Cilj je, naravno, podizanje svesti o masovnoj hroničnoj nezaraznoj bolesti koja po brojnosti obolelih prerasta u pandemiju.
Broj obolelih od dijabetesa je u stalnom porastu naročito u nerazvijenim i zemljama u razvoju, gde spada i Srbija. Na to utiču užurbani stil života, brza hrana, nedovoljno fizičke aktivnosti, gojaznost, stres, ukazuje dr Sandra Jovanović iz Specijalističke ofalmološke ordinacije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) procenile su da je 2017. u svetu bilo oko 425 miliona ljudi obolelo od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.
"Oboleli su najčešće u dobi od 40 do 65 godina, dakle srednje životne dobi, radno aktivni, te je osim medicinskog. njihov invaliditet i veliki socioekonomski problem. Dijabetes je bolest krvnih sudova i postepeno dovodi do komplikacija na skoro svim tkivima i organima. Tako je dijabetes glavni uzročnik slepila, bubrežne insuficijencije, srčanog udara, šloga, amputacije ekstremiteta", objašnjava
dr Sandra Jovanović.
Na oku dijabetes dovodi do ubrzanog razvoja katarakte, češće pojava glaukoma, a najozbiljnija komplikacija je dijabetesna retinopatija koja može dovesti do slepila oštećenjem krvnih sudova mrežnjače.
"Osobe sa juvenilinim dijabetesom tipa 1, u prvih 10 godina gotovo da nemaju promene na krvnim sudovima, ali usled velikih oscilacija ŠUK-a kojima su sklolne ove mlade osobe postepeno razvijaju proliferativnu formu praćenu razvojem patoloških krvnih sudova čijim pucanjem nastaju broja krvarenja u oku koja direktno ugrožavaju vid. Osobe sa dijabetesom tipa 2 veoma često ne osećaju simptome dijabetsa te neretko upravo oftalmolmološkim pregledom se otkriva dijabetesna retinopatija i retrogradno Dijabetes. Kod njih prve promene nastaju u makuli-tački jasnog vida te su simptomi: pad vidne oštrine i deformacija slike 'metamorfopsije'", pojašnjava
specijalista oftalmolog dr Sandra Jovanović.
Foto: Privatna arhiva
Teške po vid opasne komplikacije možemo sprečiti ili usporiti ukoliko: pacijent redovno kontroliše šećer u krvi, odlazi kod endokrinologa, poštuje savete, poštuje higijensko dijetetski režim, redovno uzima terapiju. Osim toga, savetuje se da pacijent kontroliše i druge faktore rizika: arterijsku hipertenziju, povišene masnoće u krvi, kao i da izbegava alkohol, pušenje...
Po rečima dr Sandre Jovanović, obavezno po otkivanju bolesti savetuju se pregledi oftalmologa uz pregled očnog dna uz širenje zenica minimalno jedanput godišnje, ukoliko se ustanove početne promene, tada se kontrole preporučuju i na šest meseci
Foto: Privatna arhiva
Ukoliko su promene na retini otkrivene u ranoj fazi i tretirane pravovremeno i adekvatno možemo sačuvati vid, na obostrano zadovoljstvo.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
