Istraživanje Univerziteta Sao Paulo i Imperial koledža iz Londona procenjivalo je ishranu odraslih od 40 do 69 godina i povezalo ih sa bolničkim podacima.
Studija na 118.000 sredovečnih i starijih Britanaca otkrila je da ishrana zasnovana na biljkama može da zaštiti srce - ali samo ako se zasniva na "neobrađenoj" hrani.
Istraživači su otkrili da je svakih 10 odsto povećanja biljne hrane povezano sa smanjenjem smrtnosti od srčanih bolesti za 20 odsto - ako nije reč o ultra obrađenim (UPF) namirnicama.
Međutim, kada je povećanje unosa došlo ultra obrađenom hranom biljnog porekla, broj smrtnih sučajeva se poćao za čak 12 odsto, piše The Telegraph, prenosi
Euronews Srbija.
Utvrđeno je da je zamena biljne UPF hrane voćem, povrćem i drugom integralnom hranom smanjila smrtnost od svih kardiovaskularnih bolesti za 15 odsto, a rizik od razvoja takvih bolesti za sedam odsto.
Istraživači su rekli da studija objavljena u Lancet Regional Health naglašava rizike uobičajenih alternativa za meso, kao što su veganski hamburgeri i kobasice.
Međutim, naučnici su istakli da sastojci veganske ishrane "bez mesa" uključuju i kolače, peciva i keks.
Istraživanje Univerziteta Sao Paulo i Imperijal koledža u Londonu, koje finansira Svetski fond za istraživanje raka, i koje se bavilo se ishranom odraslih od 40 do 69 godina i povezalo je sa bolničkim podacima, trajalo je skoro deceniju.
Istraživači su rekli da je studija prva koja pokazuje da UPF biljna hrana povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Glavni istraživač, dr Fernanda Ruber, rekla je da sastav takve hrane i metode njihove obrade mogu dovesti do povećanja krvnog pritiska i holesterola.
"Aditivi u hrani i industrijski zagađivači prisutni u ovoj hrani mogu izazvati oksidativni stres i upalu, dodatno pogoršavajući rizike", rekla je ona.
Ultra obrađena hrana uključuje upakovane pečene proizvode i grickalice, gazirana pića, slatke žitarice i proizvode gotove za jelo ili zagrevanje. Često sadrže boje, emulgatore, arome i druge aditive. Obično su bogati energijom, dodatkom šećera, zasićenim mastima i soli, ali im nedostaju vitamini i vlakna.
Međutim, ne postoji jasna definicija, sa argumentima o tome da li neke proizvode, kao što je hleb od integralnog brašna, na primer, treba kategorisati kao ultra prerađene.
Nezavisni naučnici su istakli da je u najnovijoj studiji oko polovina biljnih UPF-a došlo od industrijalizovanog upakovanog hleba, peciva, lepinja, kolača i keksa, a vrlo malo toga dolazi od alternativnih obroka na biljnoj bazi.
Komentari 4
dz0
w/e
Joki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar