Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.
Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe. Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, za "Blic" kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.
"Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane", kaže Ševarlić.
On kaže da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju.
"Najproblematičniji su, u tom pogledu, meso i mleko, koje uvozimo iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO u ishrani stoke, mada je moguće da postoji i u drugim namirnicama."
Osim legalnog uvoza, koji je koliko-toliko kontrolisan, velike količine mesa dolaze u Srbiju iz Brazila i Agrentine, a posle završavaju u suvomesnatim proizvodima, a naši građani piju i velike količine gaziranih napitaka bez šećera koji se često zaslađuju sladom kukuruza koji je prošao proces genetskog inženjeringa.
Profesor Ševarlić ističe i da sumnju podgrevaju primeri kao što je onaj da kilogram najlošije kategorije živine, bude skuplji nego kilogram nekih pilećih proizvoda.
"Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine", tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 20
Novonasađen
crkveni miš
Nesam školovala
GMO je organizam koji nastaje u laboratoriji, kada se, na primer, u kukuruz ubaci gen komarca. Razlog tome je tolerantnost na razne hemijske preparate, pa imate kukuruz koji je otporan na total. To znači da kada bacite total na njivu - sve umire, samo taj naš GMO kukuruz sa genom komarca opstaje. Efekti na zdravlje? Ne zna se, zato što kompanije koje guraju GMO ne žele da obelodane istraživanja, dok njihovi protivnici imaju gomilu horor izveštaja. Mislim da je u celoj situaciji najgore to što GMO biljke kumulišu sve otrove (pre svega pesticide kojima ih nemilice zasipaju), koji kada dođu pred životinje ili na naš sto postaju izvor svakog zla. Naučno je utvrđeno da pesticidi imaju kancerogeno i mutageno dejstvo. Toga se treba plašiti.
Možda je moje objašnjenje malo duže, ali te stvari ne treba mešati i hranu treba kupovati od proverenih proizvođača - pijaca ih je puna.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar