Šta se dešava u mozgu pedofila?

Horhe Ponseti je psiholog i psihoterapeut na Univerzitetskoj klinici u Kilu, u oblasti seksualne medicine. Sa svojim timom radi na temi "Neurobilioške osnove pedofila i seksualno zlostavljanje dece". Ponseti i njegove kolege hoće da pokažu da se na osnovu određenih funkcija u mozgu može ustanoviti da li je neko sklon pedofiliji ili ne.

Širom Nemačke postoji pet mesta u kojima se sprovode naučna istraživanja. "Tamo sprovodimo neuropsihološke testove, pomoću kojih merimo empatiju, impulsivnost, inteligenciju. Tu spada i čitav niz procesa bitnih za slikovne sadržaje. Potom proveravamo krv - hormone, neurotransmitere i gene date osobe", kaže za DW ovaj psiholog.

U ovoj oblasti posebno prednjače naučnici iz Francuske, Kanade i skandinavskih zemalja. Ipak, skoro da nema studija o funkciji mozga. Ponseti kaže da će u tu svrhu u Kilu biti primenjena magnetnorezonantna tomografija (MRI), koja je idealna za istraživanje moždanih aktivnosti.

"Pomoću uređaja za magnetnu rezonancu možemo da vidimo, sa relativno visokom prostornom preciznošću, koji areali mozga su trenutno aktivni ili koji su trenutno manje aktivni."

Ponseti ističe da je MRI dovela do ogromnog pomaka u istraživanju mozga i time učestvorostručila znanje u poslednjih 20 godina. Tako su u međuvremenu poznata jasna obeležja tipična za pedofile: "Muškarci pedofili pokazuju čitav niz neuropsiholoških osobina: Njihov koeficijent inteligencije je niži od proseka. Interesantna je veza između starosne dobi žrtve i koeficijenta inteligencije seksualnog zločinca: što je zločinac gluplji, to je dete mlađe."

Osim toga ima dokaza da su pedofili u proseku niži od ostalih ljudi. A kanadski istraživači su otkrili da su pedofili u detinjstvu imali i više povreda glave - duplo više od proseka! Sve su to dobri razlozi da se "zaviri" u mozak pedofila.

Ponseti ističe još nešto: nisu sve pedofili zločinci, odnosno ne ispoljavaju svi pedofili svoje sklonosti i ne odlaze tako daleko da seksualno zlostavljaju decu. Ponseti i njegove kolege oslanjaju se na novi američki klasifikacioni sistem; prema njemu čovek koji ima i ispoljava pedofilne sklonosti označava se kao bolestan. Ako ih ne ispoljava, nije reč o bolesti, nego o seksualnoj orijentaciji.

Naučnici sprovode istraživanja u Kilu. Horhe Ponseti kaže da se na snimcima seksualno uzbuđenih heteroseksualnih osoba koje su podvrgnute testu mogu videti aktivni areali mozga u kojima je bolji protok krvi i koji imaju intenzivniju, crveno-narandžastu boju.

"Unutar vizuelnog korteksa mozga imamo povećanu aktivnost što znači da se dešava pojačana vizuelna analiza, čim jedan odrastao muškarac vidi ženu odgovarajućeg uzrasta. U istim arealima sada i pedofili aktiviraju svoj mozak kada ugledaju sliku golog deteta."

Pored moždane aktivnosti, naučnici istražuju i strukturu mozga. Propratni testovi bi trebalo da pokažu koliko su pacijenti u stanju da preuzmu odgovornost ili da saosećaju s drugima. Problemu se mora pristupiti sa više strana, kaže psiholog Ponseti. Uostalom, uz pomoć MRI se može reći da li je neko pedofil, ali ne i zašto.