Doktori priznali da pacijentima daju placebo

Velika većina anketiranih lekara je ponekad koristila tzv. "nečisti placebo", odnosno neproverene terapije, uključujući niže doze leka, antibiotike kod infekcija koje su imale karakteristike virusnih ili dodatke ishrani za koje nije utvrđeno da pomažu u specifičnim slučajevima.

Samo oko 12 odsto britanskih lekara je ponekad koristilo "čisti" placebo, odnosno šećerne pilule i slane rastvore, koji ne sadrže nikakve aktivne sastojke. Davanje placeba je, inače, u suprotnosti sa etičkim smernicama koje postavlja britanski Opšti medicinski savet.

Osim toga, generalno je usvojen stav da je davanje placeba primereno samo kod kliničkih istraživanja, kada ga dobija kontrolna grupa pacijenata da bi se proverila efikasnost nekog leka.

Učesnici takvih istraživanja su prethodno obavešteni da bi mogli da se nađu u grupi na placebu i na to daju pristanak. U većini zemalja lekari ponekad ipak pribegavaju placebu, a nivo te prakse je otprilike kao i u Britaniji.

Lekari objašnjavaju kako placebo daju iz psiholoških razloga - bilo zato što pacijenti zahtevaju terapiju ili da bi ih umirili. Više od 90 odsto britanskih lekara se protivi davanju placeba u slučajevima kada bi to moglo da ugrozi poverenje pacijenta, a više od 80 odsto u slučajevima kada bi ono predstavljalo obmanu.

U Britanskom udruženju lekara (BMA), strukovnoj organizaciji, koja ne odobrava praksu davanja placeba, ističu da kod nje uvek mora da postoji izvestan nivo ombanjivanja pacijenta, koji veruje da je ono što dobija pravi, efikasan lek.

Tim istraživača s pomenutih univerziteta sugeriše, međutim, da je možda vreme da se propisi koji se odnose na placebo promene, budući da ga značajna većina domaćih lekara odobrava i primenjuje.