Da li je stajanje bolje od sedenja?

Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da ljudi u proseku provedu 12 sati svakog dana u sedećem položaju gledajući u ekran kompjutera ili televizora. Ako ovom vremenu dodamo i 7 sati sna, to znači da svakog dana provedemo 19 časova u nepokretnom položaju.

Provođenje ovolikog vremena u sedećem položaju je očigledno loše po naše zdravlje, a pojedina istraživanja ukazuju na to da osobe koje po ceo dan sede u proseku žive 2 godine kraće u poređenju sa osobama koje su aktivnije.

Čak i ukoliko redovno vežbamo, to možda nije dovoljno. Postoji sve veći broj dokaza koji ukazuju na to da vežbanje ne može da popravi štetu koja nastaje dužim sedenjem. Današnja tehnologija načinila nas je najnepokretnijim ljudima u našoj istoriji.

Zašto je sedenje tako štetno? Jedna stvar koju ono čini jeste menjanje načina na koji naše telo izlazi na kraj sa šećerom. Kada jedemo, telo razlaže hranu u glukozu, koja se onda uz pomoć krvi transportuje do drugih ćelija.

Glukoza predstavlja ključno gorivo, ali kontsantno visoki nivoi povećavaju rizik za dobijanje dijabetesa i srčanih bolesti. Pankreas proizvodi hormon insulin kako bi nivoe glukoze vratio u normalu, ali koliko to telo efikasno čini zavisi od toga koliko smo fizički aktivni.

Naučnici su želeli da vide šta bi se desilo kada bi uzeli grupu ljudi koja normalno provodi dan sedeći i tražili od njih da provedu par sati svakoga dana stojeći.

Iako se stajanje tokom rada može učiniti čudnim, u pitanju je praksa sa dugom tradicijom. Vinston Čerčil je pisao za posebnim „stajaćim“ stolom, a to su činili i Ernest Hemingvej i Bendžamin Frenklin.

Dr Džon Bakli i tim istraživača sa Univerziteta Čester su stoga rešili da sprovedu prost eksperiment. Oni su upitali 10 osoba koje rade kao agenti za nekretnine da svakoga dana tokom nedelje stoje barem 3 sata.

Oni su od njih takođe zatražili da nose akcelerometar – monitor za praćenje pokreta, kako bi snimili koliko su se tačno kretali.

Dobrovoljci su nosili i srčane monitore i nadgledani su im i nivoi šećera u krvi, konstantno, i tokom dana i tokom noći.

Dokazi koji idu u prilog stajanju prvi put su se pojavili 50-ih godina prošlog veka, kada je jedna studija poredila konduktere (koji stoje) i vozače autobusa (koji sede). Ova studija je pokazala da su kondukteri imali skoro duplo manji rizik od dobijanja bolesti srca u poređenju sa vozačima.

Od tada, produženi periodi sedenja povezivani su ne samo sa kontrolom glukoze u krvi, već i sa znatno smanjenom aktivnost enzima pod imenom lipoprotein, koji razlaže masti u krvi i čini ih dostupnim kao gorivo za mišiće.

Ovo smanjenje aktivnost vodi do povišenih nivoa triglicerida i masti u krvi, što povećava rizik za dobijanje srčanih bolesti.

Iako su se naučnici brinuli, dobrovoljci su poštovali zadata pravila u vezi sa stajanjem, a jedna žena sa artritisom otkrila je da joj stajanje poboljšave simptome.

Istraživači su uzimali podatke tokom dana kada su sedeli i tokom dana kada su stajali. Kada su pogledali podatke, pojavile su se upečatljive razlike. Kao što su se nadali, nivoi glukoze u krvi vraćali su se u normalu nakon obroka znatno brže danima kada su dobrovoljci stajali.

Postojali su i dokazi, zahvaljujući srčanim monitorima, da su stajanjem sagorevali više kalorija.

„Ukoliko pogledamo rezultate, stajanje pravi razliku od 0.7 kalorija u minutu“, izjavili su istraživači.

Iako se ovo ne čini kao velika razlika, to ipak znači 50 sagorenih kalorija više po satu. Ukoliko stojimo tri sata dnevno pet dana u nedelji, to je 750 više sagorenih kalorija ili 30.000 kalorija na godišnjem nivou.

„Ukoilko ovu aktivnost posmatramo na godišnjem nivou, to je kao da ste tokom godine pretrčali 10 maratona – i to samo trosatnim stajanjem na poslu“, navode istraživači.

Dr Bakli smatra da iako vežbanje ima dokazane prednosti, našim telima je potrebna konstantna aktivnost mišića koju stajanje pruža.

Prostim kretanjem pomažemo telu da održava nivoe šećera u krvi.

Međutim, stajanje na poslu nije opcija za sve ljude, tako da naučnici predlažu pravljenje malih izmena poput stajanja dok pričamo telefonom ili odlaska do kolege radi razgovora umesto slanja mejla. I naravno, uvek je bolje ići stepenicama nego liftom.