Bol ne treba da se trpi: Može da se smanji i kod migrene

Bol je uvek znak da se nešto dešava u organizmu, a može biti akutan i kratkotrajan ili hroničan i dugotrajan.
Bol ne treba da se trpi: Može da se smanji i kod migrene
Foto: Best medica
"Ukoliko bol izaziva, na primer, posekotina ili se javlja u periodu posle neke hirurške intervencije, onda je jasno, posekotina će zarasti, organizam će se posle operacije oporaviti i bol će nestati. Tada on predstavlja samo akutno stanje i taj akutni bol je u suštini rešiv. Jedino je problem ako se ne leči adekvatno, kada može preći u hronični bol", kaže dr Andrijana Marić, anesteziolog, subspecijalista medicine bola.
 
Prema njenim rečima, smatra se da hronični bol nije samo simptom, već da je sam po sebi bolest jer traje dugo. 
 
Svaki bol duži od tri meseca smatra se da je problematičan, odnosno prelazi iz akutnog u hronični bol koji zaista predstavlja problem.
"Njegovi uzroci mogu biti razni. Može ga izazvati osteoartritis, javlja se bol u kolenu, bol u kuku, čest je bol u donjem delu leđa, bol zbog diskus hernije, bolovi kao posledica oštećenja nerva u kičmenom stubu, oštećenja perifernih nerava... Čest problem su glavobolje - ima više od 250 opisanih vrsta, a najveći broblem su migrene. U hronični bol spada i kancerski bol", navodi dr Marić.
 
Navodi da bol ne treba da se trpi, mada je kod nas to bilo pravilo.
 
Svaki bol treba na vreme lečiti jer, naročito ako je dugotrajan, utiče na život osobe.
 
"Kod pacijenata koji dugo trpe bol javljaju se razni psihički problemi. Kod akutnog bola se uglavnom javlja neka anksioznost, a kod dugotrajnog bola pojavljuju se depresivne promene raspoloženja, pa čak i depresija. Postoji veliki psihički problem nelečenog bola", kaže dr Marić.
Bol je individualan, subjektivan osećaj i jako ga je teško meriti, što je jedan od problema u lečenju. 
 
"Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji postoje stepeni bola. Najlakše je bol oceniti po numeričkoj skali, gde se pacijent pita da oceni bol od 1 do 10. Za bol na skali od 1 do 3 lečenje je lekovima poput brufena, diklofena, paracetamola, a mogu da se koriste i neki koanalgetici. Za bol od 4 do 10 stepeni u principu se u lečenje uvode opioidi. Mogu biti slabiji i jači - kada je bol od 8 do 10. Uz to se dodaju i koanalgetici. Prema SZO preporuka je da se koriste antiepileptici i antidepresivi kod hroničnog neuropatskog bola. To zbuni pacijente, kada pročitaju da je lek antiepileptik, a oni nemaju epilepsiju", objašnjava naša sagovornica.
 
Ističe da lekove protiv bolova ne treba uzimati na svoju ruku
 
"Nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji se mogu dobiti bez recepta mogu da naprave jako velike probleme sa organima za varenje. Velika upotreba diklofena ili brufena može izazvati krvarenja u želucu. Tako da na svoju ruku ne bi trebalo uzimati lekove, nego treba ići kod lekara. Ne mora kod specijaliste medicine bola, ali kod nekog doktora koji će ispratiti lečenje", savetuje dr Marić.
 
 
Osim tableta, postoje još neki načini i tehnike koje se koriste za ublažavanje bola:
 
"Postoje periferne nervne blokade gde se anestezira nerv koji je upaljen i njegovom blokadom prekida se put bola, promeni se put do centralnog nervnog sistema i automatski bol će se smanjiti. Takođe, akupunktura u mnogim slučajevima može da pomogne." 
 
Migrene su veliki problem i ljudi tokom tih napada ne mogu normalno da funkcionišu. 
 
 
"Postoje periferni nervni blokovi, gde se određenim lokalnim anesteticima i analgeticima bockaju tačke u potiljačnom delu glave i ta blokada, pošto je taj nerv upaljen, napravi drugačiji put do centralnog nervnog sistema pa se glavobolja smanji. Takođe, u korenu nosa se isto blokira živac pa se smanje glavobolje. U principu, nakon prve blokade, trebalo bi da se bol smanji za oko 20 odsto, kod nekih možda i više. Preporuka je da se urade tri tretmana u određenom vremenskom periodu i glavobolje se zaista smanje. Takođe, za lečenje migrena sada se koristi i botoks. Svima je poznat po antiejdžing tretmanima, ali on se koristio u terapijama raznih neuroloških stanja. Za lečenje migrene pobocka se 31 mesto na glavi i pacijent je recimo šest meseci bez glavobolja. U principu, nakon drugog ponavljanja, ne bi trebalo da ima takve napade migrene", objašnjava dr Marić. 
 
Poliklinika Best medica nalazi se u Ulici Ćirila i Metodija 16. Za više informacija možete kontaktirati ovu zdravstvenu ustanovu pozivom na broj telefona 021/ 2-300-500. Više informacija možete pronaći na njihovom sajtu OVDE.
 
Celu emisiju "Medikus" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu:
 

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Tri neophodna koraka za lečenje alergija

Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.