Od markera krvi i skeniranja mozga do testova za vid, postoji bezbroj načina na koje istraživači pokušavaju da otkriju demenciju mnogo pre nego što ona nastupi, a sve te studije su nastale samo u poslednjih šest meseci.
Jedan uobičajeni pokazatelj kognitivnog pada je gubitak pamćenja. Ipak, saznati kada je to rezultat starenja, a kada patološko stanje, daleko je od jednostavnog, prenosi
Science alert.
Novi alat za kognitivni skrining koji su razvili australijski istraživači za merenje šest kritičnih aspekata funkcije mozga ljudi mogao bi da pomogne. Kao i svaka od ovih potencijalnih dijagnostičkih pomagala, alatu je potrebna dodatna validacija u većim studijama, ali je nedavna procena zaključila da je prihvatljivo tačna.
Do sada je 526 ljudi testiralo alat za skrining, upitnik od 46 pitanja iz kojeg se njihova spoznaja boduje u šest domena: pamćenje, jezik, orijentacija, pažnja i koncentracija, izvršna funkcija i sposobnost kopiranja i crtanja geometrijskih figura.
Ovaj poslednji domen, ono što je poznato kao sposobnosti vizuelne konstrukcije, zahteva fine motoričke veštine, prostornu svest, kao i planiranje, jednu od mnogih izvršnih veština.
Nazvan "Inventar subjektivnih kognitivnih oštećenja McCusker", alatka obuhvata zabrinutost ljudi u vezi sa njihovim trenutnim mentalnim kapacitetima. Ova subjektivna mera često služi kao rani znak upozorenja o opadanju kognitivnih sposobnosti, nagoveštavajući demenciju ili barem stavljanje pojedinaca u kategoriju većeg rizika kako bi se njihovo zdravlje moglo pažljivije pratiti.
"Zamislite da biste mogli da predvidite rizik od demencije mnogo pre nego što ona nastupi, i da započnete lečenje, kao i da zaustavite napredovanje same bolesti", kaže klinički psiholog i glavni autor Hamid Sohrabi sa Univerziteta Mardok u Zapadnoj Australiji.
Uprkos njegovom potencijalu, postoji mali konsenzus među istraživačima i kliničarima o pouzdanosti ljudi koji sami prijavljuju svoje kognitivne probleme. Budući da se radi o samoproceni, ljudi mogu nerado da priznaju promene koje su primetili u svom pamćenju ili govoru, ili ih čak nisu ni svesni ako je bolest previše napredovala.
Tu je i opšti mentalni pad ‘normalnog’ starenja koji bi upitnik morao razlikovati od demencije.
Ipak, standardizovani okvir testiran na velikom broju ljudi i procenjivanje širokog spektra kognitivnih sposobnosti mogao bi pomoći lekarima da prepoznaju suptilne promene koje zahtevaju dalje praćenje.
Alternativno, istraživači su nedavno zadužili veštačku inteligenciju da skenira zdravstvene kartone kako bi uočila obrasce u uslovima koji mogu biti povezani sa početkom Alchajmerove bolesti.
Alat za skrining koji su razvili Sohrabi i njegove kolege sastoji se od 46 pitanja/tvrdnji o postepene promene koje su možda iskusili ili primetili u poslednje dve godine, u poređenju sa pet prethodnih godina, kao što su poteškoće sa sluhom, koncentracijom ili sa jezikom. Odgovarajući na skali od pet tačaka od "skoro uvek" do "skoro nikada", viši rezultati predstavljaju veću zabrinutost.
Pitanja su izvučena iz prethodno objavljenih upitnika o subjektivnom kognitivnom padu i dizajnirana da odražavaju druge aspekte blagog kognitivnog oštećenja prijavljenih u studijama rane Alchajmerove bolesti i demencije koje ti prethodni upitnici nisu obuhvatili.
Koristeći niz statističkih metoda za procenu rezultata, istraživači su otkrili da je alatka za skrining tačno identifikovala pojedince sa umerenim do teškim nivoima subjektivnog kognitivnog pada – i to pouzdanije od prethodnih, upitnika.
Tim je takođe utvrdio ono što kažu da bi moglo biti prilično solidan "granični" rezultat za grupisanje ispitanika sa većim rizikom od demencije.
Učesnici u analizi su inače bili zdravi ljudi, starosti između 39 i 97 godina, i uključeni u tekuće, longitudinalne studije starenja, tako da će istraživači morati da prate njihov napredak u godinama koje dolaze.
Kao i oni, svi smo suočeni sa neizbežnošću starenja i možda željom da saznamo kako se naši životi razvijaju. Istraživanje je objavljeno u
Age and Ageing, kao i svih 46 tvrdnji koje test sadrži.
Uradite test
Odgovori na pitanja su "skoro uvek", "obično", "povremeno", "obično ne" ili "skoro nikad". Ono što je potrebno je da na osnovu ličnog iskustva date adekvatan odgovor.
1. Primetio sam više poteškoća sa svojim jezičkim i govornim sposobnostima.
2. Imam značajne probleme sa svojim sposobnostima pamćenja.
3. Teže mi je da se koncentrišem na različite zadatke.
4. Teže mi je da rešavam svakodnevne probleme koji se javljaju oko kuće.
5. Ne mogu da se setim gde sam stavio stvari.
6. Češće gubim pojam o datumu.
7. Desi se da zaboravim ime osobe sa kojom razgovaram čak i kada je poznajem.
8. Teško mi je da ponovim nešto što sam upravo čuo (broj telefona, adresa…).
9. Zaboravljam detalje događaja koji se desio pre nekoliko nedelja.
10. Nisam organizovan kao nekada.
12. Sporiji sam u pisanju ili kucanju.
13. Zaboravljam stvari koje nameravam da uradim u bliskoj budućnosti.
14. Radim stvari ranije ili kasnije od vremena kad se očekuje da budu urađene.
15. Stalno zaboravljam gde sam parkirao auto na parkingu.
16. Imam problema sa planiranjem stvari unapred i sprovođenjem tih planova na vreme.
17. Često zaboravljam osnovne stvari koje sam naučio u školi kada sam bio mlad.
18. Ponekad ne razumem šta drugi kažu, bez obzira na moju sposobnost sluha.
19. Veća je verovatnoća da ću udariti u predmete ili ljude.
20. Imam više problema u donošenju odluka o svakodnevnim stvarima (koju odeću da obučem, koji predmet da kupim).
21. Drugi su mi rekli da se ponavljam (pričam im istu priču ili postavljam ista pitanja).
22. Kada se vozim/pešačim do svoje kuće, može da se desi da prođem pored svoje kuće, a da toga nisam svestan.
23. Ne prepoznajem dobro poznate ličnosti glumac, pevač, TV lice) koje sam znao.
24. Teško mi je da se nosim s hitnim slučajevima u domaćinstvu (npr. slavina koja curi; pauk u spavaćoj sobi itd.).
25. Zaboravljam nazive svakodnevnih predmeta (kuhinjski pribor, kućni predmeti).
26. Moram više da se trudim da zapamtim stvari koje sam čuo, pročitao ili video.
27. Ne mogu da zadržim svoj um usredsređen na zadatak čak i ako sam uživao u njemu.
28. Ne mogu da radim dve stvari odjednom (da perem sudove i razgovaram sa nekim, vozim i slušam radio).
30. Često zaboravljam kako da koristim gadžet/alat koji sam nedavno naučio da koristim (računar, mobilni telefoni).
31. Ne mogu da pronađem adresu prijatelja/rođaka na mapi.
32. Više nisam dobar u igrama (bridž, šah, karte i golf) ili nečemu drugom u čemu sam bio dobar.
33. Kada govorim, imam poteškoća da pronađem prave reči.
34. Moj rukopis se dramatično promenio.
36. Danas moram nešto da pročitam nekoliko puta da bih razumeo.
37. Ne obraćam pažnju na ono što se dešava oko mene.
38. Možda neću moći tačno da kopiram crtež (drvo, kuću,…).
39. Ne mogu više da radim jednostavne aritmetičke proračune iz glave.
40. Ponekad se zbunim kako da dođem do određene prostorije (kupatila, spavaće sobe ili dnevnog boravka) u svom domu.
42. Kada vidim poznata mesta ili zgrade, možda ih neću prepoznati.
43. Imao sam poteškoća da nekome dam uputstva jer mi se rute mešaju.
44. Teško mi je da zaustavim nešto što sam tek počeo da radim.
45. Zaboravim imena svojih bliskih rođaka ili datume rođenja (unučad, nećake…).
46. Imam poteškoća da koristim stvari koje sam ranije normalno koristio (elektronska četkica za zube, mikrotalasna rerna, kalkulator).
.jpg "Hodanje od samo deset minuta dnevno može produžiti život")
Komentari 4
Venja
Keti
Ivan, Osijek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar