Stalno je pijan, a ne pije ni kap alkohola

Do tog otkrića došli su dekan koledža Panola Barbara Kordel i gastroenterolog Džastin Mekarti koji su čoveka izolovali u bolničkoj sobi i proučavali kada su već svi digli od njega ruke i  optužili ga da je pijandura koji to ne priznaje.

Kordel i Mekarti su ga terali da jede hranu bogatu ugljenohidratima, pa uvideli da mu se nivo alkohola u krvi diže jer su mu se u creva nastanile gljivice Saccharomyces cerevisiae, odnosno, pivski kvasac.

Drugim rečima, skrob koji bi muškarac unosio u sebe fermentisao se u etanol, pa se jadničak opijao bez da je toga bio svestan.

"Tako nešto je moguće. To su retki slučajevi, ali su već zabeleženi. Saccharomyces mogu da rastu u probavnom traktu, a neki dokumentovani slučajevi su pokazali da bi se gljivice tamo nastanile nakon uzimanja antibiotika, koji su, očito, suzbijali bakterije u crevima i tako pogodovali njihovom rastu", objasnio je mikrobiolog sa Univerziteta Djuk Dr Džozef Haitman.

Latinski naziv pivskog kvasca je Saccharomyces cerevisiae; reč saccharomyces bi se mogla prevesti kao slatka gljivica, jer dolazi od grčkih reči saccharo (šećer) i myco (gljivice), dok reč cerevisiae bi se mogla prevesti kao pivski.

Ćelije pivskog kvasca koriste hranu kako bi osigurale energiju za rast. Njihova omiljena hrana je šećer u različitim oblicima...Tako se proizvode alkoholna pića iz brašna koja sadrže skrob. Na primer, ječmeno brašno se koristi za proizvodnju piva dok se iz pšeničnog, kukuruznog i brašna ostalih žitarica proizvodi viski.

Kvasci su jednoćelijski mikroorganizmi iz grupe gljiva koji metabolizuju šećere u ugljendioksid i alkohol.