Živimo u vremenu u kom smo svakodnevno izloženi brojnim situacijama koje nam pojačavaju stres.
Foto: 021.rs (dr Dušan Popović/AbelaPharm)
Znamo da su pritisak, uznemirenost i anksioznost jasne posledice ovakvog načina života. Međutim, koliko smo svesni na koji način stres utiče na naš probavni sistem? Doc. dr sci. med. Dušanom Popovićem, internista-gastroenterohepatolog Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović - Dedinje" objašnjava na koji način stres utiče na zdravlje našeg stomaka i kako se možemo izboriti sa svim tegobama koje nas muče.
Na samom početku važno je da znamo da se oboljenja organa za varenje mogu podeliti na organska i funkcionalna, ističe doc. dr Popović. U organska oboljenja spadaju različite vrste zapaljenja, tumori, autoimuna oboljenja, intolerancija na različite sastojke hrane i dr.
Kao što se iz samog naziva "funkcionalni" može zaključiti, ova oboljenja nastaju usled poremećaja u funkciji organa za varenje. Funkcionalna oboljenja organa za varenje obuhvataju širok spektar poremećaja kod kojih se često ni nakon detaljnog gastroenterološkog ispitivanja ne može utvrditi jasan uzrok.
U grupu funkcionalnih oboljenja organa za varenje spada više poremećaja, a svakako su najvažniji i najučestaliji sindrom nervoznog debelog creva (iritabilni kolon), dispepsija i funkcionalna opstipacija (zatvor).
Zbog čega dolazi do pojave sindroma nervoznog creva?
U prvim, detaljnijim radovima o sindromu iritabilnog debelog creva, koji datiraju iz 1933. godine, kao značajan faktor nastanka navode se psihički stres i anksioznost. Daljim istraživanjima sindroma nervoznog debelog creva utvrđeno je da i faktori kao što su poremećaj crevne flore, ishrana, poremećaji imunog odgovora, poremećaj lučenja određenih neurotransmitera i hormona, infekcije, nasleđe i mnogi drugi, doprinose negovom nastanku.
U kakvoj su vezi sindrom nervoznog creva i stres?
Organi za varenje imaju svoj nervni sistem tzv. enterički (crevni) nervni sistem, koji je značajno povezan sa centralnim nervnim sistemom (mozak). Zbog toga se svaki poremećaj na nivou centralnog nervnog sistema, uključujući i dugotrajni stres, odražava na funkciju organa za varenje.
Ovo se najčešće ispoljava pojavom simptoma nervoznog debelog creva. Takođe, poremećaji organa za varenje se negativno odražavaju na psihičko stanje pacijenta, pa može doći do pojave napetosti, depresije, anksioznosti, smanjenja kvaliteta života i sl. Tako se stvara "začarani krug".
Poznajući mehanizam nastanka sindroma nervoznog creva, jasno je da je savremen način života, koji obiluje stresom, preduslov za njegov nastanak. Ne sme se zaboraviti da savremen način života uključuje i neredovnu, često i nekvalitetnu ishranu, što takođe može doprineti nastanku iritabilnog kolona.
Kako da prepoznamo sindrom nervoznog creva? Koje tegobe ga prate?
Glavni simptomi su poremećaj crevnog pražnjenja (proliv ili zatvor) i bol u trbuhu. Veoma često se javljaju i tegobe koje su povezane sa gasovima (nadutost, pojačano puštanje vetrova, podrigivanje). Prilikom gastroenterološkog pregleda, najvažnije je napraviti razliku između funkcionalnih poremećaja i, mnogo opasnijih, organskih oboljenja.
Ovo je ponekad veoma teško, jer se obe grupe oboljenja mogu manifestovati gotovo istim tegobama. Zbog toga je neophodan detaljan gastroenterološki pregled, a često i dopunska dijagnostika (npr. laboratorijske analize, analize stolice, ultrazvučni pregled, kolonoskopija i dr).
Lečenje sindroma nervoznog debelog creva obuhvata primenu određenih lekova, ali i redovnu, uravnoteženu ishranu, dovoljan unos tečnosti, eliminaciju svakodnevnog stresa (koliko je to moguće), redovnu fizičku aktivnost i dr. U postupku lečenja veoma korisne informacije se mogu dobiti i iz dnevnika ishrane i simptoma pacijenata. Lekovi koji će biti korišćeni zavise od tegoba koje pacijenti imaju.
Ukoliko se pacijenti žale na nadutost ili tegobe povezane sa gasovima, veoma koristan može biti Flobian®. Sa ovim prirodnim i bezbednim preparatom imam višegodišnje, pozitivno iskustvo.
Aktivna supstanca je Lactiplantibacillus plantarum 299v, koji smanjuje nastanak gasa u crevima, kao i osećaj nadutosti. Primenjuje se u dozi od jedne kapsule dnevno, u trajanju od minimum četiri nedelje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Univerzitetska bolnica u Bernu saopštila je da su lekari uspeli da održe srce živim izvan ljudskog tela rekordnih 12 sati pre nego što je uspešno obavljena transplantacija.
Osobe koje pate od dijabetesa ili imaju masnoće koncentrisane oko stomaka, više nego dvostruko su sklonije ozbiljnom oštećenju jetre pri unosu alkohola, pokazali su rezultati novog istraživanja.
Dremanje tokom dana je u pojedinim delovima sveta kulturna norma, ali da li dremanje može promeniti radni dan? Stručnjaci razmatraju potencijalne prednosti dremanja na poslu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je nove nalaze o "alarmantom" nedostatku svesti o povezanosti konzumiranja alkohola sa oboljenjima raka širom Evrope
Ministar zdravlja doneo je naredbu o proglašenju prestanka epidemije kovida na osnovu člana 50. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i člana 15. stav 3. Zakona o državnoj upravi,
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Načelnik Službe za venerične bolesti u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti Milan Bjekić rekao je da su u Srbiji, kao i u Evropi, polne bolesti poslednjih nekoliko godina u porastu.
U Srbiji je ukupno registrovan 14.081 slučaj oboljenja sličnih gripu, sa srednjim intenzitetom virusne aktivnosti, a u naredne dve nedelje se bližimo piku obolevanja.
Ukoliko je sedenje ispred ekrana vaša radna svakodnevica, velike su šanse da imate problema sa očima i vidom, a kao najčešće tegobe mogu se javiti glavobolja, suve ili crvene oči i zamagljen vid.
Ministarstvo zdravlja Novosibirske oblasti u Rusiji objavilo je na svom Telegram kanalu da je meštanin morao da bude operisan pošto je odjednom pojeo 10 japanskih ili kaki jabuka.
Studija objavljena u januaru 2025. u "Journal of Occupational Health Psychology" sugeriše da postoji nešto što 80 odsto nas radi tokom radnog dana što bi mnogi lako mogli rešiti kako bi poboljšali san
Ako jedete više nego inače ili se manje krećete, povećanje telesne težine ne bi trebalo da vas iznenadi. Ali šta ako se pridržavate iste rutine, a brojke na vagi ipak rastu?
Sedajući za volan malo je onih koji će o tome razmišljati, a trebalo bi jer zdravstvene tegobe vozača, bilo profesionalca ili onih kojima to nije poziv, mogu iznenaditi.
