Uvaženi kardiolog Centra za hipertenziju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbija, Dr Nenad Radivojević, otkriva koji su faktori rizika za nastanak neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Takođe, ukazuje i na koji način se mogu prevenirati infarkt miokarda i šlog.
Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešće kardiovaskularno oboljenje. Prema dostupnim podacima u Srbiji od hipertenzije boluje skoro 48% odraslih stanovnika.
Ovako veliki broj obolelih posledica je genetskih, ali i nepovoljnih socio-ekonomskih faktora, kao i neadekvatne ishrane, pušenja, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, buke i zagađenja vazduha.
Povišeni krvni pritisak je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, a posledično i kardiovaskularnih srčanih slabosti, poremećaja srčanog ritma, moždanih udara i bolesti bubrega.
Svaki porast sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska za 20mmHg i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 10mmHg udvostručuje rizik nastanka infarkta miokarda, ili moždanog udara.
Homocistein je aminokiselina koju vitamin B12 i B6 razgrađuju na jedinjenja neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Povišene vrednosti homocisteina se javljaju kod pušača, starijih od 50. godina, slabo fizički aktivnih, ali i kod upotrebe pojedinih lekova.
Bez lečenja povišenih vrednosti povećava se sklonost ka nastanku oboljenja srca, moždanog udara i demencije. Homocistein omogućava nagomilavanje masnih depoa, povećava nakupljanje trombocita i stimuliše oksidaciju LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu.
Povećanje nivoa homocisteina u krvi (3 µmol/L) povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, infarkta srca za 15% i moždanog udara za 24%.
S obzirom da je oštećenje zidova krvnog suda uz povišene vrednosti homocisteina u krvi u osnovi nastanka kardiovaskularnih bolesti, savetujem, pored navedenih vitamina i folnu kiselinu, ali samo u aktivnom obliku 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF). Poznato je da više od 2/3 osoba u Srbiji ima urođeni deficit enzima koji aktivira folnu kiselinu (MTHFR), te kod njih dolazi do povećanja koncentracije homocisteina.
Veza između hipertenzije i povišenih vrednosti homocisteina kao i njihov zajednički uticaj na krvne sudove i oboljevanje predmet je interesovanja i istraživanja u oblasti medicine. Pokazan je negativan uticaj homocisteina i na nastanak i ubrzanje razvoja ateroskleroze na krvnim sudovima vrata kod osoba sa povišenim pritiskom (naročito kod muškaraca starijih od 55 godina).
Homocistein pokazuje jasnu vezu i sa povećanom krutosti krvnih sudova, što je loš prognostički faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti (što su više vrednosti homocisteina veća je vrednost krutosti krvnih sudova). Hipertenzija udružena sa povišenim vrednostima homocisteina je veoma loša kombinacija za koju je pokazano da utiče na pojavu i veću ukupnu smrtnost u starijoj populaciji.
Kada je reč o starijoj populaciji jako su važni rezultati najnovijih ispitivanja o uticaju povišenog krvnog pritiska i homocisteina na smanjenje moždane mase, ubrzani pad kognitivnih funkcija i razvoj demencije.
Smanjenjem nivoa homocisteina poboljšava se elastičnost krvnih sudova, samim tim pomaže i bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, kao i bolja cirkulacija u mozgu čime se usporava prirodno starenje moždanih funkcija.
Preporuka svim pacijentima je Cardiovitamin® FD3 koji u svom sastavu ima čak 800μg aktivnog oblika folne kiseline i 1000 internacionalnih jedinica vitamina D3, kao i vitamine B1, B6, B12, i vitamin C.
Njegovi aktivni sastojci mogu pomoći da se snize povišene vrednosti homocisteina, i samim tim spreče oštećenja zida krvnih sudova, čime se usporava proces ateroskleroze. Takođe, aktivni sastojci iz CardioVitamin® FD3 kapsula smanjuju nivo zapaljenskog procesa i na taj način učestvuju u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Italijanski naučnici prvi put su otkrili mikroplastiku u folikularnoj tečnosti jajnika i postavili su pitanje o uticaju toksičnih supstanci na plodnost žena.
Berberi i frizeri u gradu Svindonu, u okrugu Viltšir u jugozapadnoj Engleskoj, proćiće obuku kako da sa svojim klijentima razgovaraju o mentalnom zdravlju muškaraca, prenosi BBC.
Bolest masne jetre najviše pogađa muškarce, već i oko 30. godine života. Upravo zato su bitni sistematski pregledi - kako bi se bolest otkrila na vreme.
Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta - najveća arterija u telu - funkcioniše kao "drugo srce", jer aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića.
Kada je u pitanju rizik od raka pluća prvo se pomisli na pušenje ili zagađenje vazduha, ali naučnici su otkrili intrigantnu vezu između ove bolesti i kvaliteta ishrane.
Osećaj stresa izazvan gledanjem kako se drugi ljudi vrpolje je neverovatno česta psihološka pojava, koja pogađa čak jednu od tri osobe, pokazalo je jedno istraživanje.
Nedavno je prvi put u istočnokineskoj provinciji Anhui u telo alkoholičara uspešno ugrađen specijalni "čip za otrežnjenje" koji bi trebalo značajno da smanji žudnju pacijenata za alkoholom.
Kultura zdravstvene zaštite sve je prisutnija i čini se da je na policama više dijetetskih suplemenata nego ikada ranije, ali lekari upozoravaju na to da je kombinacija nekih vitamina čak i štetna.
Institut "Batut" saopštio je da se u više domova zdravlja u aprilu i maju sprovodi akcija dopunske imunizacije za decu koja nisu primila vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR).
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
