Prva pomoć spasava živote

Činjenice kažu da takvo obrazovanje o oživljavanju i pomaganju unesrećenoj osobi nije dovoljno. Osnovna znanja o ukazivanju pomoći mogla bi da spasu mnoge živote. Prema rečima direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć "Novi Sad" dr Nenada Arackog upravo građani su ti koji bi mogli puno da učine dok ne stignu njihove ekipe, jer bi reanimirali čoveka i time "kupili vreme". Na žalost, u praksi je drugačije. Aracki smatra kako je problem u tome što ni u osnovnim ni u srednjim školama, đaci nemaju prilike da steknu osnovna znanja o prvoj pomoći.
- Zavod za hitnu medicinsku pomoć ima napravljen projekat da u školama organizujemo edukaciju iz prve pomoći. O tome razmišljaju i u Ministarstvu prosvete. Bar nekoliko sati godišnje bi puno značilo - navodi Aracki.
Zavod za hitnu medicinsku pomoć je predvideo i da u velikim firmama organizuju obuku zaposlenih, a edukovanjem velikog broja ljudi podigao bi se procenat preživljavanja povređenih i unesrećenih.
Iskustvo zaposlenih u hitnoj pomoći kaže da se na "Bazarima zdravlja" građani uvek interesuju za postupke reanimacije, žele da vide kako se daje veštačko disanje i nauče druge tehnike pomoći. Jedan od razloga zbog kojeg su štandovi hitne pomoći uvek puni zainteresovanih posetilaca je i taj što se tada mogu videti sofisticirani aparati koji pokazuju poremećaje ritma rada srca. Upravo takvi aparati, defibrilatori, uskoro će biti na raspolaganju Novosađanima. Hitna pomoć je nabavila šest defibrilatora koji će biti postavljeni na prometnim mestima u gradu, gde je uvek puno ljudi, pa je i veća verovatnoća da će nekome zatrebati pomoć. Verovatno će defibrilatori svoje mesto naći na pijacama, Spensu, Štrandu i nekim drugim lokacijama. Plan Zavoda je da se na svakom od tih mesta ovlaste ljudi koji će rukovati aparatima

- Prvo će ti nemedicinski radnici proći obuku u našem edukativnom centru. Aparati su prilagođeni laicima, jednostavni su za rukovanjei praktično rade automatski, te sami odrađuju ceo posao. Kod njih postoji mogućnost i vizuelnih i glasovnih naredbi i nije nikakav problem da svi nauče kako oni rade. Naravno, ukoliko su voljni i zainteresovani da uče - objašnjava Aracki i napominje kako će ti ljudi pored obuke za rukovanje aparatom, proći i obuku iz prve pomoći.

Sve to bi trebalo brzo da zaživi, ali direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć ne može da kaže kada će to tačno biti. Potrebno je da se odaberu lokacije, kao i ljudi koji će proći edukaciju. Sigurno je da će ova obuka iz prve pomoći i ovladavanje defibrilatorom, mnogima spasti život i pružiti šansu dok ne stigne ekipa hitne pomoći.