Vitamini koji nikako ne smeju da nedostaju ženama

Ljudski organizam je tokom dva miliona godina svog postojanja razvio fiziološke mehanizme i metabolizam koji mu omogućavaju da hranljive materije iskoristi na najbolji mogući način. Pitanje je samo koliko su našem organizmu hranljive materije na raspolaganju.

Današnja mnogostruko obrađena hrana sadrži puno masti i šećera, ali vrlo malo biološki aktivnih materija, koje su neophodne za pravilno i uravnoteženo funkcionisanje našeg organizma. Milijarde biohemijskih procesa mogu se pravilno odvijati samo u prisustvu preko 40 biološki aktivnih supstanci, a to su: jedanaest vitamina, šest minerala, četrnaest mikroelemenata, više esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina. S obzirom na to da 70 odsto industrijski obrađenih, namirnica koje upotrebljavamo ne sadrži dovoljno ovih materija, naš metabolizam, ali i svi organski sitemi, rade sa pola snage.

Osobe ženskog pola su posebno osetljive na deficit vitamina i minerala. Kao posledica toga, kod žena prvo nastaju loše raspoloženje, smanjena koncentracija, poremećaji menstruacije i sklonost infekcjama. Ubrzo zatim, nastaju složeniji poremećaji i razvoj specifičnih oboljenja. Najbolji način da se ovo spreči je prevencija, koja podrazumeva zdravu ishranu i promenu životnih navika.

Vitamini su sastojci hrane od vitalnog značaja za rast i razvoj organizma, iako su prisutni u jako malim količinama. Vitamine treba unositi redovno sa hranom, jer većina vitamina nema rezervne depoe u organizmu. Imaju raznovrsnu ulogu u organizmu, a njihov nedostatak prouzrokuje niz poremećaja koji se opisuju kao hipovitaminoze ili avitaminoze.

Podeljeni su u dve velike grupe: vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K) i vitamini rastvorljivi u vodi (vitamini B kompleksa, folna kiselina i vitamin C). Vitamini D i K, kao i folna kiselina, su od posebnog značaja za zdravlje žena.

Vitamin D, koji se zbog svoje strukture i brojnih fizioloških funkcija naziva i hormon D, služi za očuvanje zdravlja koštano-zglobnog sistema, za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma i za smanjenje rizika od nastanka malignih bolesti. Posebno je značajan u periodu trudnoće i dojenja, jer omogućava pravilan razvoj deteta. Dnevne potrebe iznose od 400 do 800 internacionalnih jedinica.

Vitamin K je neophodan za stvaranje faktora koagulacije u krvi i na taj način sprečava poremećaje krvavljenja, koji neretko pogađaju žensku populaciju. S obzirom da vitamin K stvaraju korisne bakterije u crevima, nedostatak vitamina K često nastaje kao posledica dugotrajne antibiotske terapije. Dnevne potrebe podmiruju se približno podjednako unosom putem hrane i stvaranjem u crevima.

Folna kiselina je jedan od vitamina B kompleksa, koji učestvuje u mnogim metaboličkim reakcijama. Nedostatak folne kiseline dovodi do nastanka specifičnog oblika anemije, a njen nedostatak u trudnoći može imati za posledicu nastanak urođenih anomalija kod deteta. Dnevne potrebe iznose oko 200 mikorgrama, ali u trudnoći su 2-3 puta veće, pa se obezbeđuju unosom preparata folne kiseline.

Kalcijum ima potpornu ulogu u kostima i učestvuje u mnogim vitalnim reakcijama u organizmu. U kostima se nalazi oko 95% ukupne količina kalcijuma u organizmu, a u svakodnevnom metabolizmu troši se nešto manje od jednog grama kalcijuma. Zato su dnevne potrebe za kalcijumom oko 1 gram, a kod žena u trudnoći i za vreme dojenja potrebno je dvostruko više kalcijuma, oko 2 grama.

Magnezijum je dugo vremena bio zapostavljen, ali od nedavno se nalazi u fokusu akademskog i opšteg interesovanja. Smatra se da je magnezijum najefikasnija mineralna materija protiv stresa. Smiruje nadraženi nervni sistem i jača kardiovaskularni sistem, poboljšava raspoloženje, pomaže kod migrene i smanjuje pojavu noćnih grčeva u nogama. Kod žena ima posebno povoljne efekte tokom predmenstrulanog sindroma i u trudnoći. Preporučuje se unos od 300 mg magnezijuma dnevno, a u situacijama povećanih potreba savetuju se dvostruko veće količine.