Postite, ali ne zaboravite na hranu životinjskog porekla

Reč je o najkraćem, dvonedeljnom postu, koji je po strogosti odmah iza Vaskršnjeg. Jedna Novosađanka s kojom smo razgovarali kaže da osim za vreme četiri višednevna posta, mrsnu hranu ne jede ni sredom i petkom, odnosno kadgod je to propisano. Smatra da postiti nije teško, posebno tokom leta, kada je bolja ponuda voća i povrća. "Nekad je post stroži, nekad blaži. Ja sam imala različite blagoslove u različitim periodima života. Nekad sam imala blagoslov da postim na vodi, a u periodu trudnoće na primer nisam imala takav blagoslov. U zavisnosti od blagoslova duhovnika, može se jesti na ulju, može se jesti riba", kaže ona za portal 021.rs.

Mnogi prvo pomisle da post podrazumeva suzdržavanje od namirnica životinjskog porekla u ishrani, ali ne treba zaboraviti da isto tako podrzumeva i suzdržavanje od rđavih misli, reči i dela. Naša sagovornica ističe da se samo na taj način može duhovno napredovati, što je i njen glavni motiv za post. "Kad se nađem u gostima, a domaćin iznese nešto mrsno, ja to pojedem, ne izgovarajući da ja to ne jedem, da postim. Odricanje od hrane životinjskog porekla, nas ustvari opominje da se odričemo loših reči, dela, misli i da ustvari sebe izgradimo duhovno". Ona dodaje da je suzdržavati se od mrsne hrane lako, onoliko koliko je jaka želja za postom, te da je pogrešno misliti da posna hrana mora biti skupa, manje kvalitetna ili manje ukusna u odnosu na onu koja je mrsna.

Bez žitarica, voća i povrća - ne možemo

Doktorka Dragana Balać s Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže za Radio 021 da to što se za vreme posta ne jede meso nije nezdravo, te da najnovije preporuke Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su smanjene potrebe za unosom mesa, zbog promene životnih prilika i poslova koji ljudi obavljaju.

U namirnicama biljnog porekla nalazi se velika većina vitamina i minerala, a doktorka Balać naglašava značaj dijetnih vlakana u žitaricama, važnih za varenje. "Dijetna vlakna se nalaze i u povrću i voću, a sama količina vitamina C, folne kiseline i ostalih vitamina i minerala, govore u prilog tome da bez namirnica biljnog i životinjskog porekla ne možemo", kaže doktorka Balać.

Bez gvožđa i vitamina B12 nam preti anemičnost

Ipak, ishranu trajno bazirati samo na namirnicama biljnog porekla nije dobro, tvrdi doktorka Balać, jer na taj način ostajemo uskraćeni za neke važne elemente, poput vitamina B12 i gvožđa. Gvožđa ima u namirnicama biljnog porekla, ali se ono mnogo teže usvaja, objašnjava doktorka Balać.

"Tako da, ukoliko se neko opredeli da bude vegan, on mora unositi i te elemente koji nedostaju u ishrani koja je opredeljena samo za veganstvo. Što se tiče posta, nisam protiv toga, tako da neke zdravstvene posledice ne bi mogle da se dese. Zdravstvene posledice neunošenja vitamina B12 i gvožđa je anemija, koja može da bude vrlo ozbiljna", kaže doktorka Balać za 021.

Ona podseća da je čovek po svojoj prirodi svaštojed, odnosno da su naši organi za varenje prilagođeni i namirnicama životinjskog porekla. "Naši organi za varenje su napravljeni tako da treba da kidamo meso, jer imamo četiri očnjaka. Nemamo burage, da samo varimo povrće i voće. Sami smo napravljeni tako da neke bitne elemente koji su nam neophodni za život, usvajamo iz namirnica životinjskog porekla", dodaje naša sagovornica.

To znači da vegani, za razliku od onih čija je ishrana posna ili vegeterijanska, imaju razloga za birigu. Baš kao i svi koji su zbog brzog tempa života zaboravili na važnost redovne ishrane, a koja treba da se bazira na tri veća obroka i dve užine. (Dejan Stojičić)