Nedostatak joda može dovesti do zdravstvenih problema, pa je važno osigurati optimalan unos kroz uravnoteženu ishranu.
Pravilna kontrola unosa joda može pomoći u očuvanju zdravlja štitne žlezde i prevenciji brojnih bolesti povezanih s njom.
Uloga joda u organizmu
Jod je neophodan za sintezu hormona štitne žlezde – tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Ovi hormoni utiču na brojne procese u organizmu, uključujući: Regulaciju metabolizma, održavanje telesne temperature, rad srca i krvnog pritiska, razvoj mozga i nervnog sistema, naročito kod fetusa i male dece, rast i pravilan razvoj organizma.
Budući da telo ne može samo da proizvodi jod, on se mora unositi putem hrane i vode.
Najbolji izvori joda su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.
Alge su pune prirodnog joda i sadrže oko 232 mcg po porciji.
Generalno, morski plodovi su dobar izvor joda. Bakalar je posebno bogat ovim esencijalnim mineralom. Jedna porcija bakalara sadrži otprilike 158 mcg joda, što zadovoljava RDI za većinu odraslih.
Iako rakovi sadrže manje joda od drugih morskih plodova i dalje pružaju 26–50 mcg u porciji od 100 g. Pošto je tunjevina masnija riba od drugih vrsta, sadrži manje joda, 17 mcg po porciji.
Klasična kuhinjska so je dostupna sa i bez joda, a mnoge popularne soli, poput morske soli i ružičaste himalajske soli ne sadrže jod. Dodavanje soli u hranu može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korištenja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Sremska Mitrovica umesto Novog Sada:")
