenu zajednicu. Čak 75% ovih pacijenata nikad više ne bude samostalno u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života. Mnogi padnu na teret članovima porodice, a neki moraju biti smešteni i u domove za negu.
Zato je bitno na vreme učiniti sve što je do nas, da do osteoporotičnih preloma i ne dođe, odnosno, kako naš narod lepo kaže - bolje sprečiti nego lečiti, ističe na kraju razgovora doc. dr Radmila Matijević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
