Naš smrad kroz istoriju

Ljudski smrad nekad se nazivao "mirisom svetosti". Inkvizicija je proganjala sve one koji su se prali. Danas vas u SAD-u zbog nečistoće mogu izbaciti na ulicu.

Evropljani su zaudarali veći deo pisane istorije. Najmanje u rimsko vreme, kada su javna kupatila bile mesta društvenog okupljanja, posla, flerta. Uz njih su se organizovale javne kuće, trgovine, ordinirali doktori, ali i kriminalci. Razgovor je u starom Rimu često počinjao pitanjem: gde si se kupao?

U svojoj knjizi "Clean - An Unsanitisied History of Washing" autorka Katherine Ashenburg zavirila je u higijenske navike od starog Rima naovamo, ispričavši "prljave" zaplete koji su rezultirali današnjim poimanjem čistoće ljudskog tela.

Delom iz odbojnosti prema paganskoj prošlosti, s ranim hrišćanstvom, saznajemo iz knjige, nastupilo je novo doba. Kupati se na rimski način bio je odraz hedonizma, slavljenja lascivnosti. Sveti Jeronim je preporučivao devicama da ne piju vino - jer ono greje krv, da se ne kupaju - jer to može devojku da navede da pokazuje interes za vlastiti izgled. "Čisto telo i čista haljina znače nečistu dušu", govorila je Paula, sestra iz Betlehema. Uprkos tome, banje su ponegde opstale vekovima, manje na zapadu, nego na istoku Carstva.

Arapi najčistiji na svetu

Kada su na istok provalili Turci, od zatečenog su napravili hamame. Na Pirinejskom poluostrvu, govorilo se da su andaluzijski Arapi najčistiji na svetu, dok hrišćani na severu odeću nose sve dok se ne raspadne. Kada je Španija opet osvojena, čistoća i kupanje povezivani su sa Maurima i herezom. Biti musliman tamo je značilo održavati higijenu. Fizička nečiszoća postala je znak moralne čistoće i ispravne vere za hrišćane. Ulrich, monah iz Clunyja, u 11. veku je pisao da se on i braća kupaju dvaput godišnje, pre Uskrsa i pre Božića. U poređenju sa seljacima, to je bilo dvostruko više. Evropa tih vekova zaista se osetila po "mirisu svetosti", kako je nazivan ljudski smrad. Inkvizicija je dugo kao optužbu protiv osumnjičenih jeretika umela da navede da su "poznati po tome da se kupaju".

Manje izoštren njuh

Odlazak u Krstaške ratove i susreti s hamamima podstakli su obnovu starih običaja u jednom delu Evrope. U nemačkim zemljama su obnovljene banje. Potom se moda širila i na druga mesta. Probuđeni običaji najbolji su dokaz da je sv. Bernard, koji je govorio da u svetu u kome svi zaudaraju niko ne smrdi, grešio. Osetljivost na smrad bila je manje izoštrena, jednako kao što se danas nepušači teško mogu navići da sede uz dim cigarete. Ulazak u najprljavije razdoblje u evropskoj istoriji dogodio se tek krajem srednjeg veka, nakon izbijanja epidemije kuge. Nesposobni da objasne šta se događa, naučnici pariškog univerziteta napisali su kralju Filipu VI. polovinom 14. veka kako je nesrećno poklapanje Saturna, Jupitera i Marsa stvorilo da se vazduhom sa zemlje i vode proširi strašna zaraza. Natapanje kože, opuštanje tela, toplina i voda otvaraju kožu pa zaraženi vazduh napada celo telo. Tako je bolest nastavila da se širi još brže, jer su buve koje su nosili pacovi lakše napadale prljava tela, a zapadni svet je još jednom postao smrdljiv. Dok oni siromašni nisu imali gde da se kupaju, bogatima je preporučivano da ne skidaju sloj koji tela štiti od bolesti.

Luj XIV se jednom okupao

Engleska kraljica Elizabeta I govorila je da se kupa jednom mesečno, bila prljava ili ne. Izabela Španska obećala je 1601. da se neće presvući sve dok traje opsada Ostenda. I zaista, tri godine, tri meseca i 13 dana kraljica je izdržala, baš kao i vojnici kraljevstva. Francuski kralj Luj XIII skromno je izjavio da je ponešto nasledio od svoga oca - naime, strašno se znojio ispod pazuha. Luj XIV prvi put se okupao kada je napunio sedam godina. Noge su mu, doduše, oprali dve godine pre. Posle se zarekao da se nikada neće kupati jer mu se zdravstveno stanje pogoršalo nakon što su mu doktori predložili da se opere. Od tada više nije želoo da rizikuje. Spavao je u ogromnom krevetu s baldahinom. Smrad koji su ujutro osećali sluge i doktori koji su ga budili i oblačili bio je još oštriji od onog na koji se žalila njegova ljubavnica.

Zadah iz usta Kralja Sunca ljubavnica  je pokušavala da nadjača oblacima teških parfema. Kralj je često mačevao, trčao, jahao. Vremenom se proširio običaj menjanja veša i više puta dnevno ako treba. Tkanina je upijala znoj i to se smatralo dovoljnim. Milionski Pariz imao je dva javna kupatila, ali su oni služili više kao bordeli. Tek kada je 1715. najvažniji francuski kralj umro, njegov naslednik je izdao zapovest da se svake nedelje iz hodnika kraljevskog dvorca u Versaju uklone fekalije i ostale telesne izlučevine. Krajem 18. veka knjige sa savetima kako se čistiti postajale su sve češće. Lord Chesterfield napisao je sinu kako bi trebalo "svakog jutra prati uši, a nos duvati samo u maramicu, kad god to može". Novi, lakši tekstili koji su dolazili na tržište mogli su se češće menjati, a prljava tela postala su vidljivija. Doktori su počeli da sugerišu da se znoj pere jer on, ukoliko se ne ukloni, može se opet vratiti u telo. Neki Evropljani počeli su da se kupaju u hladnoj vodi - bez sapuna - jer ona nije mogla da uđe u telo i poremeti telesne tečnosti.

Čistoća: moral, red , reforma

Kada je sa Francuskom revolucijom završeno jedno razdoblje u istoriji čovečanstva bele boje kože, promenila se i ideja privatnosti. Svi su smatrali da zaslužuju sopstveni krevet, pa su zajednički kreveti za članove porodice, spavanje uz nepoznate u jeftinim prenoćištima, pa i zajedničke grobnice postajali sve ređi. Širenje privatnosti proširilo se i na mirise tela. Postepeno se, tokom 19. i početkom 20. veka, počelo smatrati nepristojnim osetiti drugog, i dozvoliti drugom da oseti vas. Ne pokazati stvarni miris tela značilo je sačuvati dostojanstvo. Najdalje u tome otišli su Amerikanci koji su gradili kuće s tuševima i kupatilima. Kada je tokom Krimskog rata Florencee Nightingale pokazala da higijena može umanjiti ratne gubitke, u Američkom građanskom ratu 60-ih godina 19. veka to je prihvaćeno do ekstrema. Vojnici su dobijali paketiće za ličnu higijenu, pa se smatralo da prljava osoba ne može biti ni dobar vojnik. Čistoća i red postaju patriotizam i pobeda; čistoća znači moral, red i reformu; prljavost je primitivna i haotična.

U Evropi je revolucija bila teža i sporija. Pre II svetskog rata upravnica francuske škole za devojke upozorila je majku jedne devojke kako bi trebalo da je upozori da u delikatnim godinama posebno pazi na higijenu. "Ja imam 50 godina, gospođo, i nikad se nisam prala dole", odgovorila je majka.

Ono što se ne vidi na prvi pogled, barem dok se muškarac ne skine, je moda neritualnog obrezivanja. U SAD-u je jedan hirurg 1870. objavio da je nakon obrezivanja izlečio paralizu dečaka. Od tada do 70-ih godina 20. veka protiv smegme, izlučevine polnih organa, obrezivanjem borilo više od 80% Amerikanaca.

Pomoć seksualne revolucije

Sve do nedavno razlika između Amerikanaca i Evropljana mogla se videti po tome koliko i kako se tuširaju. Pola veka unazad samo je jedno od deset francuskih domaćinstava imalo tuš ili kadu. Danas Portugal, uz bivše sovetske republike, čak i one u EU, ima jedva nešto više od 60% domaćinstava s uređenim kupatilima. U SAD-u je opsednutost čistoćom otišla i predaleko. U nekim delovima Kalifornije je donesena uredba koja osoblju dopušta da iz prostorija isteraju one koji zaudaraju. Kako u biblioteke i velike knjižare često dolaze beskućnici kako bi se ugrejali, to se dosta i oseti.

Higijenu je trebalo pogurati i marketinški. "Pogledajte Ednu, lepu devojku čiji se rođendani približavaju tragičnoj 30. Tako često verena, nikada mlada". Takvim sloganima aludirali su na loš zadah. Pretećim sloganima kompanija koja je još 1879. izumela antiseptik listerin, naglo je podigla prodaju tek kada je stanje nazvala prema grčkom - halitoza.

Seksualna revolucija je slavila nesputanu ljubav, ali je donela i insistiranje na tuširanju pre i posle. "Tvoj mladić će te uvek voleti. Ali nakon udaje moraćeš da misliš o stvarima o kojima nikada ranije nisi", glasila je reklama za sprej Demure uz sliku devojačke sobe. Potom se s površinskog tretmana ulazilo unutra, uz mirisne kreme. Onda su se pojavile vlažne maramice, pa kombinacija kondoma i "osvežavajućih maramica". Dezodoransi su na tržištu od 1880-ih godina u SAD-u. U početku, kako bi zatvorili pore voskom, ali tada da telesne tečnosti ne puste napolje. Tokom operacije 1907. hirurg u Cincinnatiju osetio je vlastiti smrad. Iako je, mislio je, malo telesnog mirisa za muškarca prihvatljivo, u operacijskoj dvorani je tako nešto nedopustivo. Na bazi aluminijskog hlorida izumljen je Odorno ("Odour? Oh, no!" - "Miris, o, ne"), čija je prodaja ludo porasla tek nakon što je marketinški stručnjak 1919. prikazao ženu čija je ruka kraj muškarčevog nosa.

Tušrajte se, mole vas doktori

Uporedo s poboljšanjem kvaliteta stanovanja, centralnim grejanjem i manjom potrebom za vunenom odećom, telesni miris postajao je sve teže razumljiv. Globalizacija je i tu smanjila razliku između Amerike i Evrope, ali ona je još uvek primetna. Meru bi bilo dobro naći, barem da se smanji broj nezadovoljnog zdravstvenog osoblja u Srbiji koje želo da se pacijenti bolje i više peru.