Brzo i pouzdano dokazivanje uzroka infekcije nam omogućava postavljanje dijagnoze infektivne bolesti i blagovremeno sprovođenje terapije. Pacijent tada može da dobije adekvatan lek koji će delovati na uzročnika. Na taj način zapravo lečimo dokazanu infekciju, kaže za 021.rs Dr Mirjana Hadnađev sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
"Mikrobiološke analize nam omogućavaju pouzdano dokazivanje uzročnika infekcije. Dokazivanje uzročnika može biti direktno ili indirektno kada zapravo dokazujemo reakciju našeg imunog sistema na prisustvo mikroorganizama", pojašnjava ona i dodaje da se u tom slučaju dokazuju titer antitela u krvi.
Ispitivanje osetljivosti na antibiotike
Kada su u pitanju bakterijske infekcije, mikrobiološkim analizama se, sa jedne strane dokazuje bakterija koji je uzročnik, a takođe se određuje i osetljivost te bakterije na antibiotike. Metode ispitivanja osetljivosti na antibiotike puža mogućnost ciljanog davanja odgovarajućeg leka na koji je dokazana bakterija osetljiva. Na taj način će lek, odnosno antibiotik, svojim delovanjem dovesti do izlučenja bakterijske infekcije.
"Osim detekcije uzročnika bolesti, pomoću određenih analiza može da se odredi i količina prisutnih bakterija u uzorku koje je pacijent dao, kao što je to slučaj kada je u pitanju urinarna infekcija. Taj podatak je vrlo često veoma značajan za lekara kliničara koji sprovodi lečenje i prati da li je tokom terapije kod pacijenta došlo do poboljšanja i izlečenja infekcije", napominje sagovornica 021.rs.
Kako ističe dr Hadnađev, kod dece se ove analize izvode kod sumnje na, streptokoknu anginu ili na druge infekcije izazvane različitim bakterijama kao što su pneumokok, stafilokok, hemofilus I bakterije koja izaziva veliki kašalj.
"Što se tiče virusnih respiratornih infekcija, tokom zimske sezone najčešće se dokazuje virus gripa, potom adenovirus, respiratorni sincicilni virus i koronavirus. Osim respiratornih infekcija koje se prenose kapljičnim putem, veoma su prisutne i crevne infekcije koje mogu biti izazvane različitim bakterijama i virusima. Neke se prenose prljavim rukama kao što su enterovirus ili koksaki a neke se prenose konzumiranjem neispravnih namirnica, kao što su samonela, kampilobakter ili jersinija", naglašava doktorka Hadnađev.
Kod stomačnih infekcija uzimaju se uzorci stolice u kojima se mikrobiološkim analizama dokazuju uzročnici. Takođe, pomoću mikrobioloških metoda možemo da dokažemo te infekcije.
"Za stomačne viruse veoma je važna higijena, odnosno pranje ruku, naročito kod dece u kolektivima. Mikrobiološkim testovima otkrivaju se i uzročnici seksualno prenosivih bolesti kao što su hlamidije, mikoplazme, gonoreje, sifilis, zatim humani papilloma virus, herpes virus i druge", napominje doktorka za 021.rs.
Postoje i virusi koji se prenose putem krvi kao što su virusni hepatitis C i HIV virus. Širenje virusa koji se prenose seksualnim kontaktom može se sprečiti tako što će se koristiti zaštita, a kod nekih virusa kao što je humani papiloma virus štitimo se vakcinacijom.
"Kod dečjih zaraznih bolesti koji su izazvane virusima kao što su zauške, male boginje, ovčije boginje i one se takođe uspešno preveniraju vakcinama", kaže ona.
Virusi mogu izazvati različite infekcije kod ljudi. Respiratorni virusi se prenose kapljičnim putem kada se prilikom pričanja ili kašljanja stvaraju raspršene, takozvane "fligeove" kapljice u kojima se nalaze virusi i koje druga osoba udisajem unosi u svoj organizam, kaže dr Hadnađev.
Protiv nekih respiratornih virusa postoje i dostupne vakcine ali napominje da je, takođe, veoma važno da se u slučaju obolevanja od neke od respiratornih infekcija koje su specifične za nastupajuću zimu, provetravaju prostorije u kojima boravimo a po mogućnosti i po potrebi nositi zaštitne maske i držati distancu u zatvorenom prostoru. Na taj način čuvamo i sebe i druge.
"U slučaju virusnih infekcija najčešće dijagnostičke metode koje se koriste su PCR, kada vršimo direktno dokazivanje virusa ili serološke metode koje služe za dokazivanje antitela na virusne čestice. Proces upućivanja u laboratoriju najčešće podrazumeva da lekar opšte prakse ili lekar određene specijalnosti u zavisnosti od infekcije o kojoj se radi najpre pregleda pacijenta", napominje ona.
Kada lekar na osnovu simptoma, nalaza krvne slike ili radiološkog pregleda, posumnja da se radi o nekoj infekciji, on daje uput pacijentu za mikrobiološku laboratoriju. Postoje slučajevi kada pacijenti, zbog tegoba koje imaju, sami nose uzorke u laboratoriju. S druge strane, za pacijente koji leže na institutima u Sremskoj Kamenici ili u Kliničkom centru Vojvodine, u sklopu bolnica postoje mikrobiološke laboratorije u kojima se rade analize, ističe sagovornica 021.rs.
Prilikom slanja pacijenta u laboratoriju, lekar treba uputi pacijenta u to kako se pravilno uzima uzorak za analizu, u koju posudu se sakuplja, posuda mora da bude sterilna, a trebalo bi da znamo i kako se posuda sa uzorkom pravilno transportuje do laboratorije.
"Uzorak bi trebalo da se odnese u laboratoriju u okviru dva sata od momenta uzorkovanja. Neke pretrage zahtevaju da zdravstveni radnik uzorkuje materijal za analizu a on je, naravno, obučen za pravilno uzorkovanje, skladištenje i transport uzoraka. Treba ne pomenuti da je naš organizam kolonizovan odnosno prekriven različitim bakterijama koje zapravo žive na našoj koži i sluznicama i čine naš mikrobiom. Tu su takozvane dobre bakterije, ali mi ovde pričamo o onim bakterijima koje izazivaju bolesti, odnosno koje su patogene, tako da samo prisutstvo mikroorganizma ne znači infekciju. U tom smislu je neophodna pravilna interpretacija mikrobioloških nalaza za koju su zaduženi lekari", ističe dr Hadnađev.
Mikrobiološki nalaz, odnosno, izveštaj piše lekar specijalista-mikrobiolog čija uloga je da precizno detektuje uzročnika infekcije ako je on prisutan. A ako se radi o bakterijskim infekcijama, da odredi količinu prisutnih mikroorganizama, zatim osetljivost na antibiotike i da da svoj komentar, odnosno sugestiju. Zatim njegov izveštaj tumače ordinirajući lekar koji i propisuje terapiju za pacijenta.
Napredak mikrobiologije: Precizno, brzo i delotvorno za terapiju
Tokom poslednih decenja došlo je do značajnog napretka u oblasti mikrobiologije, upravo zahvaljujući razvoju tehnologije pa su i rezultati mikrobioloških analiza brzi i precizni, ističe doktorka.
"Pojavile su se nove savremene dijagnostičke metode pomoću koju dobijamo pouzdanije i brže rezultate. Uglavnom su to molekularne metode, ali treba spomenuti i brze antigenske testove. Mi u našoj sredini apsolutno pratimo tehnološki napredak i primenjujemo savremenu diagnostiku u svakodnevnom radu. Nakon COVID pandemije svest ljudi o značaju virusnih infekcija se naravno povećala. U praksi su uvedene novije diagnostičke metode zbog velike potrebe za brzom i tačnom dijagnostikom. Takođe su nam dostupni mnogi antigenski antivirusni lekovi i svakako i vakcinacija kao najvažnija preventivna mera protiv mnogih virusnih oboljenja. Posebno je važna vakcina protiv gripa, covida, ali i polno prenosivih bolesti kao što je humani papiloma virus", zaključuje dr Hadnađev.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar