Trenutni metod dijagnostikovanja depresije oslanja se na pacijentovu sposobnost da prepozna i otkrije svoje simptome i doktorovu obučenost da ih pravilno interpretira.
Istraživači kažu da je pravilna dijagnoza depresije kod tinejdžera veliki problem jer su oni inače skloni promenama raspoloženja, što je karakteristično za njihov uzrast.
Novi test bi takođe trebalo da identifikuje i podtipove depresije: recimo, pacijente koji pate od "čiste" depresije i one koji pate od depresije u kombinaciji sa anksioznošću.
Vodeći istraživač Eva Redei, prof. psihijatrije i bihevioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Fajnberg pri Univerzitetu Nortvestern u SAD, kaže da se sada "depresija leči ‘tupim’ instrumentom. To vam se kao da dijabetes tip 1 i tip2 lečite na isti način. Moramo da se više potrudimo za našu decu".
Tinejdžeri koji ne leče hroničnu depresiju imaju više šansi da u kasnijem uzrastu budu skloni nekoj od bolesti zavisnosti, društvenoj neprilagođenosti, fizičkoj bolesti, čak i samoubistvu. Njihov normalni razvitak je skrajnut a bolest je prisutna i tokom zrelog doba.
U istraživanju je učestvovalo 14 tinejdžera koji pate od ozbiljnog oblika depresije i 14 zdravih, svi između 15 i 19 godina starosti. Laboratorija prof. Redei sve ih je testirala na 26 genetskih markera, prethodno određenih na osnovu decenija istraživanja na depresivnim i anksioznim pacovima. Otkriveno je da se 11 markera razlikovalo kod zdrave i obolele dece. Osim toga, 18 od 26 markera je pokazalo razliku kod onih obolelih samo od depresije i onih koji su uz depresiju bili i anksiozni.
"Ovih 11 gena su verovatno vrh ledenog brega, jer je depresija složena bolest", kazala je prof. Redei. "Ali ovo je korak bliže mnogo većem fenomenu koji treba da istražimo. On jasno pokazuje da možemo da odredimo dijagnozu depresije na osnovu krvi. Depresija, naročito kod tinejdžera, i dalje je neka vrsta društvene stigme, što može da ima fatalne posledice za mlade. Kada budemo objektivno mogli da dijagnostikujemo depresiju, kao što je slučaj sa visokim pritiskom ili dijabetesom, ta stigma će nestati".
Studija je objavljena u žurnalu Translational Psychiatry.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar