Konačno pronađen lek za ćelavost?

Efikasno lečenje hroničnog gubitka kose, kako kod muškaraca tako i kod žena, izgleda da je postalo za korak bliže, o čemu svedoči i nova studija anglo-američkog tima istraživača, koja pokazuje da je od ćelija ljudske kože moguće odgajiti nove folikule kose.

Ovaj rezultat obećava pravi proboj i kraj gotovo 40 godina jalovih napora da se regenerišu ključne strukture u koži koje izazivaju rast kose, što bi moglo da omogući radikalno nove tretmane za lečenje neželjene ćelavosti, naročito kod žena.

Umesto da se folikule kose prosto presađuju sa jednog mesta na telu na drugo - način na koji su transplantacije kose izvođene do sad - ovim novim metodom pacijentovo sopstveno kožno tkivo može da se iskoristi za proizvodnju praktično neograničene količine folikula za operacije transplantacije kose.

Kako tvrdi profesor Anđela Hristijano sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, jedan od glavnih autora studije objavljene u stručnom časopisu "Prosidings of nešenel akademi of sajens", ovaj pristup, koji je okarakterisala kao "prekretnicu", "ima potencijala da potpuno preobrazi pristup lečenju gubitka kose".

Dok su dosadašnji tretmani lekovima za cilj imali da uspore gubitak folikula kose, ili da potencijalno stimulišu rast već postojećih vlasi, ali ne i mogućnost da stvore nove folikule, sadašnji proboj omogućava upravo to.

On takođe omogućava i da se transplantacijom kose (odgajene iz novih folikula nastalih u sopstvenim kožnim ćelijama) mnogo šire leči ćelavost iz raznih razloga nastala kod žena i kod mladih osoba, a ne samo klasična muška ćelavost, kod koje se deo kože sa kosom sa zadnjeg dela glave presađuje na prednji.

Što se samog načina na koji je proboj ostvaren tiče, njegovu osnovu je predstavljala činjenica da se specijalizovane ćelije, koje se nazivaju dermalnim papilama, mogu navesti da formiraju folikule dlake kod laboratorijskih pacova.

Naučnici koji već 40 godina rade na lečenju ljudske ćelavosti nisu to uspeli da ponove sa ljudskim dermalnim papilama, koje nisu reagovale na odgovarajući način kada se gaje u klasičnim, ravnim posudama za uzgoj laboratorijskih kultura.

Proboj je, međutim, ostvaren nakon pokušaja da se odgaje u trodimenzionalnim "sferoidima" - kapima koje vise sa strme staklene površi - koji je omogućio da se reprogramiraju u dermalne papile koje mogu da izazovu formiranje folikula kose u ljudskoj koži presađenoj na leđa miša.

Ovakva kosa, dobijena od kože dobrovoljnih učesnika u eksperimentu, rasla je i umnožavala se najmanje šest nedelja na leđima laboratorijskih miševa, što je važan korak u razvoju novog tretmana za lečenje ćelavosti. Naredni korak pre početka kliničkih eksperimenta sa ljudima biće da se dobije kosa tačno određene boje, gustine i kvaliteta, ali istraživači veruju da su od konačnog uspeha udaljeni samo "za dlaku".