Tehnike za poboljšanje pamćenja

Kad bi mozak podjednako pamtio šta ste pojeli za ručak kao i ime prijatelja iz vrtića, morali bismo da se probijamo kroz šumu nebitnih informacija. Međutim to ne znači da smo zaboravni te da i nebitne stvari ne možete da prizovemo u sećanje. Kad neku informaciju usvajamo, na to utiču i okolnosti, pa je prisećanje u novom kontekstu u stvari kao usvajanje novih znanja.

Na primer, deca će se tablice množenja teže prisetiti u parku samo zato što su je savladali u učionici. Pokazalo se i da je bolje učiti odjedanput nego postupno, uz duže vežbanje. Na primer, postaćete bolji teniser ako isti dan isprobate servis, forhend i bekhend nego ako svakom od udaraca posvetite po nedelju dana vežbe.

Takođe, izborom detalja kojih se prisećate možete "obojiti" sećanje. Zato kad idete kod zubara, trudite se da se usredsredite na zanimljivo ogledalo, a ne na bol.

Pišite 20-ak minuta nekoliko puta mesečno

Sedite 20-ak minuta nekoliko puta tokom meseca i opišite neki događaj koji je ostavio utisak na vas. Istraživanja pokazuju da to popravlja memoriju već posle pet nedelja. Pomaže i uživanje u prirodi. Statistika pokazuje da ljudi koji su pre testa memorije šetali, na primer, botaničkom baštom postižu čak 20 posto bolji rezultat. Štaviše, za bolje pamćenje dovoljno je već i gledati fotografije prirode.

Izgovarajte stvari naglas i meditirajte

To je jedna od najlakših metoda jačanja memorije. Istraživanja pokazuju da ćete zapamtiti deset posto više ako stvari izgovorite naglas ili makar prošapućete. Meditacija takođe značajno popravlja memoriju. Pokazalo se da već i oni koji meditiraju 20-ak minuta na dan mogu značajno da poprave radnu energiju i memoriju.

Gestikulirajte i pamtite osećanja

Ljudi su čak duplo bolje pamtili reči na japanskom kad je profesor gestikulirao jer su reči mogli da povežu s pokretom, pokazalo je britansko istraživanje. Takođe, bolje ćemo se prisetiti nečeg ako sednemo onako kako smo sedeli kad smo čuli tu informaciju i probamo da prizovemo osećanja koja smo tad imali.