Ko izdvaja najviše, a ko najmanje za lečenje?

U studiji kojom je bilo obuhvaćeno 13 industrijski razvijenih zemalja, navedeno je kako je u SAD 2009. za zdravstvene usluge izdvajano gotovo 8.000 dolara po stanovniku, što je više nego u Australiji, Britaniji, Kanadi, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Japanu, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Švedskoj i Švajcarskoj.

U Japanu je 2008. za zdravstvenu zaštitu izdvajano svega 2.878 dolara po stanovniku. Dok je u SAD u 2009. na zdravstvenu zaštitu trošeno više od 17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u Japanu je izdvajano manje od devet odsto.

Japanski recept je da pacijent plaća medicinske usluge, uz neograničen pristup specijalistima, bolnicama i široku primenu skeniranja, magnetne rezonance i drugih tehnoloških dostignuća.

Mada u zdravstvenu zaštitu ulažu znatno više, Amerikanci među analiziranim zemljama spadaju u grupu s najviše smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti - zbog astme, amputacija kao posledica dijabetesa itd.

Po učestalosti smrtnih slučajeva od infarkta i šloga u bolnicama, SAD su oko proseka analiziranih zemalja. Lekovi koji se izdaju na recept koštaju za trećinu više u SAD nego u Kanadi ili Nemačkoj, a više su nego dvostruko skuplji u odnosu na Australiju, Veliku Britaniju, Francusku, Holandiju ili Novi Zeland.

"Uobičajena je pretpostavka da Amerikanci dobijaju više zdravstvenih usluga nego stanovnici drugih zemalja, a u stvari mi ređe viđamo lekara ili dospevamo u bolnicu", istakao je autor studije Dejvid Skvajers.

Među uzrocima ovako paradoksalne situacije se navodi da je američki zdravstveni budžet preopterećen ogromnim troškovima lečenja sve gojaznijeg stanovništva, kao i većim korišćenjem skupe tehnologije.