Studijom o vozačima i kondukterima utvrđen "prag predugog sedenja"

Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja BBC.
Studijom o vozačima i kondukterima utvrđen "prag predugog sedenja"
Foto: Pixabay
Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.
 
Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.
Njegova studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja. Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše BBC.
 
Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.
Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.
 
Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.
 
Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.
 
Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.
 
Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.
Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.
 
Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima. Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe može da smanji protok krvi.
  • w/e

    23.07.2024 16:33
    Glupost
    Sedetaran nacin zivota prouzrokuje dijabetes tipa 2? Dijabetes tipa 2 je dosta vise povezan za prekomernim unosom ugljenih hidrata nego sa sedetarnim nacinom zivota. Resenje nije unositi nezdravu hranu pa trenirati kako bi se to na neki nacin negiralo, vec jednostavno prekinuti unos nezdrave hrane.

    Najduzi zivotni vek je zabelezen u sredinama gde ljudi jedu iskljucivo meso i zive sedetaran nacin zivota, sto je u potpunoj suprotnosti sa neosnovanim zakljuccima iz datog teksta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Bolnica u Švedskoj greškom uklonila 33 materice

Tokom prošle i ove godine zbog pogrešne dijagnoze Univerzitetske bolnice u Švedskoj kod 33 žene operacijom je uklonjena materica, zbog čega je glavni lekar te bolnice izrazio duboko žaljenje.

Istorijsko dostignuće: Egipat iskorenio malariju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas potvrdila da u Egiptu više nema malarije, što je dostignuće koje je agencija Ujedinjenih nacija za javno zdravlje pozdravila kao "zaista istorijsko".