Vitamin D igra glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju, ali deluje i direktno na imunološki odgovor organizma.
Foto: 021.rs (Dr Snežana Baltić/Privatna arhiva)
Naše telo proizvodi ovaj vitamin pri izlaganju sunčevoj svetlosti, ali takođe ga unosimo i putem hrane. Međutim proizvodnja vitamina D može se smanjiti ili u potpunosti izostati tokom zimskih meseci.
Ozbiljan nedostatak vitamina D dovodi do nedovoljne mineralizacije kostiju, što dovodi do osteoporoze kod odraslih upozorava dr Snežana Baltić, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije.
Osteoporoza je poremećaj gubitka koštane mase. Dovodi do povećanog rizika od preloma kostiju i to najčešće kuka i kičmenih pršljenova, ili neke druge kosti koja trpi veliko opterećenje. Smatra se "tihom bolešću" jer nema primetnih simptoma sve dok se ne javi prelom kostiju.
Najvećem riziku su izložene žene, naročito one sa niskom telesnom težinom. U grupu visokorizičnih spadaju i pušači, osobe koje preterano koriste alkohol, osobe sa istorijom preloma i nekim bolestima, uključujući reumatoidni artritis, dijabetes i bolesti paratiroidne žlezde.
Nakon ulaska u krv, kalcijum dospeva do kostiju, ali da bi se i ugradio u kosti neophodan je vitamin K2. U nedostatku vitamina K2, kalcijum se ne ugrađuje u kosti, ma koliko ga uzimali. Umesto toga, kalcijum odlazi u meka tkiva kao što su zglobovi, bubrezi, dojke i krvni sudovi. Posledice su dvostruke: porozne kosti podložne prelomima i naslage kalcijuma koje remete funkciju zglobova i drugih tkiva.
Kako vitamin K2 utiče na mineralizaciju kostiju?
Najnovija istraživanja su u potpunosti rasvetlila mehanizam izgradnje kostiju: protein zadužen za ugradnju kalcijuma u kost, tzv. osteokalcin, je taj koji "otključava kosti" za ulazak kalcijuma. Međutim, ovaj protein postaje aktivan i tek u prisustvu vitamina K2 i može vršiti svoju funkciju.
Drugim rečima, bez vitamina K2 kalcijum ostaje nedostupan našim kostima iako smo ga uneli dovoljno. Brojna klinička ispitivanja su to i potvrdila: vitamin K2 sprečava gubitak koštane mase, dok u nekim slučajevima čak i povećava koštanu masu kod osoba s osteoporozom.
Prikupljeni dokazi iz sedam japanskih ispitivanja pokazuju da suplementacija vitaminom K2 dovodi do smanjenja preloma kičmenih pršljenova od 60 procenata, kao i smanjenja preloma kuka i drugih preloma do 80 procenata. Druge studije su pokazale i da dodatak vitamina K2 omogućava efikasniju upotrebu vitamina D i smanjuje učestalost osteoporoze i do 25 procenata.
Ključna funkcija vitamina K2 je da "zgrabi" i ugradi kalcijum u kosti i u isto vreme "zaključa" meka tkiva i spreči ulazak kalcijuma. Znači, Vitamin K2 pomaže da se održi gustina kostiju istovremeno štiteći opasnih naslaga kalcijuma.
Vitamini K2 i D3, zajedno deluju i postižu maksimalan efekat samo kada se uzimaju zajedno. Oni su kao delovi slagalice, tj. mehanizam koji ne funkcioniše kada neki od elemenata nedostaje.
Kombinovanjem vitamina K2 i D3, koji deluju u sinergiji, ukupan rezultat je daleko superiorniji nego njihova pojedinačna upotreba.
Zbog toga preporučujem K2D3® VIVA preparat koji sadrži najbolje iskoristljiv oblik vitamina K2-MK7, kao i 2000 IJ vitamina D3 u jednoj soft gel kapsuli. Soft gel kapsula omogućava da naš organizam lakše preuzme unete vitamine, a mi možemo biti sigurni da će oni pravilno biti iskorišćeni – za jake kosti i vitalne zglobove, ali i za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.
Foto: AbelaPharm
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Bez obzira da li je razlog strah, poricanje, minimiziranje simptoma ili pogrešno shvaćena muškost, posledice izbegavanja medicinske pomoći postaju sve ozbiljnije.
