Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Depresija i anksioznost
Depresija i anksioznost su dva lica jednog poremećaja. Dok se nekada smatralo da je depresija stanje u kome gubimo interesovanje za stvari koje su nas nekada činile srećnim, a anksioznost nemogućnost da izdržimo projekciju budućih scenarija, danas se oba poremećaja sve češće javljaju kao stanja koja se smenjuju u fazama.
Gotovo da nema osobe koja nije iskusila neki oblik anksioznosti ili depresije. Nakon pandemije, statistika pokazuje da je broj obolelih od ovih poremećaja porastao za 25 odsto.
Za to postoji čitav niz razloga, a kako nastaju takva stanja, koliko dugo traju i kako sebi pomoći objasnio je zivim.jutarnji.hr Laslo Pinter, psihoterapeut i osnivač škole psihoterapije integrativne fizikalne terapije CIR ICBP a prenosi N1.
Sve češće se traži pomoć psihoterapeuta
Kada bi ljudi zastali i saslušali, rekao bih da gotovo da nema osobe koja se povremeno ne oseća anksioznom, depresivnom, izgubljenom.
Današnji način života u urbanim sredinama je veoma zahtevan, puni smo obaveza koje moramo da obavimo u različitim delovima grada, vožnja, rokovi, odgovornost, sve su to okidači koji nas mogu uvući u pomenuta stanja.
U prošlosti su ovi poremećaji bili strogo podeljeni, ali danas sve više ljudi ima oba poremećaja. Kako postoje razlike među njima, postoje i sličnosti.
Depresija osim emocionalnih stvara i fizičke probleme
"Terapiji pristupam psihodinamski i uvek idemo u rano detinjstvo da vidimo šta su i kakvi obrasci su tada stvoreni. Dete u ranom uzrastu sigurno nije depresivno, vedro je, zainteresovano, a ako mu nešto ne odgovara dete će se buniti, plakati i čekati da roditelj zadovolji tu potrebu", objašnjava Pinter.
Prema njegovim rečima, ako nema odgovora na dečju buku, ono će postati nervozno, možemo reći uznemireno, a u sledećoj fazi dete će pasti u očaj, dobiće poruku da za njega nema "utehe" i na neki način će odustati i od plača i od protesta. Tu je već posejano seme za razvoj depresije u kasnijem životu.
Simptom napada panike o kome se ne govori
"Odnos roditelja prema malom detetu je veoma važan, jer stvara sva naša kasnija uverenja i stanja", dodaje on.
Buduća trudnica koja je nervozna, uplašena, pod stresom još u materici šalje signal detetu da su oboje na neki način ugroženi, taj osećaj je ključan za razvoj nervnog sistema nerođene bebe, a isto važi i nakon rođenja.
Svaka era ima različite obrazovne metode. U naše vreme roditelji su često ostavljali decu u mračnoj sobi da sami zaspe i prestanu da plaču. Postavlja se pitanje, da li je to zapravo, sa svim saznanjima koja danas imamo, najbrži put za neke od savremenih poremećaja?
"To je veoma dobra osnova za napade panike, anksioznost, razne strahove i fobije, a ne obavezno depresiju. Malo dete u mračnoj sobi ima osećaj straha, napuštenosti, a kada mu se ne zadovolji potreba da se reguliše spolja, da bude u kontaktu sa majkom, neće moći da shvati zašto se to dešava i to će trajno uticati na njegov nervni sistem", objašnjava psihoterapeut.
Iako je poznato da je glavna "mantra" vaspitanja bila da se dete ne nosi previše u rukama, da se ne bi razmazilo, postoji i druga škola mišljenja koja zagovara bojazan od toga da će nedostatak fizičkog kontakta u tom najranijem dobu uticati nepovoljno i na razvoj deteta.
"Naravno, fizički kontakt je veoma važan, jer dete u ranom uzrastu nema kapacitet da se umiri. Prisustvo majke je važno, jer ona može postepeno smanjiti podizanje deteta i na zdrav način stvoriti osećaj sigurnosti za dete. Ta beba koja nema dovoljno fizičkog kontakta, kasnije će u životu dodir i bliskost doživljavati kao nepotrebne ili suvišne, a za tim zapravo žudi svaki čovek", smatra on.
Ljudsko telo različito manifestuje anksioznost i depresiju. Od anksioznosti, ruke nam se znoje, nemirni smo, vrti nam se u glavi, a kod depresije imamo sto kila na leđima, ne možemo da se krećemo i uglavnom želimo da budemo sami i u krevetu.
"Sa anksioznošću, ceo nervni sistem je u prestimulisanom stanju borbe ili bežanja. Mi, kao terapeuti, pre svega treba da smirimo to stanje, spustimo tenziju, osvestimo ljude da nisu sami, napušteni i da im ovde i sada ne preti nikakva opasnost. Frojd je blisko povezao autonomni nervni sistem sa našom podsvesti. To su oni postupci i osećanja koja ne uspevamo da svesno regulišemo. U fizikalnoj terapiji se staramo da osoba isprazni tenziju koja ga je preplavila", kaže Pinter.
To radimo na različite načine tehnikama telesne terapije, od ritmičnog udaranja u fokuser ili prostirku, pravljenja glasa iz tela tim udarcem, ili samo udaranja rukama da opustimo napetost u ramenima, vratu i nadlakticama. Nakon što se telo tako opusti, prelazimo na smirivanje sistema, dijafragmalnim disanjem, udahnite pet sekundi, izdahnite sedam - osam sekundi i tako nekoliko puta, objašnjava psihoterapeut.
On dodaje da tako regulišemo parasimpatikus, osoba je već opuštenija i uspostavljamo bezbedan kontakt sa klijentom i ulazimo u deljenje problema, poteškoća i pronalaženja daljih rešenja.
Za dobru terapiju, pre svega, neophodan je blizak, iskren i poverljiv odnos između terapeuta i klijenta? Osim toga, u kojoj meri smo uspeli da detabuiramo psihoterapiju? Čini mi se da ljudi ipak više vole da posegnu za tabletom nego da se na terapiji sretnu sa sobom.
"Terapija je oblik mentalne higijene kojoj ljudi danas sve više pribegavaju. Više nema stigme oko toga kao nekada. Kada se ova početna nelagodnost prevaziđe, kada ljudi vide da imaju koristi od toga, često to iskustvo prenose na svoje prijatelje i porodicu, tako da se krug ljudi koji odlučuju da idu na terapiju širi. Žao mi je što mi u obrazovnom sistemu ne učimo o tim određenim modelima ponašanja, o uzrocima i posledicama nekih poremećaja, o sistemu samoregulacije. Psihoterapija dolazi kao večernja škola za ljude koji žele da bolje razumeju sebe i svet oko sebe i da se lakše nose sa svim izazovima koji nas okružuju", kaže Pinter.
Težak život ne prouzrokuje automatski depresiju
Postavlja se pitanje kako onda raditi sa depresivnim ljudima, kada su oni ti koji su odustali, koji osećaju težinu sveta i života na svojim leđima.
"Objasnio sam korene depresije. To su sećanja u nama kada nismo dobijali podršku, kada nismo imali siguran kontakt i stvarali uverenje da nema izlaza iz situacije u kojoj se nalazimo. To je obrazac odustajanja od zadovoljenja sopstvenih potreba, iskustvo gde smo sve uradili, ali nam niko nije pomogao. Isto tako, izgleda da odrasla osoba odustaje od sebe", kaže on.
On takođe dodaje da je u terapiji smatrao da je najefikasnije da se uspostavi odnos klijenta sa sopstvenim disanjem, da ga osvesti o sopstvenim grudima i da osvesti emocije u grudima i gornjem delu tela.
"Važno je ne mešati osećanja u srcu sa mislima, već da klijent zaista razume kako se oseća u svom srcu. Ovaj kontakt sa unutrašnjim emocijama smanjuje osećaj besmisla i depresije. Čim se povežemo sa emocijama, gubimo 'naviku' da ništa nema smisla. Za depresiju je tipično da je osoba odustala od srca, prva naznaka vraćanja osećanja u grudi i srce, poništava osećaj depresije", objašnjava psihoterapeut.
Glavni okidači za depresiju
Pinter objašnjava da su, iz njegovog iskustva, depresivni ljudi imali neke depresivne epizode od puberteta kojih su svesni ili nisu.
"Kada uđemo dublje u priču, to postaje očigledno vrlo brzo. Depresija nikada ne dolazi preko noći. Često klijenti uzimaju i antidepresive, ali ja verujem da je bez psihoterapije mnogo teže rešiti problem depresije samim lekovima. Jednostavno moramo da rehabilitujemo to vreme u kojem je počelo samonapuštanje", kaže psihoterapeut.
Panika može svakome da se desi
Jedan od najgorih oblika poremećaja su napadi panike, koji se mogu desiti svakome u bilo kom trenutku. Ljudi koji to doživljavaju svedoče da je to veoma neprijatan psihički i fizički osećaj u kome čovek bukvalno misli da umire.
"Napadi panike su vrsta velikog iracionalnog straha koji nas potpuno obuzima. Racionalni deo mozga zna da ovaj unutrašnji strah nije rezultat neke stvarne pretnje, ali se telo i dalje ponaša kao da nas napada lav ili da nam preti smrću. Ljudi često odustaju od vožnje, na primer, jer se plaše da ako dožive napad panike, neće imati gde da stanu sa strane, ili u liftu, da neće moći da se sklone ako se lift pokvari. To su uvek strahovi od podsvesnih projekcija najgoreg što se može dogoditi", navodi Pinter.
On dalje objašnjava da je napad panike zaživeo i u ranom uzrastu, kada dete nije bilo pravilno regulisano, u fizičkom kontaktu sa majkom, korigovano kada je plakalo ili bilo nervozno.
"Koren svega je uvek u onom najranijem dobu kada je naš sistem ojačan da raste i 'održi' emocije. Bebi je potrebna majka koja je prisutna i mirna, čak i kada je majka tu, ali je njen nervni sistem stimulisan, ne zna kako da smiri bebu, beba stiče uverenje da za nju nema smirenosti, ona to uvodi u svoj sistem kao iskustvo i kasnije svi problemi nastaju iz strahova, fobija, napada…", kaže on.
Mentalni poremećaji su u porastu ili sada o njima više pričamo?
Pintor je mišljenja da se to dešavalo i ranije, ali se manje pričalo i manje se tražila pomoć. Žene danas imaju dodatni izazov balansiranja karijere i majčinstva, gotovo niko se ne odlučuje samo za majčinstvo, a ovaj stalni pritisak sigurno nije dobar ni za majke, ni za očeve, ni za decu. Cela porodica je pod stresom i to se utiskuje u dečiju psihu, a kasnije do izražaja dolaze razni poremećaji. To je izazov ove civilizacije. Nereda je bilo i ranije, ali su često bili posledica nefunkcionalnih porodica. Danas urbani stres, o kome se priča, izlaže gotovo svaku porodicu nekoj psihičkoj disfunkcijama roditelja ili dece.
"Kao terapeut sam zadovoljan jer znam da se sva ova stanja mogu ublažiti ili potpuno otkloniti uz pomoć terapije. Na taj način kvalitet života postaje mnogo bolji, a nestaje i onaj osećaj beznađa i besmisla koji je obuzeo današnjeg savremenog čoveka", zaključio je psihoterapeut Pinter.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
4
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Lekari savetuju: Četiri simptoma koje muškarci stariji od 40 godina ne bi trebalo da ignorišu
06.03.2025.•
0
Bez obzira da li je razlog strah, poricanje, minimiziranje simptoma ili pogrešno shvaćena muškost, posledice izbegavanja medicinske pomoći postaju sve ozbiljnije.
Vitamin C: Neophodan kada smo prehlađeni, ali je i mnogo više od toga
06.03.2025.•
0
Najnovija istraživanja pokazuju da je i u razvijenim zemljama često prisutna hipovitaminoza odnosno nedostatak C vitamina.
SZO: Zamrzavanje pomoći SAD ugrožava milione života obolelih od tuberkuloze
06.03.2025.•
2
Zamrzavanje američkog finansiranja programa protiv tuberkuloze dovodi u opasnost milione života u svetu, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija, agencija UN iz koje SAD planiraju da se povuku.
Naučnici otkrili protein koji izaziva starenje
04.03.2025.•
1
Sede vlasi, pojava bora, biološko opadanje... Starenje je prirodan proces, a naučnici su sada otkrili da je za njega odgovoran jedan protein – AP2A1.
Parodontopatija: Šta pomaže u prevenciji bolesti i sprečavanju gubitka zuba?
03.03.2025.•
0
Parodontopatija je oboljenje koje može dovesti do gubitka zuba iako sami zubi mogu biti zdravi.
Zašto nam ponekad zuji u ušima?
01.03.2025.•
4
Neki ljudi ponekad čuju zvuk u ušima koji podseća na zujanje, škripu, zviždanje.
Vitamin C važno unositi svakog dana: Ovo su znaci koji ukazuju na njegov nedostatak u organizmu
01.03.2025.•
0
Vitamin C se rastvara u vodi, što znači da se ne skladišti u telu, već se izlučuje putem urina.
Jod - tihi vladar štitne žlezde
28.02.2025.•
0
Jod je esencijalni mineral koji igra ključnu ulogu u radu štitne žlezde, organa odgovornog za regulaciju metabolizma, rasta i razvoja tela.
Batut: Najviše gripa među decom do četiri godine
27.02.2025.•
0
Od 17. do 23. februara u Srbiji je zabeleženo 14.315 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Komentari 1
Petar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar