Kako do zdravijih creva: U današnjoj ishrani svega ima samo onog što nam treba nema
Mi u našim crevima imamo i dobre i loše bakterije i kada se naruši ta ravnoteža dolazi do problema.
Foto: Pixabay
O tome šta su uzroci nastanka sindroma propustljivih creva, šta on može da izazove i na koji način možemo poboljšati zdravlje creva, razgovarali smo sa doktorkom Brankom Birovljev Konstantinović, specijalistom higijene ishrane.
Šta je sindrom propustljivih creva?
To je takvo stanje gde sluzokoža tankog creva propušta bakterije, delove nesvarene hrane, kao što je na primer gluten, zatim i delovi oštećenog zida creva dospevaju u krv, kao i neki toksini. Možemo napraviti analogiju sa ribarskom mrežom koja nije dobro zakrpljena i ima jednu veliku rupu. Tada se male ribe neće upecati, a to bi u ovom slučaju bile hranljive materije koje kod sindroma propustljivih creva obično ostaju u crevima, a veliki molekuli se guraju da prođu kroz rupe.
Smatra se da čak 88 odsto ljudi ima u nekoj slabijoj formi sindrom propustljivih creva, a da trećina ima izražene tegobe.
Šta su uzroci nastanka ovog sindroma?
Mi u našim crevima imamo i dobre i loše bakterije i glavni uzrok problema je kada se naruši ta ravnoteža. Zatim ishrana, uopšte savremeni tempo života, kada imamo hranu koja je uglavnom upakovana, sve se sprema na brzinu, "tri u jedan", "dva u jedan", to je hrana puna šećera i transmasti, raznih alergena, tu ima veštačkih boja - svega ima samo onog što nam treba nema, a to su dijetetska vlakna, esencijalne masti, esencijalne aminokiseline...
Zatim, ako neko preterano pije alkohol, kafu - na duži rok i to može da utiče da se poremeti taj odnos dobrih i loših bakterija. Da ne pričam o lekovima kao što su, na primer, brufen ili aspirin koji se često piju protiv bolova. Zatim pesticidi, teški metali... Stres, posebno hronični stres, jer su centralni nervni sistem i creva jako povezani. Svi znamo kad smo neraspoloženi ili u strahu kako to utiče na naša creva - i obratno, kad su nam creva puna mi se bolje osećamo.
Takođe utiče i da li je neko rođen prirodnim porođajem ili carskim rezom, jer to utiče na našu crevnu floru. Nije svejedno ni da li je dete bilo dojeno ili nije, jer tada ne dobija te adekvatne bakterije koje se nalaze na koži. Takođe, s godinama se smanjuje raznolikost bakterija u crevima i može doći do prevage onih loših koje manje stvaraju tu zaštitu crevne barijere.
Kako nastaje sindrom propustljivih creva?
Zamislimo da naše crevne ćelije izgledaju kao prsti na ruci. Ako te prste čvrsto skupimo, između njih malo toga može da prođe, možda nekoliko kapi vode - to su hranljive materije. Međutim, ako su ti prsti razmaknuti, može svašta da prođe. Što imamo više dobrih bakterija, imamo jaču tu crevnu barijeru. Ako je ona oslabila, delovi oštećenih ćelija, delovi bakterija, njihovi toksini prolaze u krv i naš organizam ih prepozna kao strano telo, što dovodi do raznih problema.
Šta on može da izazove, koji su simptomi?
Prvo su zahvaćeni najbliži organi, organi za varenje. Može da se javi gorušica, umor, noćno znojenje, nelagodnost, bol u stomaku, osećaj nadutosti, proliv ili zatvor. Može izazvati i promene na koži - akne, ekcem. Pošto se u crevima nalazi 80 odsto imuniteta, dolazi do narušavanja imunog sistema i može doći do autoimunih bolesti. Takođe, mogu se javiti hronični umor, bolovi u mišićima, glavobolja, gubitak memorije, anksioznost, poremećaj pažnje kod dece...
Na koji način možemo pomoći svojim dobrim bakterijama i poboljšati zdravlje creva?
Dobra stvar je da sindrom propustljivih creva zaista može da se izleči. Kad bi samo primenjivali neke stvari koje su naši stari upražnjavali, a to je da se jedu pihtije i jednom nedeljno supa, bujon u kojem se kuvaju kosti, mi bismo imali zdrava creva. Pogotovo ako bismo izbacili procesuiranu hranu, kupovnu, upakovanu - ono što je dobra hrana nema etiketu.
Povećati unos dijetnih vlakana, povrća, voća. Jako su dobri bademi, lešnici, čia seme, laneno seme, pečurke. Isto tako, što su opet znali naši stari, jako je dobra fermentisana hrana - kiseli kupus, turšija, zatim jogurt, kefir... Jako je bitna riba koju treba bar dva puta nedeljno jesti i to sitna riba, koristiti ekstra devičansko maslinovo ulje za prelive, ne piti puno alkohola, kafe, izbaciti jake začine, šećer, veštačke zaslađivače, suhomesnate proizvode, raznu konzervisanu hranu, margarin.
Vrlo bitno je da se hrana dobro žvaće, ne jesti na brzinu i u hodu, kao i da pijemo dovoljno vode.
Promena životnog stila je takođe važna. Bitno je regulisati spavanje, baviti se fizičkom aktivnošću - vežbe, plivanje, šetnja, ali ne intenzivni treninzi...
Dodaci ishrani
Probiotici su već dokazani jer podstiču stvaranje dobrih bakterija. Tu još više mogu da pomognu prebiotici - dijetna vlakna koja stimulišu rast tih dobrih bakterija.
Calivita ima najsavremenije generacije takozvanih simbiotika, koji utiču ne samo na broj kolonija bakterija i njihovu raznolikost, već i na stvaranje masnih kiselina koje poboljšavaju integritet creva.
Jedan od novijih je Pure inulin koji je prebiotik. To je čist preparat dijetetskih vlakana dobijen iz cikorije. On ne podiže nivo insulina i može se koristiti kao zaslađivač. Jako se dobro pokazao i kod male dece.
U preparatu AC-zymes plus imamo taj pure inulin koji je dodat probiotiku. Ovaj preparat je probiotik sa prebiotikom što još više povećava raznovrsnost. Ima šest vrsta bakterijskih kultura i to najviše kolonija koje najčešće nedostaju i ukoliko su one oštećene crevna barijera je slaba. Takođe sadrži inulin.
Creva i mozak su jako povezani i ukoliko smo nervozni i pod stresom možemo imati ovaj sindrom. Znači, moramo se osloboditi stresa.
Calivita ima preparat Stress management B complex, zatim magnezijum sa cinkom i vitaminom B6 i Rhodiolin. Rhodiolin dovodi hormone u ravnotežu, a sadrži i cink koji je dobar za sve probleme na koži i sluzokoži.
Ako se otkrije disbioza - prevaga gljivica, loših bakterija, može se preporučiti Paraprotex sa 10 lekovitih biljaka. Postoji i u tečnom obliku, to je Gravital juice.
Može se prvo uraditi detoksikacija organizma. Može se uraditi sa tečnim hlorofilom (Liquid chlorophyll), koji se takođe preporučuje kod gastritisa, smanjene kiselosti u želucu, kod heliko bakterije.
Glam up je kompleksan preparat, mene on podseća na bujon od supe, sadrži kolagen, hijaluronsku kiselinu koja ima veliku ulogu za integritet svih sluzokoža, zatim vitamin E, alfa-lipoičnu kiselinu koja je snažan antioksidant, beta karoten koji je dobar za zdravlje kože i sluzokože.
Informacije o svim proizvodima Calivite možete pronaći OVDE, a savete lekara možete dobiti u njihovom savetovalištu koje radi svakog radnog dana od 16 do 18 časova.
Celu emisiju "Medikus" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu:
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Potvrđen prvi slučaj majmunskih boginja na Kosovu
27.12.2024.•
1
Na Kosovu je registrovan prvi slučaj majmunskih boginja, saopštio je Institut za javno zdravlje Kosova.
Studija pokazala: Rizik od kardiovaskularnih bolesti zavisi od broja popušenih cigareta
27.12.2024.•
3
Naučnici su analizirali podatke oko 5,4 miliona bivših i sadašnjih pušača i nepušača i došli do interesantnih saznanja.
U Srbiji više od 800.000 obolelih od dijabetesa
26.12.2024.•
2
U Srbiji više od 800.000 ljudi boluje od dijabetesa koji je postao jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu, upozoravaju lekari i naglašavaju važnost pravovremene dijagnoze i lečenja.
Zašto zimi češče idemo u toalet? Urolozi objašnjavaju razloge
25.12.2024.•
1
Naučnici su objasnili da zimi češće idemo u toalet zato što hladnoća izaziva stres u telu i grčeve u mišićima, a zimi se manje znojimo i pijemo više fermentisanih i alkoholnih pića.
Studija otkriva: Koliko puta se tokom života menja metabolizam
25.12.2024.•
2
Istraživači su objedinili različite studije o prosečnom vrhuncu i padu metabolizma i analizirali dnevnu potrošnju energije kod više od 6.600 ljudi, starosti od osam dana do 95 godina.
Doktor objašnjava: Šta raditi kad vas muče gasovi i nadutost?
25.12.2024.•
0
Nadutost trbuha predstavlja neprijatan osećaj koji se javlja zbog prisustva povećane količine gasova u crevima, a može biti praćena i vidljivim povećanjem obima trbuha.
Profesor hemijskog fakulteta: U vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata
24.12.2024.•
4
Iako su postrojenja za odsumporavanje rade u termoelektranama, zagađenje vazduha se povećalo a zagađenja toksičnim i kancerogenim materijama i dalje se ne mere u Srbiji.
Uzrok dugog kovida je konačno otkriven: Može se sprečiti i lečiti
23.12.2024.•
1
Tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Belgijski naučnici razvili vakcinu koja jača imunitet zaraženih HIV-om
23.12.2024.•
0
Istraživači sa univerziteta u Briselu i Gentu napravili su veliki korak napred za pacijente zaražene virusom HIV-a, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Budućim majkama je potreban jod
23.12.2024.•
0
Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unošenje joda izuzetno važno za razvoj mozga deteta tokom trudnoće.
Nikada ne podgrevajte ovu hranu za decu
22.12.2024.•
0
Najzdravije je jesti sveže pripremljenu hranu, ali ponekad ne možemo zbog ubrzanog načina života.
U Australiji sve više slučajeva bakterije koja jede meso
22.12.2024.•
0
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Kardiolog dr Igor Ivanov: Kardiovaskularni bolesnici sve mlađi, menjanje navika najbolja prevencija
22.12.2024.•
7
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Lekar upozorava: Ako mislite da imate srčani udar - nemojte ovo raditi
22.12.2024.•
2
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ovo su znaci da pijete previše kafe
22.12.2024.•
0
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Prošle nedelje više od 6.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.12.2024.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Lončar: Nema više lista čekanja za operaciju katarakte
20.12.2024.•
10
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
18.12.2024.•
7
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Da li držite mobilni telefon pored kreveta dok spavate? Evo kako to utiče na kvalitet sna
17.12.2024.•
3
Mobilni telefoni su u našim životima svaki dan, u našim rukama tokom dana, a većina ljudi drži svoje mobilne telefone blizu sebe čak i dok spavaju.
Terapija inovativnim lekovima za rak dojke dostupna u još 30 bolnica širom Srbije
16.12.2024.•
1
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Grip, respiratorni, adenovirusi i kovid: Evo kako da se zaštitite od zimskih virusa koji cirkulišu
16.12.2024.•
0
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.