"Naše telo razgrađuje ugljene hidrate i pretvara ih u šećer ili glukozu i zatim ga koristi ne samo za neposrednu energiju i podiže nivo šećera u krvi, već i za buduće korišćenje, pa se čuva u jetri i mišićima", objašnjava Ejmi Šapiro, osnivačica "Real Nutrition NYC".
Prema rečima Ejmi, našem telu su potrebni ugljeni hidrati ne samo zbog energije, već i zbog moždanih funkcija koje pokreće šećer.
"Kada telu nedostaje ugljenih hidrata, organizam počinje da sagoreva masti kako bi dobio potrebnu energiju – što je osnova za Atkinsonovu dijetu - međutim, naš mozak ne radi na mast. Njemu je potrebna glukoza ili šećer kako bi normalno funkcionisao", kaže Ejmi i dodaje da potpuno izbegavanje ugljenih hidrata može prouzrokovati da se osećamo tromo, umorno, bezvoljno i mrzovoljno.
Namirnice koje sadrže ugljene hidrate vrlo su dobro poznate – poput žitarica, hleba i testenine, ali ugljenih hidrata ima i u voću, povrću, pa čak i u mleku i slatkišima. Razlika između integralnih namirnica i njihovih prerađevina je u tome što ove prve sadrže veću nutritivnu vrednost, a ne proste (i beskorisne) ugljene hidrate.
Na primer, jedna banana sadrži polovinu grama vlakana i 60 kcal, dok šoljica bobičastog voća sadrži 8 grama vlakana i samo 65 kcal – oba proizvoda imaju jednaku količinu ugljenih hidrata po porciji pa ih je svakako bolje izabrati nego kesicu pereca koji ništa ne nude po pitanju vitamina, minerala ili vlakana.
Nažalost, pitanje da li su ugljeni hidrati dobri ili loše po zdravlje i nije tako jednostavno. Isti aspekti koji ugljenim hidratima daju dobar glas, daju im i negativne osobine.
"Svi ugljeni hidrati se razgrađuju na šećere. Razlika je u tome što nerafinirani ugljeni hidrati i integralne žitarice imaju više vlakana, vitamina i minerala od rafiniranih. Ali zašto je to važno? Složeni ugljeni hidrati sadrže viši nivo vlakana pa se duže razgrađuju i ne podižu nivo šećera u krvi tako brzo.
Zato im treba više vremena da se razgrade, za razliku od onih koji nemaju vlakana. Telu je potrebno više vremena kako bi ih svarilo, pa se onda šećer ravnomernije raspoređuje u krvotoku. Kod rafiniranih ugljenih hidrata nivo šećera se naglo i brzo povećava, posle čega sledi i isto tako brz pad koji navodi da posežemo instant energetskim podsticajima energije", kaže Ejmi.
Razmislite samo o tome šta se događa kada pojedete, na primer, celu kesicu gumenih bombona. "Bombone vam brzo daju energiju jer su vrlo jednostavan ugljeni hidrat. Ali vaše telo će imati viši nivo insulina u krvi, što mu olakšava skladištenje masnoće", kaže Ejmi.
Istraživanja pokazuju da ugljeni hidrati, baš kao i šećer, mogu izazvati zavisnost poput onog od kokaina. Šećer aktivira isto područje u mozgu koje aktiviraju i droge i alkohol, pri čemu se oslobađaju veće količine dopamina. Kako njegov nivo postepeno pada, javlja se sve veća čežnja za sastojkom koji će izazvati istu reakciju.
Ipak, nije reč samo o tome koju vrstu i koju količinu ugljenih hidrata jedete. Veliki broj naučnika tvrdi da, što ranije tokom dana pojedete ugljene hidrate (bilo jednostavne ili složene), to su veće šanse i da se njihovi sastojci iskoriste za ono za šta su i namenjeni: energiju. Ukoliko se najedete ugljenih hidrata pre nego što odete na spavanje, rizikujete da će umesto u energiju biti pretvoreni u masti i tako i sačuvani.
Da li zbog toga u potpunosti treba izbaciti ugljene hidrate?
Ne. Stručnjaci i njihova istraživanja pokazuju da dugoročno izbegavanje konzumacije ugljenih hidrata može izazvati čitav niz zdravstvenih problema. Istraživanje objavljeno u magazinu "PLoS ONE" ukazuje na to da prestanak unosa ugljenih hidrata može povećati šanse za smrt i do čak 30 odsto.
Zaključak je da, ukoliko dramatično smanjite unos ugljenih hidrata, a samim tim i različitih vrsta vlakana, vitamina i minerala, u organizam ćete unositi veće količine proteina životinjskog porekla i zasićenih masti.
Telu je potrebna energija kako bi moglo funkcionisati, a ugljeni hidrati su odlični za proizvodnju dugoročne i kratkoročne energije. Ali ukoliko ih jedete u prevelikoj količini ili one pogrešne vrste, vrlo lako ćete se osećati umorno, mrzovoljno, slabo, ali i dobiti višak kilograma.
Kada se radi o zdravlju i praćenju količine ugljenih hidrata koju unosite u organizam, najvažnije je postići ravnotežu. U tom slučaju potrebno je povećati unos lisnatog i ostalog povrća, naročito ako ste jeli namirnice poput hleba, testenine, pirinča i krompira kako biste održali ravnotežu.
Pošto ne postoji jedinstvena količina ugljenih hidrata koja zadovoljava potrebe svih ljudi, Šapiro predlaže da jedete voće i povrće tokom dana kako biste telo snabdeli brojnim hranljivim materijama, vlaknima i ugljenim hidratima.
Kada je reč o prerađevinama, obavezno pročitajte šta piše na etiketi. Beli hleb od integralnih žitarica trebalo bi da ima najmanje tri grama vlakana po kriški, a kao prvi sastojak trebalo bi da bude navedena 100-postotna integralna pšenica ili pak integralne žitarice: žitarica bi trebalo da ima oko pet grama vlakana po porciji, a manje od osam grama šećera.
Učinite sebi uslugu i u potpunosti izbegavajte potpuno "prazne" grickalice, poput pereca, keksa i slatkiša koji uopšte ne sadrže vlakna.
"Svojim klijentima predlažem da oko 40 odsto dnevne doze kalorija unose putem složenih ugljenih hidrata. To možda zvuči puno i, istina je - što ih manje jedete, lakše ćete smršati – ali činjenica je da, ukoliko se fokusirate na dobre vrste i veličine porcija, ugljeni hidrati će biti dobri za vas i postaće deo zdrave ishrane", zaključuje Ejmi Šapiro.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 1
Moram samo prokomentarisati:
"...jedna banana sadrži polovinu grama vlakana i 60 kcal, dok šoljica bobičastog voća sadrži 8 grama vlakana i samo 65 kcal – oba proizvoda imaju jednaku količinu ugljenih hidrata po porciji..."
http://nutritiondata.self.com/facts/fruits-and-fruit-juices/1846/2
http://nutritiondata.self.com/facts/fruits-and-fruit-juices/2053/2
Ovde uzeh za primer bananu i maline, pošto ne nađoh podatke za mešano bobičasto voće. No, poenta je - porcija banana i porcija bobičastog voća ne sadrže jednaku količinu ugljenjih hidrata. 100 g banana (89 kcal, 12 g šećera od ukupno 23g UH) sadrži približno jedanko UH koliko i 200g malina (104 kcal, 8g šećera od ukupno 24g UH).
"Složeni ugljeni hidrati sadrže viši nivo vlakana pa se duže razgrađuju i ne podižu nivo šećera u krvi tako brzo."
Veličina koja pokazuje koliko se brzo nakon unošenja namirnice u organizam podiže nivo šećera u krvi naziva se glikemijski indeks. Interesantno je pogledati (pogotovo ako treba nešto bitnije da radite, a skloni ste prokrastinaciji) kako se kreću vrednosti GI za namernice koje svakodnevno unosimo. Šveđani problemu dijabetesa pristupaju iz ugla LCHF ishrane (low carb high fat - malo UH, puno masti). Ako sam dobro razumela celu priču, ishrana koja je bazirana ponajviše na UH može dovesti do insulinske rezistencije (http://www.pharmamedica.rs/endokrinologija/insulinska-rezistencija/), što naposletku dovodi do toga da organizam ogugla na insulin koji onda ne može vršit' svoju funkciju i kontorisati metabolizam šećera. Ograničavanje konzmiranja UH bi valjda moglo poboljšati situaciju. Naravno, ovu interpretaciju napisa laik (ja), ali pogledajte šta se o LCHF-u piše (postoji i par domaćih blogova), interesantno je.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar