Kardiolog dr Igor Ivanov: Kardiovaskularni bolesnici sve mlađi, menjanje navika najbolja prevencija

Sem ovih invazivnih procedura sa implantacijom stentova, tokom godine u sali Instituta uradi i više desetina najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih intervencija koje porazumevaju implantaciju veštačke valvule bez otvaranja grudnog koša (TAVI procedura) i ispitivanje malih krvnih sudova srca što do pre par godina nije rađeno kod nas.

Iza dr Ivanova je tačno dvadeset godina rada u sali za kateterizaciju i skoro četvrt veka bavljenja ultrazvukom srca, pa ni ne čudi što je nedavno za dugogodišnji rad iz interventne kardiologije dobio vredno priznanje - povelju "Kapetan Miša Anastasijević", koja se dodeljuje uspešnim pojedincima, preduzetnicima i institucijama.

- Osećaj ličnog zadovoljstva, ali i priznanje koje čovek dobija kao pojedinac iz okruženja, jedna je od važnih potvrda da je na pravom putu. Svaka nagrada je i zahvalnost roditeljima, porodici, prijateljima i kolegama koji su bili podrška i podstrek na tom putu. Današnji razvoj savremene kardiologije, a prvenstveno invazivne kardiologije, dovodi do neophodnosti svakodnevne edukacije i rada na sebi. Često sebe uhvatim sa grižom savesti koju smo imali kao đaci da nisam još nešto naučio ili napisao i to me podstiče da dalje radim za dobrobit bolesnika koje lečim, ali i svoje lično zadovoljstvo - kaže u intervju za Dnevnik dr Ivanov.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji, a bolesnici su sve mlađi i to je ono što zabrinjava. 

- Nekada su to bili stariji ljudi, a sada su to oni koji imaju 50 godina i dobijaju infarkt. Pitanje je kakva će biti situacija sa narednim generacijama ako znamo da je kardiovaskularni problem nekog od članova porodice u tim godinama veliki faktor rizika. Zato menjanjem sebe i svojih navika moramo da pokažemo ličnim primerom mlađoj generaciji koji je pravi put prevencije. Veliko ulaganje države u ljude i opremu daje rezultate, ali potreba za prevencijom i unapređenjem svesti ljudi oko zdravlja predstavlja prioritet, kako nas zdravstvenih radnika, tako i šire okoline.

Dr Ivanov napominje da je tzv. tronožac zdravstva - psihička stabilnost, fizička aktivnost i ishrana zapravo najbolja prevencija. 

- To znači rad na promeni samog sebe u reagovanju na različite situacije, svakodnevna fizička aktivnost i sticanja kondicije kroz šetnje, vožnju bicikla, plivanje. Fizička aktivnost je najbitniji deo, kako prevencije, tako i dijagnostike kardiovaskularnih bolesnika. Ishrana bi trebala da bude uravnotežena, prilagođena svakodnevnim  aktivnostima, a prvenstveno bogata voćem i povrćem. S obzirom na to da se naš organizam sastoji od najmanje 60 procenata vode, takav bi i sastav hrane trebalo da bude u našem tanjiru. Bake su uvek govorile "deco, jedite kašikom" i ja u šali obično kažem da je to zaključak najduže i najveće studije koja je ikad rađena. Ako želite da budete zdravi, jedite hranu bogatu vodom, ali i potrebnim enzimima i mineralima koji su nam neophodni. Ove kriterijume najviše ispunjavaju dve vrste namirnica - voće i povrće, uz dodatak orašastih plodova.

Kako kaže, bolesnici često imaju očekivanja da dolazak kod doktora može u kratkom roku da reši njihove hronične zdravstvene probleme. 

- Moj odgovor na to je da smo mi tu da im pomognemo stručnim savetom, najsavremenijim medicinskim intervencijama i lekovima, ali da su oni ti koji svojim navikama, prevencijom, činjenjem i nečinjenjem odlučuju o dobrobiti njihovog zdravstvenog stanju. 

Danas je najraširenija bolest povišen krvni pritisak. Ivanov podseća da je on posledica brzog načina života, ali i u mladosti naučenih obrazaca ishrane, koje su sprovodili naši preci, ali u drugačijim uslovima fizičke angažovanosti i psihičkih stresova do kojih dovodi današnji ubrzani život. 

- Ishrana bogata solju, količinski preterana i neuravnotežena, često je glavni okidač nastanka kardiovaskularnih, ali i drugih bolesti. Tegobe su ono što bolesnika dovodi kod doktora, a kada se one pojave tokom fizičkog opterećenja, to je raniji i bolji prognostički znak, nego kada se jave u mirovanju. Moje pacijente zato podstičem, da u odnosu na njihove mogućnosti, svakodnevno upražnjavaju šetnju, vožnju bicikla, planinarenje ili bilo koju drugu fizičku aktivnost koja im prija - zaključuje profesor Igor Ivanov.

Pročitaj još

Koliko čaša alkoholnih pića nedeljno vas dovodi u rizik od bolesti srca?

Bolesti srca vodeći uzrok umiranja u Srbiji: Šta da uradite da vam srce bude zdravo

Ko ima problema sa srcem ne bi trebalo da čisti sneg